"Zapadni Balkan ponovo u žiži interesovanja, politiku proširenja treba vratiti na agendu EU"

Foto: Tanjug/Tanja Valič

U deklaraciji usvojenoj na samitu procesa Brdo–Brioni ukazuje se na značaj brzog proširenja EU na ceo region Zapadnog Balkana, a zbog protivljenja Srbije u tekst nije ušla tema o promeni granica. Zapadni Balkan se ponovo vraća u žižu interesovanja EU, ali i drugih međunarodnih faktora što treba iskoristiti kako bi se ubrzao proces evrointegracija, rekao je za RTS diplomata Zoran Milivojević.

Preporučujemo

Sastanak na Brdu kod Kranja je značajan pre svega, jer je to bio prvi sastanak "uživo" od početka pandemije korona virusa.

- Zapadni Balkan je ponovo u žiži interesovanja, a uz to Slovenija ukoro preuzima predsedavanje EU i u agendi ima upravo pitanje nastavka politike proširenja - rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a Zoran Milivojević.

Jedna od tema sastanka na Brdu kod Kranja bilo je i pitanje nepromenljivosti granica na Zapadnom Balkanu.

- Kada govorimo o pitanjima granica onda treba imati u vidu da na Zapadu imaju u vidu Srbiju bez KiM. To je nastavak kampanje koju je pokrenuo prvi u nizu non-pejpera, a to je pokušaj da se taj stav provuče na štetu Srbije - rekao je Milivojević.

Non-pejperi, kaže, pokazuju da je pitanje regiona aktuelno, a druga stvar je testiranje kako bi neka ključna pitanja mogla da se reše.

- Prvi je pokrenuo pitanje granica i on je u velikoj meri svoju funkciju izvršio. To su probni baloni čija je funkcija da testira raspoloženje. Sve se uglavnom završava na tome da treba priznati realnost na terenu i da se izvrši pritisak na Srbiju da tu realnost prihvati - objašnjava.

Zapadni Balkan je od posebnog geopolitičkog interesa i mnoge stvari se ovde prelamaju, posebno kada je reč o bezbednosti Evrope. Treba izvrši pritisak na EU da se vrati na politiku proširenja iako u samoj EU nema konsenzus po tom pitanju.

- U junu nas čeka samit koji treba da vrati tri stvari na dnevni red, a to je nastavak procesa evrointegracija Srbije i  početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Srbija ima centralnu ulogu u regionu i bez dogovora sa njom ostaju nerešena pitanja - smatra Milivojević.

Razgovor koji je predsednik Srbije imao sa generalnim sekretarom NATO potvrdio je Rezoluciju 1244 prema kojoj je Kosovo pod mandatom UN, a Stoltenberg je potvdio odgovornost za očuvanje mira i bezbednosti upravo po tom mandatu. Kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Milivojević smatra da treba da se što pre nastavi.

- Međutim, onako kako se ponaša Priština nema uslova da se dijalog nastavi, jer se oni drže čvrsto ideje o priznanju, što nije realno. Ako nastavka dijaloga ne bude imaćemo situaciju kakva je sada. Dijalog treba nastaviti o pitanjima gde se u dijalogu stalo pre pandemije, ali treba i ispuniti ono što je do sada dogovoreno - rekao je za RTS Zoran Milivojević.

(Telegraf.rs)