Ambasador Tomas Šib za Telegraf: Srbi i Nemci zajedno da prevaziđu predrasude

U Srbiji je poslovna klima za nemačke investitore povoljna, a odnosi dve zemlje nikada nisu bili bolji, kaže u intervjuu za Telegraf nemački ambasador Tomas Šib. 

Razgovarali smo sa njegovom ekselencijom u novoj zgradi ambasade koja je, kako i sam Šib ističe, simbol odličnih odnosa Nemačke i Srbije.

U intervjuu za naš portal, Šib ističe da Nemačka podržava put Srbije ka Evropskoj uniji kao konstruktivan i pouzdan partner. Nemački ambasador ujedno podseća da su nemačke firme pre dve godine zapošljavale 48.000, a danas 70.000 ljudi. Trend investiranja je, kaže, jasan.

Pričali smo i o jednoj od najvažnijih tema današnjice - klimatskim promenama i Evropskom zelenom dogovoru.

• Nemačku ove godine čekaju veoma važni izbori. Da li bi ishod tih izbora mogao da utiče na naše međusobne odnose?

- Nemačka javnost sa posebnom pažnjom dočekuje nedelju 26. septembra kada će se u Nemačkoj održati parlamentarni izbori koji posle 16 godina označavaju kraj ere vladavine savezne kancelarke Angele Merkel. Doduše, koja god se koaliciona vlada bude formirala, jasno je da Nemačka neće promeniti načelne smernice svoje spoljne politike, a to su EU-integracije, transatlantsko partnerstvo i podrška proširenju EU.

Prema tome, Nemačka ostaje pouzdan partner Srbiji. A neke teme će i ubuduće biti u fokusu nemačke vlade koje god stranke je budu činile, prosto zato što se nameću po svom značaju. Na samom vrhu agende će se svakako nalaziti borba sa posledicama klimatskih promena.

• Svojevremeno ste izjavili da je percepcija Srbije u Nemačkoj još pod uticajem događaja iz devedesetih. Vi ste u našoj zemlji već nekoliko godina i uvideli ste koliko je Srbija napredovala i koliko je daleko od tog scenarija. Šta prema vašem mišljenju treba još uraditi da i ostali vide ovaj napredak?

- Sukobi na području bivše Jugoslavije početkom devedesetih – rat usred Evrope – ostavili su duboki trag u sećanju ljudi u Nemačkoj. Međutim, dalekosežne promene koje su se od tada dešavale u tim zemljama, po mom mišljenju, na pravi način mogu da sagledaju isključivo oni koji su putovali u te zemlje, bavili se njima ili im tamo žive prijatelji.

Želim da kažem sledeće: svi mi – Nemci i Srbi – trebalo bi da saznamo mnogo više jedni o drugima i o našim zemljama. Iz tog razloga su uzajamne posete, putovanja i razmena, na primer između škola ili univerziteta, tako značajni. Samo na taj način možemo da prevaziđemo predrasude stereotipan način razmišljanja.

Za „imidž“ zemalja Zapadnog Balkana, i Srbije, međutim, takođe je važno da te zemlje pokažu da nakon gorkog iskustva ratova devedesetih godina napreduju - odnosno da su već napredovale - na putu regionalne saradnje i pomirenja. Smatram da upravo u ovoj oblasti ima još mnogo posla.

Tzv. Berlinski proces, pokrenut na inicijativu savezne kancelarke Merkel 2014. godine, u okviru kojeg je ovih dana organizovan još jedan samit, upravo ima za cilj da pre svega unapredi ekonomsku saradnju između zemalja Zapadnog Balkana, a takođe da produbi poverenje između vlada i da dodatno podstakne pomirenje među ljudima, između ostalog, pomoću omladinske mreže koja je osmišljena po modelu nemačko-francuskog uzora - Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Iskreno i objektivno suočavanje sa događajima devedesetih godina, naposletku, preduslov je za pomirenje – tome zemlje Zapadnog Balkana treba da budu posvećene.

• Poslednjih godinu dana svi živimo pod teretom pandemije, a upravo je Srbija zablistala baš u celoj ovoj situaciji, što su primetile brojne zemlje sveta. Sada kada konačno sigurnim korakom idemo ka izlazu iz pandemije kako biste Vi ocenili borbu vlasti u Srbiji protiv korona virusa?

