"Od konačnog rešenja do glavnog problema": Kakva je budućnost Briselskog sporazuma?

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, gde se govorilo o reakciji Beograda na najnovije poteze Prištine i blokadu Brnjaka i Jarinja, da će Beograd zatražiti od zvaničnog Brisela hitan odgovor postoji li Briselski sporazum ili to više nije slučaj, javnost se našla pred dilemom.

Ključna pitanja su da li će eventualan negativan odgovor iz Evropske unije značiti i potpuni spoljno-politički preokret Srbije i primarnom okretanju ka realizovanju Rezolucije 1244 Saveta Bezbednost UN. Eventualno "odustajanje od Brisela" i izlazak iz pregovaračkog procesa, kako smatraju stručnjaci, značilo bi de facto blokiranje do daljnjeg puta ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji, dok iz Brisela, za sada stiže poruka - obe strane moraju da spuste tenziju.

- Mi smo postavili pitanje Evropskoj uniji ima li Briselskog sporazuma ili nema. U narednih mesec dana ćemo tražiti ogovor na to pitanje i evedntualno ćutanje će nam biti jasan znak da sporazum ne postoji i da oni ne žele da se to prihvati. Zašto da dolazimo u Brisel, ako tog sporazuma nema ili samo za Prištinu važi da primenjuju samo šta im se svidi - više puta je ponovio predsednik Vučić tokom obraćanja nakon sednice Saveta.

Pažnju medija naročito je privukla rečenica da "Srbija neće prihvatati politiku svršenog čina da nečija kriminalna akcija dobije pravnu legalizaciju i legitimizaciju, a nasiljem možete šta hoćete, ali bez pečata Srbije" kao i naglasak na činjenici da se obe strane pozivaju na popuštanje tenzija, samo onda kada je, kako je rekao Vučić, "Priština sto odsto kriva".

- Može kompromis u svemu, ali ponižavanje Srbije ne može. Tražićemo od predstavnika EU hitan odgovor da li Briselski sporazum postoji, kada će biti formirana Zajednica srpskih opština, i taj odgovor ćemo tražiti u narednih mesec dana. I njihovo ćutanje biće znak da Briselski sporazum ne postoji i da ne žele formiranje ZSO - bio je jasan predsednik komentarišući izjavu potpredsednik tzv. kosovske vlade za evropske integracije, razvoj i dijalog Besnika Bisljimija da Zajednica srpskih opština neće biti formirana.

Upitan šta će se uraditi ako Prišitna ne bude želela da povuče specijalce, a NATO i Kfor ne žele da reaguju, Vučić je kratko poručio "ništa".

- Ja sam rekao da radim sve što mogu, neću da prihvatim zahtev onih koji su dogovarali sa Prištinom kako da to izvedu. Ja to želim da čujem od Evropske unije - istakao je i pojasnio da kriza kako god da se reši, rešiće se bez ponižavajućeg pristanka Srbije na ono što se Srbiji nudi.

Dilemi da li Srbija odustaje od Brisela i okreće se Rezoluciji 1244, doprinela je i jučerašnja odluka Vlade Srbije o osnivanju domova zdravlja u Zubinom Potoku i Zvečanu, a na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN omogućava vladi da ima sva prava i obaveze nad zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija. Doneta je i odluka o obrazovanju Nacionalnog komiteta za sprovođenje Konvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba, na period od pet godina.

Brisel: Obe strane da spuste tenziju

Sa druge strane zvaničnici EU i dalje šalju uopštene poruke za "spuštanje tenzije", upućene i Beogradu i Prištini, podjednako.

Šef diplomatije EU Žosep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak su u telefonskim kontaktima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem.

- Svi naši napori su usmerini na spuštanje tenzija i povratak dijalogu. Spremni smo da posredujemo dijalogu dva lidera koji bi se održao u Briselu, a čija bi osnovna tema bila rešavanje trenutne situacije na KiM - rečeno je Tanjugu diplomatskim izvorima u Briselu.

Kada je reč o primeni Briselskog sporazuma, u krugovima bliskim šefu diplomatije EU za Tanjug naglašavaju da su svi do sada postignuti dogovori u dijalogu i dalje na stolu i da ih niko nije povukao, kao i da su ambasadori Kvinte i SAD potpuno jedinstveni da je u interesu i Beograda i Prištine da se situacija na terenu smiri, a da su u suprotnom obe strane na gubitku.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, povodom situacije na KiM pozvao je na uzdržavanje, spuštanje tenzija, povratak dijalogu i obezbeđivanje slobode kretanja.

- Jednostrane akcije nikada nisu bile rešenje. One vode samo ka bespotrebnim tenzijama i moraju biti povučene - poručio je Varhelji sa svog Tviter naloga.

