Više od 1.000 godina i najstrože kazne za Srbe u Hagu: Ostali za svoje zločine dobili 3 puta manje

Komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, pravosnažno je danas osuđen na doživotnu kaznu zatvora, čime je porastao broj najstrožih kazni koje je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izrekao Srbima optuženim za ratne zločine. S druge strane, ostali optuženi drugih nacionalnosti, za svoje kazne dobili su tri puta manje, dok su neki i oslobođeni.

Tokom 24 godine rada, više od polovine proglašenih krivim u sudnici Tribunala bili su Srbi. Oni su osuđeni na više od 1.000 godina zatvora, dok su ostali akteri ratnih sukoba Hrvati, Albanci i Bošnjaci, zajedno dobili trostruko manju kaznu.

Prvostepena presuda Haškog tribunala izrečena prvom predsedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću najstroža je kazna koju ovaj sud može da izrekne.

Osuđen je zbog genocida u Srebrenici i zločina prtiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja što je ujedno i najstroža je kazna koju Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je mogao da izrekne.

Sudije Tribunala ovakvu kaznu izrekli su još sedam puta i to svaki put Srbima: generalu i načelniku Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću (prvostepena presuda), pukovniku i načelniku bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ljubiši Beari, vođi paravojne formacije Beli orlovi Milanu Lukiću, komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislavu Galiću, bivšem ratnom načelniku Generalštaba Zdravku Tolimiru i načelniku bezbednosti Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću.

Neki od njih živote su okončali u pritvornim jedinicama.

Najoštrije kazne Srbima

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), osnovan maja 1993. godine, bio je sud Ujedinjenih nacija koji se bavio ratnim zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu 1990-ih godina.

Tokom 24 godine rada, više od polovine proglašenih krivim u sudnici Tribunala bili su Srbi. Oni su osuđeni na više od 1.000 godina zatvora, dok su ostali akteri ratnih sukoba Hrvati, Albanci i Bošnjaci, zajedno dobili trostruko manju kaznu.

Prema dosadašnjim podacima Hrvati su osuđeni na 249 godina zatvora, Albanci 13, Bošnjaci na 42 godine dok je samo jedan osuđeni iz Makedonije i iza rešetaka će provesti 12 godina.

Na prvu "blažu" kaznu posle doživotne osuđen je Goran Jelisić koji će 40 godina provesti u zatvoru zbog "zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja rata".

Pet godina manje iza rešetaka će provesti Milan Martić, bivši srpski političar i predsednik Republike Srpske Krajine, koji će zbog "ubistva, pritvaranja, mučenja, nehumanih dela, okrutnog postupanja, napada na civile, deportacije i prisilnog premeštanja nesrpskog stanovništva, bezobzirnog razaranja verskih objekata i pljački".

Više od dve decenije će robijati penzionisani general-pukovnik Vojske Jugoslavije, koji je u periodu od 2000. do 2002. godine obavljao dužnost načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije, a tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine bio komandant Treće armije VJ, Nebojša Pavković.

On će iza rešetaka provesti 22 godine zbog zločina protiv čovečnosti i to za deportaciju, prisilno preseljavanje, ubijanje i progon. Pavković se, takođe, predao Haškom tribunalu 2005. godine, da bi četiri godine kasnije bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Hrvati, Albanci i Bošnjaci oslobođeni zbog zločina nad Srbima

Među optuženicima su, posle Srba, najbrojniji Hrvati, ali je broj onih koji su proglašeni krivima duplo manji. Među Bošnjacima koji su se našli na optuženičkoj klupi u Tribunalu našao se i Naser Orić, nekadašnji komandant jedinica Armije Bosne i Hercegovine na teritoriji Srebrenice tokom rata u BiH, ali je on iz suda u Ševeningenu izašao kao slobodan čovek.

Krivice je oslobođen i Ante Gotovina, bivši hrvatski general i pripadnik Legije stranaca, koji je posle optužnice za ubistvo najmanje 150 Srba i progon više od 150.000 srpskih civila, oslobođen.

Kada je reč o Albancima, optužnica je podignuta protiv njih sedmorice, ali je samo jedan, Haradin Bala, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Većina optuženih, Albanaca, uprkos brojnim dokazima o činjenju gnusnih zločina nad srpskim stanovništvom, oslobođeni su i danas se aktivno bave politikom.

Haški tribunal je Ramušu Haradinaju čak dva puta pokušao da sudi i oba puta ga oslobodio. Prvi put Ramuš Haradinaj je oslobođen 2008. godine, ali dve godine kasnije, Žalbeno veće tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno. Optužnica je bila uveliko sužena i sudilo mu se samo po šest tačaka optužnice, da bi nakon dve godine, 2012. godine, Haški tribunal napravio još jedan presedan - Ramuš Haradinaj je ponovo oslobođen za zločine na zapadu Kosova.

Šešelj pušten iz Tribunala 2014. godine

Haški optuženik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj vratio se 2014. godine u Srbiju, posle skoro 12 godina provedenih u pritvoru, gde je boravio zbog optu. Sudsko veće Haškog suda donelo je 6. novembra odluku da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, a Vlada Srbije prethodno Tribunalu dostavila uslovne garancije za njegovo puštanje.

Oslobađajuća prvostepena presuda izrečena je 31. marta 2016. godine, bez njegovog prisustva. Oslobođen je po svih devet tačaka optužnice koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci devedesetih godina.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale (naslednik Haškog tribunala), usvojivši delimično zahtev Tužilaštva, osudilo je 11. aprila 2018. Vojislava Šešelja na deset godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini 1992. godine. Pošto se u kaznu uračunava vreme provedeno u pritvoru, Vojislav Šešelj neće služiti izrečenu kaznu. Vojislav Šešelj, kao što je i najavio, nije prisustvovao izricanju presude, a ranije je najavio i da se više nikada neće dobrovoljno vratiti u Haški tribunal.

Umrli pre okončanja procesa

Na spisku onih koji su pod različitim okolnostima preminuli pre okončanja sudskog procesa nalazi se 14 Srba, među kojima su Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slavko Dokmanović, gradonačeklnik Vukovara i Goran Hadžić, političar i bivši predsednik Republike Srpske Krajine.

(Telegraf.rs)