Marija Novaković posle dve decenije želi da se vrati u Prištinu

Priština / Foto: Shutterstock

Nakon završetka bombardovanja i ulaska međunarodnih snaga na Kosovo 1999. godine, pored brojnih Srba koji su tada proterani iz Prištine bila je i Marija Novaković. Njen stan je uzurpiran, a od Habitata (Agencije za imovinu UN) rešenje o vlasništvu je dobila još 2005. godine. Sada, zajedno sa majkom kod Gordane Đorić, iz Udruženja poslovnih žena “Avenija” u Lapljem Selu, čeka rešenje kosovske Agencije za imovinu da se njen stan oslobodi, prenosi Gračanica Onlajn. 

Preporučujemo

U naselju Ulpijana, pored male pijace koja još uvek postoji u Prištini, rodila se i živela Marija Novaković. Nakon seljakanja od mesta do mesta u Centralnoj Srbiji, odlučila je da se vrati u svoj rodni grad.

- Ovde sam se rodila, provela detinjstvo i mladost. Ovde sam se udala i rodila starije dete. Mnogo je teško danas posle toliko godina kada uđete u svoj stan i vidite da neko drugi tu živi, neke druge porodice. Nadam se da će mi kosovske institucije izaći u susret i da će uzurpator osloboditi moj stan, jer želim da se vratim - ispričala je kroz suze Marija Novaković.

Zgrada u kojoj su nekada živeli Novakovići je još uvek tu, ali su u njenom stanu neki drugi ljudi, koji su Marijin stan iznajmili od izvesnog Šemsija Kastratija. Rešenje o vlasništvu Marija i njena majka, na čije ime se i vodi stan u Prištini, dobile su 2005. godine, a ni posle 16 godina kosovske institucije nisu izbacile uzurpatora.

- Uzurpator je još uvek u našem stanu, sada čekamo da vidimo šta će njihove institucije da urade po tom pitanju - dodala je Novaković, navodeći da je uredno predala svu dokumentaciju, ali i da se za pomoć obratila i Kancelariji za povratak u Prištini.

Sagovornica Gračanice Onlajn tvrdi da je za nju suživot sa komšijama Albancima u Prištini moguć, a da bi se, kako kaže, u njen nezaboravljeni grad vratila, potreban joj je siguran posao, koji je nekada imala u Predškolskoj ustanovi “Đurđevak”.

- Dok sam živela u Prištini radila sam u “Đurđevku” i sada primam minimalac od 8.524 dinara. Pisala sam im da me radno angažuju, međutim još uvek nisam dobila odgovor. Ako bih uspela da povratim svoj posao, koji sam nekada imala, bila bih finansijski sigurnija, a i moja porodica, jer i moja porodica želi zajedno sa mnom da se vrati u Prištinu - istakla je Novaković.

Posetivši crkvu Sveti Nikola u Prištini, Marija se prisetila da se u toj crkvi krstila skoro cela njena porodica.

- Ovde sam se krstila i ja, ali i moja braća i sestre. Takođe, ovde smo i ja i moj suprug kumovali mnogim krštenjima, ali smo i krstili starijeg sina Stevana. Ako Bog da, želeli bi da krstimo i mlađeg sina Lazara, koji je izrazio želju da se ovde krsti, a nadam se da će i moja unučad ovde biti krštena - navela je Novaković.

(Telegraf.rs)