#Serbia #Kosovo It’s imperative to exercise restraint and deescalate the tensions, return to dialogue and ensure freedom of movement without delay. Unilateral actions are never a solution. They only lead to unnecessary tensions and should be withdrawn.— Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) September 22, 2021

Isto je reagovao i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je napisao na svom Tviter nalgou da je zabrinut zbog situacije na severu Kosova i Metohije i pozvao na hitno spuštanje tenzija.

- Važno je da se spuste tenzije, povrati mirna atmosfera i dozvoli sloboda kretanja - poručio je Lajčak , dok je još boravio u zvaničnoj poseti u Beogradu, neposredno posle niza sastanaka sa prištinskim zvaničnicima.

Tad je naglasio da je o situaciji na severu Kosova i Metohije razgovarao sa EU ambasadorima i izrazio spremnost zemalja Kvinte da posreduju u razgovorima o svim otvorenim pitanjima iz dijaloga Beograda i Prištine.

"Odustajanje od pregovora vodi odustajanju članstva Srbije u EU" 

Iako je jasno da Srbija uvek može da se pozove na Rezoluciju 1244, ali da će veoma teško da se vrati u proces pregovora za članstvo u EU ukoliko odustane od Brisela, ipak ostaje pitanje da li je Beograd dovoljno tolerisao Prištini i da li je vreme da se preispita efikasnost Briselskog sporazuma.

- Rezolucija 1244 i dalje važi. Srbija se nikada nije zvanično odrekla nje, ali je ujedno započela, najpre tehnički 2011., a potom i politički dijalog 2012. godine uz posredovanje EU. Činjenica je da je dijalog doveo u mnogo manjoj meri do konkretnih rezultata nego što se očekivalo i mnoge stvari, naročito one koje bi bile u interesu srpske zajednice, kao što su Zajednica srpskih opština - nisu sprovedene. To pokazuje da EU, a i strane koje učestvuju u pregovaračkom procesu, očigledno nisu došle do rezultata koji se očekivao i da se u tome gubi kredibilitet čitavog procesa - objašnjava za Telegraf.rs  doc. dr Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.

Upitan da li to znači da Srbija treba da odustane o Brisela, Krstić je jasan da, ukoliko bi naša država potpuno izašla iz pregovaračkog procesa koji se vodi, to bi značilo de facto blokiranje do daljnjeg puta ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

- Dijalog je direktno vezan za poglavlje 35. Jedno je ako se insistirati na tome da se isprave stvari iz dijaloga, a drugo je uslovljavati dalji napredak time da se ispune neki predhodni dogovori. Ali potpuni odustanak, izlazak i odbacivanje Briselskog dogovora, onoga što je do sada postignuto, na način da se kaže da se više neće pregovarati uz posredstvo EU, to bi de facto značilo odustanak od evropskog puta, makar u ovom trenutku - izričit je Krstić.

Očigledno je da su to reprekusije kojih su svi svesni i što je očigledno zainteresovalo opštu i stručnu javnost. Jasno je i da bi takvi potezi doveli do ozbiljnih promena ne samo u spoljnoj politici, već i do redefinisanja unutrašnje politike Srbije.

- Ako žele da donesu takvu odluku morali bi da promene i spoljno politički cilj Srbije, da redefinišu spoljnu politiku, a za to je onda već upitno kakav bi bio i stav naroda o odustajanju od evropskog puta. Za to bi verovatno trebala da se dobije i verifikacija na izborima, s obzirom da bi se bitno promenila pozicija u odnosu na onu sa kojom je aktuelna vladajuća elita došla na vlast - zaključuje Krstić.

Situacija na administrativnim prelazima za sada mirna

Na administrativnim prelazima Jarinje, Brnjak i Merdare situacija se ne menja. Specijalne jedinice Rosu i dalje su na severu srpske pokrajine,saobraćaj je u prekidu, a na prelazu Merdare gužva zbog zamene registarskih tablica privremenim. Tu meru Priština je uvela pre dva dana, što je pojačalo tenzije na severu i izazvalo zabrinutost meštana.

Na Brnjaku i Jarinju prevoz putnika fukcioniše, ali ih autobusi dovoze do prelaza, potom pešače 800 metara do blokade i tu ih preuzimaju drugi autobusi ili automobili.

Prištinski mediji javili su tokom jutarnjih časova da su pripadnici policijske specijalne jedinice pokušali na silu da izvuku jednog vozača iz automobila sa "KM" tablicama. Oni bi u tome i uspeli da se nije umešala patrola Kfora koja se u tom trenutku tu zatekla.

Osim ovog incidenta, i dalje traje miran protest Srba sa severa KiM, kao i blokada puta Raška-Kosovska Mitrovica i Ribariće-Zubin Potok.

(Telegraf.rs)