Tri stvari koje se lako mogu pročitati između redova izjava Bajdenovog "čoveka za Balkan"

Beograd i Priština treba da se uzdrže od štetne retorike, razgovaraju o pitanju registarskih tablica u Briselu i ne militarizuju trenutnu situaciju na granici, poručuje novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji očekuje da će se pitanje Kosova rešiti u prvom mandatu Džoa Bajdena.

Da li to znači da će SAD imati agresivniji uticaj na zapadnom Balkanu? Tri stvari iz Eskobarovog intervjua se mogu pročitati između redova, a svode se na jedno - Bajden želi da u svom pristupu problemu Kosova napravi veliku otklon od Trampa. Prva stvar je da će u rešenje problema aktivno uključiti EU, koju je Tramp preskakao, druga je da se neće previše oslanjati na Vašingtonski sporazum i treća da on želi da se taj problem reši do 2024. kako bi ga iskoristio kao eventualni adut za sledeće izbore.

Tek što je početkom septembra preuzeo funkciju, naslednik Metjua Palmera susreo se sa prvim problemom – napetom atmosferom na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Kosovska policija potpomognuta specijalnim jedinicama ROSU pokušava već sedam dana da skine srpske tablice sa vozila koja ulaze na KiM.

Eskobar je u razgovoru za “Glas Amerike” istakao da su SAD intenzivno angažovane sa evropskim partnerima zbog pojačanih tenzija između Srbije i Kosova i da se nadaju napretku u narednih nedelju dana.

Kako je rekao, u svakodnevnom je kontaktu sa Miroslavom Lajčakom, predstavnikom EU za dijalog Srbije i Kosova.

- On ima neke odlične predloge, pokušava da obe strane, kada je reč o pitanju registarskih tablica, dovede u Brisel da razgovaraju o održivom rešenju, i postoje neka dobra rešenja, ali na dvema stranama je da se dogovore da razgovaraju o tome, odu u Brisel i razmotre to pitanje. Međutim, mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji KFOR i gde nema potrebe za tim. Tako da bismo, u vezi sa pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana - kaže Eskobar.

Američki diplomata dodaje da je potrebno rešavati mnogo neposrednih pitanja, kao što su pitanja nestalih osoba i energetike - uz naglasak da sve treba da se odvija kroz dijalog.

SAD se zalažu za rešenje zasnovano na međusobnom priznanju dve zemlje i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU, ali taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka. Na pitanje da li je vreme za novi pristup Eskobar kaže da je vreme da se obnove napori na dijalogu.

- Dijalogu je potrebna podrška, evropska podrška. Rekao bih da, uz dužno poštovanje prema evropskim kolegama, ljudi u regionu nisu uvek sigurni da ih Evropa želi, tako da Evropa mora da im pošalje poruku da će te zemlje biti članice EU i da će biti članice u nekom razumnom roku. Dijalog Kosova i Srbije je deo tih napora, ali se oni odnose na ceo regionu, uključuju Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, tako da poruka mora da bude javnostima tih zemalja da će biti deo Evropske unije.

Novi izaslanik Stejt depatmenta osvrnuo se i na činjenicu da pet članica EU nije priznalo Kosovo.

- Mislim da će se to, na kraju, dogoditi ako bude napretka u procesu koji vodi EU. To je deo paketa. To ne znači da one ne misle da Kosovo i Srbija ne treba da budu deo Evropske unije na kraju, nego da su te zemlje iz svojih razloga odlučile da sačekaju i vide ishod dijaloga i zato je dijalog važan.

Eskobar veruje da će Priština i Beograd uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata Bajdenove administracije.

- Nadam se, jer treba da krenemo da rešavamo druga pitanja, a to su kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija celog regiona – naglasio je Eskobar.

Da li su ovako optimistične izjave Eskobara samo početni entuzijazam ili najava zaokreta politike SAD-a prema Balkanu – tema je koju je “Blic” analizirao sa svojim sagovornicima.

Popov: Vašington podržava poteze Kurtija

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe za „Blic“ da nova administracija SAD-a donosi i novu politku na Zapadnom Balkanu.

- Tramp je bio solo igrač koji nije zarezivao EU na Balkanu. Na kraju svog mandata pokušao je da bude drugi Bil Klinton potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma sa Beogradom i Prištinom. Međutim, po svemu sudeći, imao je loše savetnike. Američki mediji ubrzo su zaboravili taj sporazum, a koliko vidimo ni Priština ni Beograd ga ne realizuju. S druge strane, Bajden želi da napravi distancu u odnosu na Trampa. Obnovio je američko-evropsko partnerstvo, a na Balkanu igra čini se drugu igru – naglašava Popov.

