Timoti Les: Priština pokušava da promeni politicku stvarnost na terenu

Printskrin: RTS

Istraživač britanskog Centra za geopolitiku Timoti Les ocenio je da za aktuelni spor Beograda i Prištine neće biti odlučujuće pitanje registarskih tablica, jer ono nije egzistencijalno ni za jednu stranu, ali dodaje da ne veruje da će ijedna strana napraviti i mali kompromis.

Preporučujemo

- Mislim da ovo poslednje rasplamsavanje verovatno predstavlja važan trenutak u širem sukobu oko statusa Kosova, jer Albanci jasno stavljaju do znanja da, nakon decenije zastoja, više nisu spremni da prihvate nezadovoljavajući status kao i da traže da se promeni politička stvarnost na terenu - rekao je Les za Tanjug.

On ističe da postoje različiti scenariji rešenja situacije, od vojnog do pregovaračkog koji bi očigledno bio poželjniji, kao i da lično smatra da se pitanje Kosova ne može rešiti a da se ne promeni politička stvarnost na terenu uskim uslovima koje postavljaju EU i SAD, već da se mora uzeti u obzir šira srpska i albanska pitanja i nerešeno pitanje granica.

- Pitanje za spoljne aktere je da li su spremni da se suoče sa ovim ili će umesto toga istrajati na ideji da Beograd i Priština moraju da postignu sporazum koji isključuje svako razmatranje širih pitanja. Po mom mišljenju, to povećava rizik od nekontrolisanog i potencijalno nasilnog ishoda, kako trenutno izgledaju trenutna dešavanja - rekao je Les.

On smatra da pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije laka, što se vidi,kako kaže, iz njegovih nedavnih javnih nastupa, kao i da on verovatno strahuje da će Albanci pobediti jer SAD i Evropljani nemaju interes ili sredstva da ih zaustave.

Kako kaže, Vučić trenutno primenjuje "srednji kurs" tako što odbija da ispuni glavni zahtev Prištine, a nudi mogućnost pregovora.

- Vučić ima opcije ali nijedna nije savršena. Najjednostavnija opcija bila bi da se prizna ključni zahtev Prištine za priznavanje kosovskih registarskih oznaka, što bi neutralisalo neposrednu konfrontaciju i ugodilo i EU i SAD. Međutim, ovo bi verovatno podstaklo Prištinu da preduzme dalje korake, da potvrdi svoje prisustvo na severu i okonča svaku nadu u osnivanje Zajednice srpskih opština - rekao je Les.

Takođe, smatra da bi to bi dovelo do zastoja regionalne strategije kojoj teži Vučić, a koja ima za cilj i da ojača poziciju srpske dijaspore.

Kako je rekao, Srbija ima mogućnost i da rasporedi svoju vojsku na sever Kosova i pripoji teritoriju koja bi garantovala položaj Srba severno od reke Ibar.

- Činjenica da je Srbija mobilisala svoju vojsku znači da rukovodstvo zadržava ovu opciju. Međutim, to bi bio dramatičan razvoj događaja i nosio bi znatne rizike, pre svega po bezbednost Srba i njihove imovine južno od Ibra, koji bi bili primorani da se oslanjaju na KFOR i njegove nevoljne zapadne pristalice. Mogu da razumem zašto Vučić želi to da izbegne - rekao je Les.

Govoreći o ponašanju EU u celoj sitiaciji, Les kaže da je ona pre svega zabrinuta za svoje interese jer izbegava potencijalno destabilizujuću konfrontaciju u svom neposrednom susedstvu, a takođe, ne zna kako da reši spor koji je doveo do poslednjeg pojačanja tenzija. Kako je rekao, EU ima ograničenu polugu uticaja zbog svoje nespremnosti da integriše Balkan u EU i uporno isključuje mogućnost prilagođavanja granica koja bi mogla da bude osnova za sporazum.

On je istakao da je svestan da Srbija percipira EU kao pristrasnu, mada ne zato što su antisrpski orijentisani.

- Njihov položaj bolje se objašnjava apatijom i iscrpljenošću. Evropski lideri nisu zainteresovani za Balkan kada ima o mnogo čemu drugom da se razmišlja, a još manje o detaljima registarskih oznaka automobila. Verovatno misle da bi Srbija trebalo da popusti zbog mira i lakšeg života. Što se tiče očiglednog izjednačavanja dve strane od strane EU, Srbija ima pravo da se žali, ali stav EU nije motivisan nečim što je Srbija učinila, već strahom od onoga što bi mogla da učini - rekao je Les.

Kako je rekao, aktuelna situacija na administrativnim prelazima je deo ponovnih pokušaja Prištine da uspostavi autoritet na severu KiM, a da su im to omogućile međunarodne okolnosti.

Prema njegovim rečima, Albanci su procenili da dijalog uz posredstvo EU neće postići njihove ciljeve i da povlačenje SAD iz Avganistana upućuje na to da SAD želi da se povuče iz perifernih sporova u koji su se zaplele, zbog čega Priština smatra da mora da preuzme inicijativu, za koju veruje da neće platiti visoku cenu.

Kako je ocenio inicijativa za te poteze Prištine potekla je iz same Prištine pre nego od nekog spoljnog faktora.

- Ni Evropljani ni Amerikanci ne žele nestabilnost na KIM, obratno . Njihova slabost i pasivnost znače da Albanci osećaju da mogu da deluju jednostrano da bi zastupali svoje osnovne interese - rekao je Les.

Odgovarajući na pitanje kakva je politička sudbina premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, Les kaže da je njegova pozicija mnogo jača, da ima veliku zastupljenost u parlamentu i veliku podršku građana.

- Ne vidim nikakve šanse da Bajdenova administracija utiče na Kurtijev pad, kao što je to učinio Tramp 2019.godine. Shodno tome, Srbija će u doglednoj budućnosti morati da ga prihvati kao životnu činjenicu - rekao je Les.

(Telegraf.rs)