Šta se krije iza plana Slovenije da ubrza ulazak Zapadnog Balkana u EU?

Foto ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP

Slovenija želi brzo proširenje, Zapadni Balkan u Evropskoj Uniji do 2030. godine, i pokušava da izdejstvuje da ovaj datum bude naveden u dokumentu koji će biti usvojen na Samitu o Zapadnom Balkanu zakazanom za 6. oktobar.

Preporučujemo

Ovaj ambiciozni plan, kako piše današnji Blic šokirao je neke članice EU, stare protivnike proširenja, a dva dana uoči samita i dalje su se lomila koplja oko tog pitanja.

Samit o Zapadnom Balkanu, na kojem će se razgovarati o proširenju, biće održan 6. oktobra, a biće prisutni lideri svih zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova.

Kako se ovaj događaj približava, pojavljuju se zakulisne informacije o pripremama za dokument koji bi na tom sastanku trebalo da bude usvojen.

Slovenija trenutno predsedava Savetom EU, a "Fajnenšijal tajms" je pre dva dana objavio da je ova zemlja u petak iznela ideju koja je neke članice EU ostavila bez reči - o brzom priključenju zemalja, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, u EU.

Predlog je dat na sastanku ambasadora u Briselu, a začudio je, kakao piše "Fajnenšel tajms", ostale zemlje članice. Neke su ga čak opisale kao potpuno "nerealan" s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu.

- Proširenje je visoko osetljivo pitanje za EU, koja je podeljena oko pitanja brzine kojom bi zemljama trebalo dozvoliti ulazak u blok. Ali, Unija je pod pritiskom da nastavi pregovore o pridruživanju sa balkanskim zemljama koje takođe jačaju svoje veze sa Кinom i Rusijom - piše "Fajnenšel tajms".

Kako dalje navode, diplomate iz država članica koje žele da Brisel ubrza pregovore sa Zapadnim Balkanom, uglavnom sa istoka i juga bloka, zalažu se postavi "ambiciozan“ rok za pristupanje, ali priznaju da bi to bilo "politički eksplozivno".

- Potrebna nam je deklaracija. Ovo je veoma važno - rekao je jedan diplomata EU, a prenosi "Fajnenšel tajms".

Plan Slovenije prijatno je iznenađenje, naročito jer dolazi nakon nedavnog "hladnog tuša" i vesti koju je plasirala britanska agencija "Rojters", da EU ne može da se složi oko davanja garancija da će otvoriti vrata Zapadnom Balkanu.

Proširenje i obaveze tačka razdora

Da ne ide sve tako glatko moglo se čuti juče, kao i to da su zemlje članice EU postigle dogovor o većini tačaka zajedničke deklaracije ali da se rasprava, kako je Tanjug saznao u Briselu, vodi oko toga na koji način će se definisati “evropska perspektiva regiona”.

Tačka deklaracije oko koje se još pregovara treba da predvidi i obaveze u “procesu proširenja” pod uslovom sprovođenja “kredibilnih reformi” od strane partnera, ali i uz postizanje sopstvenog “kapaciteta za integrisanje novih članica”.

Dogovor je, kako je Tanjug saznao iz diplomatskih izvora, postignut oko svih ostalih 28 tačka deklaracije koje se odnose na ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, borbu protiv kovid-19 i političku i bezbednosnu saradnju.

Zemlje koje su naklonjene proširenje tražile su da se u deklaraciju bez uslovljavanja ubaci podrška “proširenju” za Zapadni Balkan.

Očigledno je da nas neko ipak želi u EU, a Slovenija je otišla korak dalje, to je javno i izgovorila i onda skovala plan da se to i ostvari. Ujedno, logično je zapitati se otkud to?

Foto: Shutterstock

Da li se iza ovog poteza krije namera da se jača blok novih članica EU, a u kojem je i Slovenija? Da li je posredi rivalitet starih i novih članica EU? Ili, Slovenija tako pravi vidljivost u EU, pokušavaju da se nametne kao politički most između EU i Balkana?

Ili su i ekonomski interesi umešali prste? Većina slovenačkih investicija je na Balkanu, u Srbiji svaka treća, pokazuju podaci Narodne banke Slovenije. Prošle godine, u doba pandemije, ostvarena je robna razmena u iznosu od 1,6 milijardi evra. Takođe, Srbi su rastuća dijaspora u Sloveniji.

