Vučić: Država će podići memorijalni centar da podseti na sve žrtve. Obnovićemo objekte u Jasenovcu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa patrijarhom srpskim Porfirijem u prostorijama Patrijaršije, povodom 80 godina od osnivanja sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu i obnove spomen kompleksa manastira Jasenovac.

Sastanku u prostorijama Patrijaršije SPC prisustvovao je i istoričar Dejan Ristić.

"Država će podići veliki memorijalni centar"

Predsednik Srbije rekao je posle sastanka da su razgovarali šta je to što država može da učini i kako da pomogne crkvi.

- Danas smo postigli dogovor, podići ćemo veliki memorijalni kompleks kako bismo podsetili na sve srpske žrtve - rekao je Vučić.

Republika Srbija je će dati 80 posto, Repoublika Srpska 20 posto. Dogovorili smo da finansiramo i pomognemo Repubici Srpskoj u obnovi mnogih objekata. Govorili smo o Muzeju žrtava genocida, ta institucija nema de fakto svoje prostorije, pokušaćemo da to konačno rešimo - poručio je Vučić na početku obraćanja.

- Čuli smo i od Porfirija i od Jovana da u jasenovačkom komleksu mora da se popravi mnogo toga. Pružićemo i pomoć za obnovu Pakračke biblioteke - najavio je Vučić.

Kazao je da se mora rešiti i problem sa Starim sajmištem, kao i da će biti podneta inicijativa da ta obala Save dobije naziv Jasenovačkih žrtava.

- Ponosam sam što Srbija pamti, što srpski narod pamti i što nikada neće zaboraviti svioje žrtve. Srbija se ne stidi svojih žrtava - naveo je predsednik.

Patrijarh Porfirije: Jasenovac je svetilište

Patrijarh Porfirije je na početku obraćanja izrazio zahvalnost "za veliki trud i brigu koji pokazuju u odnosu na sve žrtve našeg naroda, one koji su nastradali na najmonstruozniji način od ustaške ruke u logorirma koje zovemo Jasenovac".

- Podvukao bih reč "svetilište", jer to je prava reč koja opisuje mesta stradanja. Kad god sam ušao u Jasenovac imao sam utisak da sam ušao u jednu sasvim drugačiju zonu postojanja u odnosu na sve oko nas, i u tom smislu ta Zona Jasenovca i durgih mesta stradanja ljudi pokazuje da je to metafizički prostor i zato to i jeste svetilište i zbog toga ništa bolje nije moglo da se desi za one koji su tamo postradali pa i one koji su činili zločine - kazao je patrijarh srpski.

Podsetio je na ženski manastir koji je nikao na tom mestu i sa kog se neprestano 24 časa uzdiže molitva onima koji su postradali da oni zastupaju svge nas pred Bogom, da se mole za mir za dobro među ljudima, pa i za svoje zlotvore.

- Oni koji su člinili takve zlotovore ispisali su se iz svakog naroda, oni ne pripadaju ljudskom rodu, ne mogu da se porede ni sa beslovesnim svetom. Ništa bolje nije moglo da se desi nego da na tom mestu nikne manastir i da to mesto postane svetilište. Kao i na suprotnoj strani reke Save gde su postradali iz logora Jasenovac.

- Pamćenje ali i sećanje na budućnost ono zbog čega smo stvoreni da učestvujemo u svemu onome što je njegovo, ko nema tu vrstu sećanja taj ne može da poštuje sebe i otuda reke mržnje susrećemo na svkoj strani sveta. Ali da kroz molitveno pamćenje lečimo svoje rane ali i istovremeno molimo sve ljude da se to nikada nikome ne ponovi. Svetilište, memorijalni centar i muzej čini svaki narod koji drži do sebe jer pokazuje poštovanje prema sebi i prema drugima - dodao je on.

Jasenovac najveći logor za vreme Drugog svetskog rata

Logor Jasenovac bio je najveći koncentracioni i logor smrti na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata.

Formirala ga je Nezavisna Država Hrvatska (NDH) u avgustu 1941. godine,

Logor su uništile ustaše u aprilu 1945. godine da bi sakrili tragove počinjenih zločina. Državna administracija Hrvatske nazvala je mesto mučenja i ubijanja Srba, Jevreja i Rima "radnim logorom Jasenovac".

Tačan broj žrtava u sistemima logora Jasenovac nije nikada utvrđen.

Spomen park Jasenovac je do 2012. utvrdio spisak od oko 83.000 žrtava,dok je Muzej žrtava genocida sačinio spisak od oko 88.000 žrtava.

Rekonstrukciju crkve posvećene Rođenju Svetog Jovana Preteče, koja je oštećena i više puta oskrnavljena tokom građanskog rata devedesetih, finansira država Srbija.

(Telegraf.rs)