- Pandemija izazvana koronavirusom stavila je vlade širom sveta pred neviđene izazove. Prema mom mišljenju, Srbija se pokazala na nivou zadatka. Naročito me je impresionirala kampanja za vakcinaciju, a ceo tim Ambasade veoma je zahvalan za mogućnost vakcinacije ovde u Srbiji! Ne mogu razumeti ljude koji ne žele da iskoriste mogućnost vakcinacije, iako iz zdravstvenih razloga ne govori ništa protiv toga.

Iskreno se nadam da će se i oni koji trenutno još oklevaju, kako u Srbiji tako i u Nemačkoj, vakcinisati – jer će na taj način zaštititi ne samo sebe od infekcije, već i ljude u svojoj okolini. Veoma me raduje što su Nemačka i EU dobro sarađivale sa Srbijom i da smo bili u situaciji da pružamo podršku – počevši od respiratora pa sve do velikog finansijskog paketa pomoći, koji je EU spremila za region radi ublažavanja ekonomskih posledica pandemije.

• Nemačka je ogroman investitor u Srbiji, kakvi su izazovi za investitore i koje perspektive postoje u ovoj godini? 

- Nemačke kompanije poslednjih godina sve više cene Srbiju kao mesto za investicije koje je u neposrednoj blizini i koje ima dobro razvijenu infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu. U poslednjih 20 godina su nemačke kompanije investirale oko 2,5 milijardi evra, otvoreno je 70.000 radnih mesta.

Veoma raduje i činjenica da nemačke kompanije otvaraju ovde svoje razvojne i istraživačke centre, skraćeno R & D, prema engleskom „research and development“.

Naravno da postoje i izazovi na kojima treba raditi. U to spada obuka stručne radne snage. Kompanije su to prepoznale. Postoji već čitav niz sporazuma o saradnji sa univerzitetima i tehničkim školama. Dualno obrazovanje se već izvesno vreme uspešno primenjuje, uskoro će biti uvedeno i dualno obrazovanje na nivou visokih škola, koje se u Nemačkoj uspešno praktikuje godinama.

Kompanije izazove vide i u ovim oblastima: poboljšanje vladavine prava, posebno borba protiv korupcije, transparentnost u pravosuđu i javnoj upravi. Rezultati najnovije ankete o uslovima poslovanja Nemačko-srpske privredne komore (AHK) pokazuju da bi napredak u sprovođenju reformi u gore navedenim oblastima dodatno doprineo privlačnosti Srbije kao investicione destinacije.

• Nemačka je sebi postavila vrlo ambicioni cilj kada govorimo u zaštiti klime, do 2045. godine želi da ekonomija postane klimatski neutralna. Što su do sada bile odlučujući koraci za Nemačku? Pred kakvim se izazovima Nemačka nalazi?

- Nemačka se obavezala na Evropski zeleni dogovor i želi da do 2045. godine postane klimatski neutralna. Put prema klimatskoj neutralnosti je određen Zakonom o zaštiti klime. Nemačka namerava da do 2030. smanji emisiju štetnih gasova za 65 odsto u odnosu na 1990. To je, takođe, snažno uticalo na zadate ciljeve smanjenja emisije CO2 u energetici, industriji, saobraćaju, zgradama i poljoprivredi.

Do 2045. godine Nemačka mora da postigne balans između emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte i njihovog razgrađivanja. Da bi ovi ambiciozni ciljevi bili postignuti, biće potrebna sveobuhvatna tranzicija privrede i društva, u pravcu sve „zelenijih“ rešenja. Inovativna snaga i inovativni potencijal Nemačke i Evrope ovde je presudan raspolažu.

Nemačka vlada će podržati ovaj proces tranzicije programom direktne pomoći u vrednosti od 8 miljardi evra, koji je namenjen dekarbonizaciji industrije, korišćenjem vodonika koji predstavlja energiju budućnosti, energetskoj sanaciji zgrada, rešenjima za mobilnost koja ne zagađuje životnu sredinu kao i održivom upravljanju šumama i održivoj poljoprivredi.

(Telegraf.rs)