Kako su posle Miloševićeve smrti krenule priče da je njegov mozak zadržan na Institutu u Hagu?

Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević sahranjen je 18. marta 2006. ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, a nekoliko nedelja posle toga krenule su priče da je deo njegovog tela zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu.

Naime, više osoba koje su u vreme Miloševićeve smrti radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji potvrdilo je za BBC priču o kojoj se godinama šuškalo u hodnicima Tribunala: da je telo isporučeno porodici, ali je mozak zadržan Institutu u Hagu.

Miloševićevo telo je, u okviru istrage koju je u paralelno sa holandskim vlastima sproveo Tribunal, podvrgnuto autopsiji. Nakon toga je u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je doleteo iz Moskve da ga preuzme.

Međutim, tadašnji portparol tribunala Kristijan Šartije, izjavio je da je za dubinsku toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u Institutu.

Zbog činjenice da se neki otrovi se brzo razgrađuju u organizmu, a njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, ova patološka analiza deo je prakse detaljnijih istraga.

Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte ipak nije bila potpuno sigurna u ovu priču.

- Zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nismo mogli da proverimo da li je u Hagu ostao samo mozak ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi ili članovi porodice - kazala je ona.

Izjave patologa, bivših saradnika i njegovog sina, Marka Miloševića, samo su doprinele širenju vela tajne koji je obavio ovaj slučaj.

Miloševićev advokat i srpski lekari demantovali ove tvrdnje

Ovu tvrdnju oštro su demantovali ljudi koji su Miloševićeve poslednje dane proveli s njim, ali i oni koji su upoznati sa dešavanjima posle smrti.

Patolog Zoran Stanković, bivši načelnik Vojnomedicinske akademije i bivši ministar zdravlja i odbrane, rekao je u jednoj od ranijih izjava za "Politiku" da se nikada posle obdukcije ne uzima ceo mozak.

- Kad se desi da zatvorenik umre u zatvorskim okolnostima, onda se tokom obdukcije uzimaju i delovi unutrašnjih organa za hemijske i toksikološke analize. Uzimaju se telesne tečnosti, krv, mokraća i želudačni sadržaj. Zatim delovi mozga, pluća, jetre, bubrega, srca, tankog i debelog creva... - objasnio je on.

- Kada se takvi delovi koriste za analize, obično se čuvaju šest meseci ili godinu dana, za slučaj da su potrebne dodatne analize. Posle toga se uništavaju, jer zbog bioloških procesa ne mogu više da se analiziraju - objasnio je Stanković za Politiku 2018. godine.

Upitan da prokomentariše priču da je Miloševićev mozak ostao u Hagu, Stanković kaže da se obično uzima oko 100 grama takvog tkiva, jer za ostalim nema potrebe.

Iz novinskih i televizijskih izveštaja iz marta 2006. godine vidi se da je toksikološka analiza završena pre nego što je Milošević sahranjen u Požarevcu.

Njegov branilac Zdenko Tomanović je kasnije javno pokazao pismo koje je Milošević poslao Sergeju Lavrovu, ministru spoljnih poslova Rusije, u kome je izrazio sumnju da ga truju.

Istraga je pokrenuta brzo, pa je na konferenciju za novinare izašao tadašnji predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar, koji je rekao da je toksikološka analiza uzoraka krvi i tkiva Slobodana Miloševića pokazala da nema naznaka da je on bio otrovan.

- Toksikološka analiza obavljena je posle obdukcije, koja je utvrdila da je Milošević umro od infarkta miokarda - pročitao je Pokar iz izveštaja okružnog tužioca u Hagu.

Iz ostalih izveštaja vidi se i da je Tomanović tada tražio da se Miloševićeva jetra transportuje u Moskvu, jer se sumnja na trovanje mogla najbolje utvrditi analizom uzoraka ovog organa. Međutim, njegovom zahtevu nije udovoljeno. Tomanović je zahtevao i da se obdukcija obavi u Moskvi, ali ni na to nije pozitivno odgovoreno. Kasnije je trebalo da u obdukciji učestvuje ruski akademik Bokarija, ali je autopsija započeta bez njega i završena kada je on sleteo u Hag.

Obdukciji su prisustvovali patolozi poslati iz štaba NATO u Belgiji, dok je Bokarija kasnije gledao snimak cele autopsije. Obdukciji su prisustvovala i dva lekara sa beogradske Vojnomedicinske akademije.

Smrt u ćeliji

Milošević je u subotu ujutru, 11. marta 2006. pronađen mrtav u ćeliji pritvorske jedinice. Telo je pronašao stražar, koji je obavestio nadređene da je pritvorenik preminuo, a nakon što je smrt potvrdio i glavni lekar pritvorske jedinice, doktor Paulus Falke, ćelija je zapečaćena.

Uznemiren zbog glasina koje su počele da kolaju u medijima da je Milošević otrovan, predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je opsežnu istragu koju je poverio sudiji Kevinu Parkeru.

Rezultati istrage, koja je vođena paralelno sa istragom holandskih vlasti, objavljeni su u maju 2006. i mogu se naći na sajtu Tribunala.

Prema Parkerovom izveštaju, Milošević je umro između 7:30 i 8 sati ujutru, a patolozi su utvrdili da je smrt nastupila usled srčanog udara, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore.

Toksikološkom analizom pronađeni su tragovi preparata za snižavanje pritiska koji su Miloševiću bili prepisani, ali i nekih drugih lekova - uglavnom sedativa - koje je, kako piše u izveštaju, uzimao na svoju ruku.

(Telegraf.rs)