9. dan protesta na severu Kosova poklopio se sa još dva bitna događaja za rešavanje kosovskog pitanja

Priština danas / Foto: Shutterstock

Danas, kada na Kosovu i Metohiji deveti dan traje napeta situacija i mirni protesti Srba, nezadovoljni raspoređivanjem specijalnih snaga policije tzv. Kosova i policije Srbije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak zbog odluke Prištine da zameni registarske tablice Srbije za privremene tablice kosovskih institucija, interesantno je spomenuti da je ujedno i jedan o značajnijih datuma u istoriji sukoba i pregovora između Beograda i Prištine.

Preporučujemo

Naime, šefovi diplomatija zemalja Kontakt grupe koju su činile Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Rusija, istakli su 27 i 28. septembra 2007. godine  u Njujorku opredeljenje za sporazumno rešenje statusa Kosova, kako bi ga potvrdio Savet bezbednosti UN. Posle direktnih pregovora predstavnika Beograda i Prištine, kosovski Albanci predstavili su predlog sporazuma o "uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između država Srbije i Kosova", što su srpski zvaničnici glatko odbili.

Usledilo je to da je Trojka pregovarača EU, SAD i Rusije, posle 120 dana pregovora, okončala misiju. U izveštaju Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocana Harčenka navedeno je da Beograd i Priština nisu postigli sporazum o budućem statusu Kosova i da su se obe strane obavezale na uzdržanost od nasilja. Beograd je zatražio nastavak pregovora, a Kosovski parlament je 17. februara 2008 - proglasio nezavisnost.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Tačan broj nije poznat jer Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje. Među zemljama EU koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Bitka pred Međunarodnim sudom pravde

Bitka za teritoriju Kosova vodila se i na sudskom terenu. Srbija je preko Generalne skupštine UN zatražila da se Međunarodni sud pravde u Hagu izjasni da li je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo i da li je dokumentom iz Rambujea utvrđeno pravo na samoopredeljenje. Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova preko ovog suda je u julu 2010. proglašena - u skladu sa međunarodnim pravom.

Preteča ove borbe je zapravo septembar 1991. godine i navodni referendum za nezavisnost Kosova, pre ravno trideset godina.

Stvari su se od tog trenutka odvijale sve nepovoljnije po srpsku stranu. Vašington je tokom 1998. godine imenovao Kristofera Hila za specijalnog izaslanika za Kosovo, koji je do februara 1999. putovao između Beograda i Prištine, nudeći stranama niz verzija konačnog kompromisnog rešenja, sve dok nije usledio potpuni krah indirektnih pregovora u Rambujeu.

Od bombardovanja do brige za ljudska prava 

Već 22. marta iste godine sa Kosova se evakuisala posmatračka misija OEBS-a, a koliko sutradan NATO je počeo bombardovanje Srbije, koje je trajalo do 9. juna 1999, posle čega su se sa Kosova povukle srpske snage bezbednosti, a na Kosovo je ušla misija svetske organizacije, UNMIK-a i trupe NATO-a, Kfor.

Dve godine kasnije tadašnji predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica pokušao je da pokrene pregovore sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, ali je tim iz Prištine u poslednji čas otkazao učešće. Sličnu sudbinu doživeli su i pokušaji premijera Zorana Đinđića. Godinu dana nakon pogroma Srba sa Kosova 2004. godine, Kontakt grupa je usvojila principe rešavanja statusa Kosova, u kojima se navodi da to "rešenje treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava, demokratijom i međunarodnim pravom" i da doprinese bezbednosti u regionu.

Bombardovanje Srbije 1999. Foto: Profimedia/TASS

Ambasadori najmoćnijeg tela svetske organizacije podržali su predlog tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana da počnu pregovori o statusu Kosova. Bivši finski predsednik Marti Ahtisari odabran za glavnog pregovarača i, deset dana kasnije, stigao u Prištinu, čime je i praktično počeo pregovarački proces. Usledilo je deset rundi pregovora u Beču.

Želja Zapada - nadgledana nezavisnost

Stvari su počele da se zahuktavaju kada je 2. februara 2007. Ahtisari predstavio nacrt rešenja, koji je Srbija odmah odbacila, dok su ga podržali kosovski Albanci. Iako se u dokumentu nigde implicitno nije pominjala reč nezavisnost, Kosovu je dato za pravo da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, formira oružane snage i usvoji nacionalne simbole. Ahtisari je u konačnom izveštaju Savetu bezbednosti, predložio nadgledanu nezavisnost kao rešenje statusa Kosova.

- Reintegracija Kosova u Srbiju nije realna opcija, zbog čega je međunarodno nadgledana nezavisnost najbolje rešenje - naveo Ahtisari.

Za više od dve decenije od pregovora srpske i albanske delegacije u Rambujeu, međunarodna zajednica je u dijalogu Beograda i Prištine nastupala u različitim formatima. Nakon neuspeha Kontakt grupe i tzv. Trojke prešlo se na pojedinačne nastupe Brisela. U godinama koje su usledile, odlučeno je da se dijalog Beograda i Prištine ne vodi više pred Ujedinjenim nacijama već pod okriljem Evropske unije, preko šefica diplomatije EU, Ketrin Ešton i Federiki Mogerini. Njih je tokom 2020. nakratko smenio Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, da bi promenom vlasti u Americi ponovo došlo do saradnje Brisela i Vašingtona.

U ovom trenutku dvojac SAD i EU Metju Palmer i Miroslav Lajčak nastupaju sa ciljem – da se okonča dijalog Beograda i Prištine o statusu Kosova i da Srbija potpiše nezavisnost. Ostaje gorak utisak da se u Briselu ne pregovara već podržava kosovska nezavisnost, s obzirom na neravnopravnost pregovora, gde jedna strana dobija gotovo sve, a druga gubi ukoliko se potpiše pravno obavezujući sporazum o međusobnom priznanju i odustane od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i Ustava Srbije.

(Telegraf.rs)