Kako kaže, sve je vidiljivije da SAD podržava poteze kosovskog premijera Allbina Kurtija.

- Priština uz pomoć Vašingtona pokušava korak po korak da zaokruži svoju državnost. Kako sada stoje stvari, verovatno će doći do zamene tablica zbog kojih je došlo na saveru Kosova. Da li uz prisustvo ROSU na administrativnim prelazima ili ne, ali to će se u jednom trenutku dogoditi. Na taj način ostaće još nerešeno samo pitanje Gazivoda i imovine odnosno severa Kosova – ocenjuje Popov.

Ni Beograd ni Priština nisu pripremili javnost za "srednje rešenje"

Sagovornik, ipak, nije siguran da će se pitanje Kosova rešiti tokom prvog mandata Džo Bajdena.

- Danas se toliko stvari dinamično događaju da je nezahvalno bilo šta procenjivati. Lično sam očekivao da će uz pritisak Zapada doći do potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma do izbora u Srbiji sledeće godine, ali od toga nema ništa. Sada imamo zamrznuti konflikt koji očigledno odgovara i Prištini i Beogradu. Kurti hoće samo da pregovara o obostranom priznanju, a s druge strane Vučić se zalaže da ne može jedna strana da dobije sve, a druga ništa. Ni jedna ni druga strana nisu pripremili javnost za neko srednje rešenje – podvlači Popov i dodaje da bi se napredak u pregovorima Beograda i Prištine mogao očekivati prve godine nakon izbora u Srbiji.

Cilj pregovora ne može biti teritorija i formalno priznanje Kosova

I predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenjuje za “Blic” da bi SAD trebalo znatno više da se uključe u dijalog Beograda i Prištine.

- Ako će Vašington da se uključuje u dijalog koji već vodi Miroslav Lajčak onda bolje da se i ne uključuje. Beogradu i Prištini je potreban znatno operativniji način dijaloga, novi i efikasniji format, a da normalizacija odnosa i dalje ostane okvir pregovora - smatra Janjić.

Sagovornik veruje da bi pregovori Beograda i Prištine mogli da se završe za dve-tri godine, samo postavlja pitanje šta je njihov cilj.

- Ako je cilj određivanje teritorije i formalno priznavanje Kosova onda se to nikada neće dogoditi. SAD mora da aktivira plan B u celom regionu zapadnog Balkana i aktivnije se angažuje na sprečavanju eskalacije bezbednosnih problema. Kada to kažem mislim i na Kosovo i na BiH i na Crnu Goru – naglašava Janjić.

Mnogo toga zavisiće od odnosa SAD i Turske

S druge strane, istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković smatra da je politika SAD prema Zapadnom Balkanu konzistentna.

- Tramp nikada nije odustao od zalaganja za priznavanje nezavisnosti Kosova samo što je pokušao da pronađe novo, kreativno rešenje koje nije bilo u koordinaciji sa EU. Mislim da se promenom administracije ne dešava ništa novo, osim novog predstavnika. Videćemo da li će Eskobar biti angažovaniji od Palmera i koje će mu mogućnosti biti na raspolaganju – naglašava Novaković .

Ipak, slaže se da je teško reći da li će i kada doći do sporazuma Beograda i Prištine.

- To može da se dogodi i sutra i za 100 godina. Svaka od strana u dijalogu izražava trenutno svoje želje, a mislim da će mnogo toga zavisiti i od odnosa SAD i Turske odnosno Grčke i Turske pošto je Grčka postala najznačajnija država Vašingtonu na Balkanu. Takođe, ne sme se zaboraviti uticaj Kine i Rusije na ceo region. Kad se sve to ima u vidu, očekuje nas potencijalno uzbudljiv period – zaključuje Novaković.

Ni Priština ni Beograd nemaju interes da dijalog uspe

Dijalog Beograda i Prištine nikada nije bio u većem „čorsokaku“ nego u poslednje vreme, a čini se da je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak prošle nedelje pokazao posebnu nemoć da odobrovolji dve strane da ostvare napredak u pregovorima. Istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković ističe  Lajčak nije u mogućnosti da napravi rezultat.

- Napredak u dijalogu zavisi, pre svega, od volje dve strane. Ali se postavlja pitanje njihove motivacije. Niko nema interesa da dođe do dogovora. Kuri želi da učvrsti vlast, a nije poznato ni šta konkretno Beograd dobija sporazumom sa Kosovom – objašnjava Novaković.

(Telegraf.rs)