Bajden sledeće nedelje sa čelnicima EU i o Zapadnom Balkanu

Foto: Tanjug/AP

Zapadni Balkan biće jedna od tema sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena sa čelnicima EU sledeće nedelje u Briselu, prenosi RTS pozivajući se na evropske diplomatske izvore.

Preporučujemo

- SAD i EU će pojačati svoj zajednički angažman na Zapadnom Balkanu, uključjujući i dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i podršku ključnim reformama u okviru evropskih integracija - navodi se u nacrtu zajedničke deklaracije koja bi još mogla da se promeni do sastanka predsednika Džoa Bajdena sa predsednikom Evropskog Saveta Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, 15. juna u Briselu.

Među brojnim pitanjima na dnevnom redu prve posete predsednika Bajdena Evropskoj Uniji, Zapadni Balkan biće jedna od tema u kojoj će Brisel i Vašington naglasiti potrebu za boljom saradnjom i koordinacijom, saznaje RTS.

- SAD očekuju da EU preuzme vođstvo na Balkanu, kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ali i ukupnoj politici proširenja, uz aktivnu podršku Vašingtona - navode diplomatski izvori u Briselu i dodaju da Amerika podstiče EU da konačno otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, smatrajući da je kredibilna politika proširenja EU i u američkom strateškom interesu.

Za razliku od EU, čijih pet zemalja članica nije priznalo kosovsku nezavisnost, predstavnici SAD ističu da sveobuhvatno rešenje u dijalogu Beograda i Prištine treba da vodi mešusobnom priznanju.

- Iako postoje neke razlike u stavovima Brisela i Vašingtona prema regionu, administracija predsednika Bajdena deli pojačano interesovanje EU za pitanja vladavine prava i slobode štampe na Zapadnom Balkanu - navode u Briselu.

Nakon problema u odnosima SAD i EU za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa, glavni cilj prve posete predsednika Bajdena Evropi od početka mandata biće "obnavljanje transatlantskog partnerstva" i stvaranja zajedničke agende za period posle pandemije.

Nacrt zajedničke deklaracije govori o saradnji u oblastima borbe protiv kovida 19, ekonomskog oporavka i borbe protiv klimatskih promena, odnosima sa Rusijom i Kinom i zajedničkom stavu protiv narušavanja demokratije u svetu.

(Telegraf.rs)