Sve ovo može biti inicijator, a Marko Slavković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže za Blic da ga je ovaj potez Slovenije iznenadio.

Porasla cena proširenja

- Zemlje na obodu Zapadnog Balkana u principu žele da vide nove članice što pre, jer veruju da će time i njihova pozicija u EU ojačati, da će te nove članice biti njihove saveznice po raznim politikama - ocenjuje Savković.

On je istakao i da je u poslednje vreme "cena proširenja porasla", zbog promenjenih geostrateških okolnosti.

- Građani EU, na čiji stav političari jako obraćaju pažnju, veoma su protiv proširenja, a to pokazuju i najnovije istraživanje u Francuskoj. Građani se plaše za svoje poslove, smatraju da će ih proširenje skupo koštati, a da primljene zemlje neće dovoljno doprinositi. Jednom rečju, žele da zadrže standard kakav je sad - ističe Savković.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je skeptičan po ovom pitanju i podseća da zemlje Zapadnog Balkana nisu na istom nivou integracija.

Foto: Tanjug/AP

Samo SAD ima tu moć

Napominje da je ogromna razlika između Srbije i BiH, između Srbije i Severne Makedonije i Albanije, a da BiH i Severna Makedonija nisu ni otvorili pregovore.

- Mislim da je ovo neki pokušaj da se izbaci jedna inicijativa koja bi govorila o tome da u dogledno vreme, odnosno da u nekom relativno bližem roku sve države Zapadnog Balkana treba da budu primljene u EU. Ko stoji iza Slovenije ne znam. Da li je to neka američka ideja, američka inicijativa, jer Amerikanci već postaju nervozni zbog trenutnog stanja i neodlučnosti EU u vezi sa prijemom, što stvara nestabilnost na ovom prostoru?" - rekao je za B92 Zečević.

Na pitanje da li je po tom pitanju moguć pritisak na EU, njegov odgovor je nedvosmilen.

- Jedini pritisak koji je moguć je od strane SAD. Mislim da su one prelomile i u slučaju prijema Bugarske i Rumunije 2007. godine. Ko zna šta bi sa tim bilo da nije bilo strateške potrebe SAD da se te dve zemlje uključe u zapadne političke, ekonomske i vojne integracije. Prema tome, vrlo je moguće. Sadašnja situacija govori o tome da SAD-u vrlo smeta pre svega destabilizacija Balkana sama po sebi zbog tih različitih nacionalnih interesa država sa Zapadnog Balkana. S druge strane, smeta im i strani uticaj koji se javlja na Zapadnom Balkan - istakao je Zečević.

Inače, ovo nije prvi potez Slovenije a kojim se bavi Zapadnom Balkanom. Sredinom aprila odjeknula je vest da premijer Slovenije Janez Janša spremio dokument koji je neformalnim kanalima dostavio zvaničnicima EU, a kojim se predviđa prekrajanje granica pest zemalja - ujedinjenje Kosova i Albanije, pripajanje delova Republike Srpske Srbiji a hrvatskih kantona u BiH Hrvatskoj, kao način za rešenje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkan.

Ovaj predlog podigao je ceo region na noge, a nije izostalo ni prepucavanje ko ga je u stvari napisao pošto je Janša demantovao da on stoji iza njega.

U BiH sumnjaju su sumnjali da iza ovog "vrućeg krompira" stoji Slovenija, u Ljubljani uzvraćali da oni nisu prava adresa za te tvrdnje, a Hrvati su spekulisali da iza svega stoji Srbija i Mađarska. Mediji su više meseci pokušavali da se dokopaju ovog dokumemta, ali su iz EU odbili da ga dostave uz argument da bi izazvao pometnju.

Dogovor oko rominga

EU planira da na Samitu pokrene takozvanu zvaničnu ”mapu puta” kojom bi se odredili uslovi i ciljevi smanjivanja cena rominga između EU i Zapadnog Balkana.

Tim povodom evropski komesar za proširenje Oliver Varheji razgovarao je sa predstavnicima telekom operatera iz regiona.

FOTO

- Imao sam dobre razgovore sa telekom operaterima iz regiona kako da napredujemo u smanjenju cena rominga kako unuatr Zapadnog Balkana tako i regiona sa EU. Spremni smo da podržimo investicije kako bi ovo postalo stvarnost - poručio je Varheji na Tviter nalogu.

(Telegraf.rs)