Počinje prvo suđenje pripadnicima tzv. OVK: U optužnici stoji "premlaćivanje civila i paljenje kože"

Pravda je spora ali dostižna. I mada je prošlo čak šest godina od osnivanja Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova sa sedištem u Hagu, konačno počinje i prvo suđenje. Na optuženičku klupu suda specijalizovanog za istragu i procesuiranje zločine Oslobodilačke vojske Kosova, tzv. OVK - seda Saljih Mustafa, okrivljen za ratne zločine nad civilnim stanovništvom. Prvo ročište zakazano je za 15. septembra.

Mustafa se tereti za pojedinačnu odgovornost po četiri tačke optužnice ratnog zločina: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo civilnog stanovništva, nad najmanje šest osoba. Ovi stravični zločini desili su se u Zlašu na Kosovu, mestu koje je pripadnicima OVK poslužio kao zatvor od 1. aprila do 19. aprila 1999. godine. Ono što se ističe je da su žrtve u ovom slučaju bili Albanci nelojalni OVK.

U optužnici protiv Mustafe se kaže da zatočenici nisu imali dovoljno hrane i vode, adekvatne sanitarne i higijenske uslove, uslove za spavanje, smeštaj i zdravstvenu negu, te da su bili izloženi "premlaćivanju, paljenju kože i elektrošokovima".

Prema optužnici, oni su bili i psihički mučeni, uključujući "pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja”.

Mustafa se 28.oktobra prošle godine izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice.

Tužilaštvo za uvodne reči na raspolaganju ima tri sata, a zastupnik žrtava sat i po. Odbrana će uvodnu reč izneti tek u narednoj fazi postupka. Za ispitivanje svedoka i izvođenje dokaza Specijalizovano tužilaštvo ima 87 sati, dok je za unakrsno ispitivanje odbrana dobila polovinu vremena tužilaštva, a zastupnik žrtava četvrtinu.

Prema najavi tužilaštvo će pozvati 16 svedoka, među kojima je pet onih na čije iskaze će se oslanjati tokom suđenja. Samo jedan svedok neće da svedočiti uživo, već video vezom, a čak 12 njih je zatražilo da svedoči pod zaštitnim merama. Pitanje je da li je ovo i konačan broj svedoka tužilaštvo jer nije isključeno da će kroz preostale istražne radnje koje su još u toku, biti predloženi i neki novi.

Za sada, pred nama je zakazano prvih 15 ročišta, do 14. oktobra.

Sa druge strane, Mustafinu odbranu predvodi advokat Julius von Bone iz Roterdama, koji je najavio i istražne radnje odbrane – svedoke i materijale relevantni za predmet, koji će biti korišćeni kao dokaz. U medijima je pisalo da će ključna taktika odbrane uglavnom biti "alibi", a sudeći po dosadašnjim Mustafinim izlaganjima Hagu, jasno je da će borbu OVK predstaviti kao “poštenu, neizbežnu i neophodnu”.

- Dugotrajna okupacija i genocidni fašistički režim Slobodana Miloševića, posle krvavih ratova ovog mesara u Hrvatskoj i Bosni nisu ostavili meni i mom narodu mnoga rešenja - izjavio je tokom trećeg pojavljivanja pred Sudijom za predhodni postupak i dodao da OVK nikada nije bila teroristička organizacija ili organizovana kriminalna grupa, već oslobodilačka vojska.

Svoju uslugu Mustafin advokat, inače, naplaćuje po satnici od oko 250 evra po satu, što je najverovatnije uticalo na to da Kosovski budžet za pravnu zaštitu optuženih, u početku opredeljen na 7 miliona evra, naknadnim preispitivanjem skoči na 20 miliona.

