Vučić: Ukoliko postoji bilo čija krivica za Jovanjicu, ti ljudi će odgovarati

Ukoliko postoji bilo čija krivica za Jovanjicu ti ljudi će odgovarati, već su proveli dve godine u pritvoru, rekao je predsednik Srbije danas tokom posete Bezbednosno-informativnoj agenciji.

- Što se tiče Jovanjice, sudija će na osnovu zakonskih normi doneti presudu. Ukoliko postoji bilo čija krivica ti ljudi će odgovarati, već su proveli dve godine u pritvoru. Dve godine slušam laži. I tog dana kada me je pozvao Stefanović, kada me je obavestio, ja sam rekao: "Hapsite", ali neću da dozvolim da opstanu laži umešasnoti moje porodice. Srećom, pravosnažnom presudom je dokazano da ste govorili laži o mojoj porodici. I gospodin Milenković je govorio da to nema veze sa nama, pa što bi mu se neko svetio? Zbog čega, nisam baš siguran da razumem sve. Nemojte da se ljutite, ali neće odlučivati ni partija na vlasti, ni opozicija, ali ni mediji u Srbiji ko će šta da radi u BIA - rekao je Vučić na pitanje da li je tačna informacija da je Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga premešten na mesto inspektora Odeljenja za ratne zločine.

Preporučujemo

Vučić je odgovarajući na pitanje novinara o premeštaju Milenkovića rekao kako za to ne zna, kao i da ga je upoznao kada su ga predložili Dijana Hrkalović i Nebojša Stefanović.

- Kada već slušate nemoguće laži nedeljama, ja nemam pojma da li je premešten ili nije. To nije moj posao. Tog čoveka sam upoznao kada su ga predložili Dijana Hrkaović i Nebojša Stefanović. Nije mi jasno šta radi, ali mi je jasno ono što vi radite svakoga dana da bi neki želeli da kadriraju po MUP-u i BIA, toga ne sme da bude, ni u policiji ni u BIA - rekao je Vučić.

122 godine od osnivanja

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) danas obeležava svoj dan - 122. godišnjicu od osnivanja Odeljenja za poverljive policijske poslove i 19 godina od osnivanja BIA, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, prenosi Tanjug.

Vučić i direktor BIA Bratislav Gašić položili su venac ispred memorijalnog zida u znak sećanja na poginule pripadnike Agencije. Inače, u Srbiji su civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi prvi put institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave iz 1899. godine.

Tim zakonom, u okviru Ministarstva unutrašnjih dela formirano je Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom "da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti".

Delokrug rada tog odeljenja obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji. Za prvog načelnika imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije.

Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austro-Ugarske, a zakonom je bilo propisano da Odeljenje, pored načelnika, ima sekretara i niže službenike, kao i zasebnu arhivu u kojoj su se, "pod naročitim nadzorom i staranjem načelnika", čuvali "svi akti poverljive prirode".

Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi Odeljenja za poverljive policijske poslove 1900. godine prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Uvažavajući značaj prvog zakonskog uređivanja civilnih bezbednosno-obaveštajnih poslova u Srbiji, Bezbednosno-informativna agencija obeležava 17. oktobar kao svoj dan.

Današnja BIA formirana je Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji je stupio na snagu 27. jula 2002. godine. BIA je civilna, nacionalna služba bezbednosti i deo je jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije.

Osnovni zadaci BIA su zaštita bezbednosti Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost zemlje i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i obavljanje i drugih poslova određenih Zakonom.

(Telegraf.rs)