Kako su izgledali poslednji sati pred početak bombardovanja: Čisto nebo, spremne rakete i sirene

Foto: Profimedia/TASS

NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve, privredne i civilne objekte u SR Jugoslaviji koji su bez prekida trajali 78 dana. Kako su tekli pregovori, način na koji je napad planiran i ostali detalji su više puta ispričani, ali ostali su nepoznati detalji o poslednjim satima i pripremama za napad na našu zemlju.

Preporučujemo

Poslednji pokušaj da se SRJ natera da prihvati uslove nametnute u Rambujeu desio se dva dana pred NATO bombardovanje, kada je američki diplomata Ričard Holbruk došao u iznenadnu posetu Slobodanu Miloševiću. Budući da tokom njihovog sastanka nije došlo do dogovora, Holbruk je izjavio da će o daljem razvoju događaja, odnosno o posledicama odlučiti “oni na kojima je da to reše”, odnosno nadležni u Briselu i Vašingtonu.

- Uradili smo sve što je u našoj moći da ovaj problem rešimo mirnim putem -rekao je američki predsednik Bil Klinton, koji je dodao da lično ne voli upotrebu sile, prenele su tad agencije.

Dan pre početka agresije, 23. marta, raketni divizioni 250. raketne brigade RV i PVO VJ već su zauzimali položaje oko Beograda, a neki od njih su u večernjim časovima prevedeni u pripravnost broj 3. Pojedinim divizionima je već naslućeno da bi oko 23 časa mogli da budu prevedeni u pripravnost broj 1, što je značilo spremnost za trenutno dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru.

Te večeri prekinut je televizijski program da bi jugoslovenski premijer Momir Bulatović pročitao odluku da se zemlja nalazi u stanju neposredne ratne opasnosti. da bi dan kasnije, kada su vazdušni udari počeli, saopštio da je Savezna vlada proglasila ratno stanje.

- NATO pakt je večeras izvršio agresiju na SRJ. Izvršen je napad na jednu suverenu zemlju, protivno svim principima i normama međunarodnog prava. Zbog toga, iz stanja neposredne ratne opasnosti, Savezna vlada donela je odluku o proglašenju ratnog stanja. Ova odluka stupa na snagu odmah - izjavio je tada.

Prema svedočenju pukovnika u penziji, Slaviše Golubovića, koji je sve to preneo u knjigu "Pad noćnog sokola", te večeri prve borbene posluge zauzele su svoja mesta i čekale dalja naređenja.

- Nešto oko 23 časa vazdušni prostor nad teritorijom bivše SFRJ ostao je bez ijednog civilnog aviona. Saobraćaj svih onih koji su preletali Balkan ustaljenim maršutama pretvorio se u vidljivo gusto «usmereni tok» kroz Mađarsku, Rumuniju i Bugarasku. Nije bilo dileme, počelo je ili će uskoro početi!», zapisao je na početku svoje knjige "Pad noćnog sokola", pukovnik u penziji Slaviša Golubović.

Tadašnji komandant RV i PVO VJ general –pukovnik Spasoje Smiljanić u svojoj knjizi "Agresija NATO rtno vazduhoplovostvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine" navodi da su obaeštajni organi RV i PVO još 19. marta dali informaciju komandi da će do agresije doći u narednim danima.

Foto: S. Pikula

General Smiljanić navodi u knjizi da je vazdušni saobraćaj u koridorima iznad Mađarske, Rumunije i Bugarske tog 24. marta 1999 i dalje bio veoma živ, ali da je između 17 i 18 časova došlo do postepenog smanjivanja vazdušnog saobraćaja iznad ovih zemalja da bi posle 18 časova poptuno prestao.

- Čisto i prazno nebo iznad jugositočne Evrope, za laika je bilo iznenađenje, Meni je bilo izvesno da uskoro počinje agresija na šta sam upozorio grupu za borbeno komandovanje na privremenom komandnom mestu Konade RV i PVO u zgradi Komande u Zemunu i komndante Korupusa RV i PVO - napisao je general Smiljanić.

Prve NATO bombe pale su nekoliko minuta pre 20 časova na kasarnu u Prokuplju, kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković. Posle toga pogođeni su vojni ciljevi u Prištini, zatim udar krstarećim raketama pogodile u podzemni bunker u Kuršumliji. Potom su krenuli udari širom Srbije, a onda ogllasile su se i sirene za vazdušnu opasnost.

Prve noći bombardovanja u Beogradu nije bilo žrtava. Bile su na meti kasarne u Batajnici, Topčideru, Institut i deo Vojne akademije u Žarkovu, Straževica.

Vojni udati trajali su 78 dana, a tokom tih 11 nedelja gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti NATO bombi.

(Telegraf.rs)