Nastavak pregovora u Briselu: Za nama je decenija dijaloga Beograda i Prištine, a šta nas čeka?

U Briselu se danas nastavlja dijalog Beograda i Prištine, gde će u novoj rundi pregovora učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Predviđeno je da se predsednik Srbije u 9:30 bilateralno sastane sa Žozepom Boreljom. Nakon odvojenih sastanaka Borelja sa Kurtijem i Vučićem, oko 10:30 predviđen je zajednički sastanak na kom će im se pridružiti i Miroslav Lajčak.

Od 2011. godine kada su pregovori formalno počeli, preko 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma, 2018. i odluke Beograda da ne učestvuje u dijalogu zbog takse od 100 odsto na srpske proizvode koje je Priština uvela, do povratka dijalogu prošle godine, pa novom zastoju, mnogo toga se desilo, a do postizanja sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma nije došlo.

Od početka dijaloga, dosta toga se promenilo - i posrednici i pregovarači, a prvi i jedini konkretan rezultat postignut je dve godine od početka susreta. Sporazum o normalizaciji odnosa dve strane potpisali su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači. Ključna tačka – Zajednica srpskih opština – do danas nije formirana.

Sudeći po izjavama predstavnika privremenih prištinskih institucija, ali i učesnika u pregovaračkom timu, neće ni sada. Sličnog je mišljenja i predsednik Srbije, koji je uoči sastanaka u Briselu poručio da ne veruje da će se to ikada desiti, jer je njihov stav jasan - priznanje nezavisnosti tzv. Kosova od strane Beograda i ništa drugo.

- Za one koji očekuju da ćemo potpisati nezavisnost takozvanog Kosova, mogu da kažem da se to nikada neće desiti - rekao je Vučić i dodao da razgovori u Briselu neće biti laki, ali je važno da se razgovara.

Vučić i Kurti prvi put oči u oči za pregovaračkim stolom

Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti danas će se prvi put sresti oči u oči za pregovaračkim stolom u Briselu. Kurti je na mestu premijera privremenih prištinskih institucija nasledio Avdulaha Hotija, koji se sa predsednikom Srbije poslednji put u Briselu sastao prošlog septembra.

Na dijalog, glavni pregovarači, različito gledaju, od okvira, principa, sadžaja pa do ishoda dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Dok Kurti smatra da njegovim ulaskom u proces pregovora počnje "novi dijalog", koji se ne može nastaviti na onome što su prethodne vlasti u Prištini radile, predsednik Srbije ponavlja čvrst stav Beograda - međusobno priznanje ne dolazi u obzir, samo kompromisno rešenje, uz obavezno ispunjavanje potpisanih sporazuma, u slučaju Prištine to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Iz EU, koja je glavni posrednik u ovom procesu, oprezni su sa komentarisanjem i predviđanjem ishoda današnjeg susreta.

- Oba sagovornika su se obavezala da će doći na sastanak u utorak. Ništa dalje od toga ne možemo da planiramo. Da li će naći zajednički jezik ili ne, da li će svi biti konstruktivni, da li će se dogovoriti kako dalje sa procesom ili neće, sve to ostaje da se vidi u utorak - navode diplomatski izvori iz Evropske službe za spoljene poslove.

Ipak, portparol EU Peter Stano poručio je da sastanak u Briselu u okviru dijalog Beograda i Prištine nije novi proces, kako tvrdi premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, već nastavak dijaloga i da Evropska unija od nove vlade koju predvodi Kurti očekuje maksimalnu posvećenost.

- Ovo nije novi proces, već nastavak dijaloga započetog 2011. uz posredovanje Evropske unije - naglasio je Stano.

Dijalog prekinut 2018. nastavljen posle 20 meseci, pa ponovo zastoj

Dijalog Beograda i Prištine formalno je prekinut na jesen 2018. godine kada je Vlada tzv. Kosova uvela takse na robu iz Srbije, što je srpska strana navela kao razlog za prestanak razgovora.

Od tada se dosta toga promenilo, pa su se u "igru" oko nastavka pregovora uključili novi, brojni igrači - specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, evropski izaslanik Miroslav Lajčak.

Formirana je nova vlada u Prištini na čije čelo je došao najpre Aljbin Kurti, da bi posle njenog pada to, ali i mesto predvodnika prištinske strane u dijalogu zauzeo Avdulah Hoti.

Do ukidanja taksi, što je Srbija postavila kao uslov za nastavak dijaloga, došlo je u martu 2020. godine. Odluku je donela vlada Aljbina Kurtija, formirana u februaru, ali ih je zamenila recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji i time uklonila ključnu prepreku za obnovu dijaloga.

Pad vlade i politička previranja u Prištini, haške optužnice protiv nekih od predstavnika privremenih prištinskih institucija, ali i pandemija korona virusa, prekinule su dijalog ponovo.

Prvi sporazum potpisan 2013. Priština do danas nije ispunila svoje obaveze

Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum, potpisan je 2013. godine, kada su obe strane stavile paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu najmanje deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a s ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

Od kada je dijalog počeo, na preko 200 sastanaka potpisano je više od 40 tehničkih sporazuma, uključujući i nekoliko revizija pojedinih sporazuma, a primena je tokom godina, uz visoku netransparentnost, različita tumačenja Beograda i Prištine, na samom terenu tekla u otežanim uslovima. Sporazum je bio i uslov za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom.

(Telegraf.rs)