Optužnica protiv Mustafe potvrđena je još 12. juna 2020, ali je obelodanjena tek nakon njegovog hapšenja. Sudija za prethodni postupak, Nikolas Gilo, je iz bezbednosnih razloga naložio da se optužnica, koju je potpisao Specijalizovani tužilac Džek Smit, objavi u redigovanoj verziji, par sati nakon Mustafinog hapšenja. Kao razlog za hapšenja naveo je da je ”upoznat sa optužbama protiv komandanata OVK operativne zone „Lab“, te da postoji mogućnost da ometa proces.

- Imajući u vidu njegovo ponašanje u prošlosti, može da počini još zločina, budući da se javno hvalio svojim egzekucijama Srba, time pokazavši da postoji rizik da može pribeći i fizičkom nasilju i pretnjama fizičkim nasiljem protiv žrtava i svedoka - izjavio je predsedavajući Gilo tom prilikom.

Iz istog razloga mu je i produžavan pritvor. Kao i u svim predmetima OVK i uovom sudija opravdano smatra ostaje rizik da će Mustafa da ometa postupak i utiče na žrtve i svedoke. Istog mišljenja je i tužilaštvo, koje ne da je sigurno da postoje pomenuti rizici, već smatraju i da su se uvećali. Tužioci su na jednom od predhodnih pretresa već istakli da se Mustafa „javno hvalio ubijanjem Srba na konferenciji za štampu 14. juna 1999. godine u Prištini, demonstrirajući tako rizik da može pribeći nasilju i pretnjama fizičkim nasiljem nad žrtvama i svedocima“.

- Iskusnog obaveštajnog oficira poput Mustafe i ograničeni vremenski i geografski opseg predmeta, olakšao je proces identifikacije i uticaja na žrtve i svedoke. Pored toga, konkretan rizik od osuđujuće presude i posledičnog izricanja kazne, uvećava Mustafin podsticaj da utiče na žrtve i svedoke - istakao je sudija na tom pretresu.

Počinje i prvi proces za zastrašivanje svedoka

Drugi proces pre Specijalističkim sudom za Kosovo, čiji je početak suđenja zakazna za 7.oktobar, vodi se protiv predsednika i potpredsednika Udruženja veterana OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, koji su pritvoreni u Hagu od 25. septembra 2020., upravo pod optužbom za ometanje postupaka i rada tužilaštva obelodanjivanjem identiteta svedoka u procesima koji se vode tom sudu.

Ovakva optužba uopšte nije iznenađenje, s ozbirom na dosadašnje iskustvo u procesima protiv OVK, povodom čega je i glavni tužilac Smit istakao da je zastrašivanje svedoka u ovom predmetu realnost. Ključni problem je što će se zbog vremena koje je prošlo od zločina i nedostataka materijalnih dokaza, tužioci u najviše oslanjati na očevice, a u Hagu su i te kako svesni da su prethodna suđenja OVK na Kosovu i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju praćena brojnim zastrašivanjem svedoka.

Zato je najveću zabrinutost do sad izazvao događaj kada je Udruženje ratnih veterana OVK, koji su dobili poverljive dokumente iz Specijalnog suda, pozvali medije da ih objave, što je otvorilo mogućnost za otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka. Hiljada stranica fajlova tužilaštva iz Haga, u tri navrata su donošeni u sedište Udruženja, a one su ubrzo počele da se objavljuju u medijima, među kojima je prednjačila poznata albanska TV stanica TopChannel.

Gucati i Haradinaj ekspresno su uhapšeni u novembru prošle godine i uskoro ulaze u sudnicu zbog ometanja pravde i uticaja na svedoke. Do sada nije javno identifikovana osoba koja je Udruženju dostavila dokumentaciju.

Oni su, kako se navodi u optužnici u šest tačaka okrivljeni za krivična dela protiv pravosuđa – ometanje službenih lica u obavljanju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka, odmazdu i povredu tajnosti postupka, tako što su  na konferencijama za štampu Udruženja boraca OVK u Prištini, od 7. do 25. septembra 2020., objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine OVK, uključujući i identitet potencijalnih svedoka.

Obojica su se izjasnili da nisu krivi.

(Telegraf.rs)