Ovako je novi ambasador SAD u Rambujeu govorio o rešenju krize na KiM: "Vojna intervencija i rok od 90 dana"

Foto: NICHOLAS KAMM / AFP / Profimedia

Najava promene u diplomatskom prestavništvu SAD u Beogradu izazvala je burne reakcije u javnosti, naročito kada je stigla potvrda da će sadašnji američki ambasador u Entoni Godfri dobiti zamenu, dobro poznato ime u našim krugovima.

Preporučujemo

Predsednik SAD Džozef Bajden nominovao je iskusnog diplomatu Kristofera Hila za novog ambasadora u Srbiji, saopštila je Bela kuća, a imenovanje ovog odličnog poznavaoca prilika na Balkanu sada bi trebalo da odobri Senat.

Novi američki ambasador je prekaljeni diplomata, poznavalac regiona i blizak prijatelj i saradnik američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Bio je specijalni izaslanik za Kosovo Sjedinjenih Američkih Država koji je imao jednu od ključnih uloga u pregovorima koji su prethodili konferenciji u Rambujeu 1999. godine.

Kristofer Hil je, po rečima nekadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije Vladana Kutlešića, imao važnu ulogu u tajnim pregovorima Vašingtona i Beograda o budućem statusu Kosova, koji su se vodili od februara do jula 1998. godine.

Kutlešić je svojevremeno ispričao da su on i Džim O’Brajan, specijalni savetnik Medlin Olbrajt, radili na pravnom sporazumu, dok su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i Kristofer Hil tajno radili na pitanju vojno-policijske akcije na Kosovu.

Prema rečima nekadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije bilo je “opšte poznato” da je Hil “i šef CIA za čitav Balkan”.

- Za sve to vreme paralelno rade Kristofer Hil, ambasador SAD-a u Makedoniji, opšte je poznato da je u tom trenutku i šef CIA za čitav Balkan, i Milan Milutinović - ispričao je on.

Kristofer Hil je, prema njegovim rečima, insistirao da se stvar mora završiti unutar 90 dana i da oblik intervencije mora da bude znatno niži od onoga kako je to u praksi bilo i u pogledu kalibra oružja, vrste oružja, zabrane tenkova, zabrane aviona.

- Na jedan slikovit način Hil, koji inače izvanredno govori srpski i makedonski i slovenački, je vrlo jasno rekao, i tome sam bio svedok: ‘Milane, na Kosovu neću da vidim ništa zeleno (vojska, prim. prev.). Mora sve da bude plavo (policija, prim. prev.). Ako nemaš dovoljno plavog, farbaj zeleno u plavo.’ To su rečenice Kristofera Hila, koje se ne mogu okarakterisati kao pristrasnost u korist Albanaca - ispričao je Vladan Kutlešić u dokumentarnom filmu RTS-a, “Rambuje – srpska priča”.

Sam Hil je u decembru 1998, na pitanje novinara da li se o Kosovu govori kao o trećoj republici (uz Srbiju i Crnu Goru) ili delu federacije, odgovorio:

- Ne bavimo se nikakvim spoljnim pitanjima, odnosno statusom Kosova. Na kraju, to je nešto što bi ljudi hteli da reše, ali naš nacrt ne stvara treću republiku. Na primer, bavi se unutrašnjim aspektima Kosova i ostavlja otvorena vrata za dalji razvoj statusa Kosova.

- Šta god da je Kosovo, bilo da ostane isto ili šta god da je postalo, potrebno mu je zakonodavno telo, potrebno mu je nekakvo izvršno telo, potrebno mu je nekakvo rukovodstvo te izvršne vlasti, potrebna mu je lokalna policija, potrebna je ekonomija , treba neki način za povećanje prihoda – sva ova pitanja predviđena su u našem nacrtu. U ovom trenutku ne pokušavamo da se bavimo širim pitanjem kako Kosovo izgleda u jugoslovenskoj državi - izjavio je tada.

Pregovori u Rambujeu - pokušaj rešavanja krize mirnim putem

U dvorcu Rambuje u Francuskoj, početkom februara 1999. godine, počela je mirovna konferencija o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, na kojoj su učestvovali predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Krah konferencije, posle bezuspešnih 17 dana pregovora, označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem što je malo više od mesec dana kasnije dovelo do bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

(Telegraf.rs)