Zločin bez kazne koji traje: 17 godina od pogroma na KiM, dana kad su gorele srpske kuće i svetinje

Foto: Profimedia/AFP

Na današnji dan pre 17 godina dogodio se martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji, tokom kojeg su albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa KiM proterali više od 4.000 srpskog stanovništva, njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.

Preporučujemo

Među nastradalima je bilo osam Srba, dok je 11 Albanaca poginulo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Unmikov izveštaj o bilansu martovskih nereda

Prema procenama Unmika, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.

Više od 900 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno ili porušeno.

U Prizrenu su tokom nereda zapaljeni svi srpski objekti u gradu, uključujući crkvu Bogorodicu Ljevišku, Bogosloviju i manastir Svetog arhangela Mihaila, iz koga su nemački vojnici prethodno evakuisali sveštenike. Miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič, a Kfor je sprečio napad na Hram Hrista Spasa.

Spaljene su obe pravoslavne crkve u Kosovu Polju – Crkva Svetog Nikole, iz XIX veka, i Crkva Svete Katarine, u selu Bresje, kod Kosova Polja. Osim svetinja, organizovan je i napad na bolnicu i školu "Sveti Sava". Porušen je veliki broj spomenika na pravoslavnom groblju, što je nastavljeno i nakon pogroma.

Za vreme dvodnevnih nemira, u Peći su zapaljene Crkva Svetog Preteče i Crkva Svetog Jovana Krstitelja, Stara mitropolija sa parohijskim domom i Crkva vavedenja Presvete Bogorodice, u Belom Polju, koja je nastradala 1999. godine, ali je bila delimično obnovljena i osposobljena za bogosluženje. Takođe, porušeni su i svi nadgrobni spomenici na groblju u Belom Polju.

Crkva Bogorodice Ljeviške našla se na meti albanskih vandala tokom martovskog pogroma-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Osamnaestog marta albanski ekstremisti su izvršili napad na selo Svinjare i tom prilikom zapalili veći broj srpskih kuća. Uz pomoć pripadnika Unmika, meštani su, iz zone napada premešteni u drugi kraj sela.

Tokom večernjih časova Albanci su palili napuštene srpske kuće u Obiliću, dok su na policijsku stanicu bacili bombu. Takođe, spaljena je srpska crkva u centru Obilića, kao i zgrada ambulante. Istog dana svi Srbi iz Obilića su proterani.

Kod nemačke baze Kfora u Prizrenu došlo je do sukoba Albanaca i međunarodnih mirovnih snaga. Albanci su pokušali da uđu u bazu u kojoj je bilo sklonjeno 58 Srba, ali je njihov napad odbijen. Demonstranti su uništili na desetine vozila Unmika, službena vozila UN, kao i nekoliko privatnih automobila.

Istraga pokazala da je reč o isplaniranom etničkom napadu Albanaca

Istraga je pokazala da je reč o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.

Tokom martovskog pogroma više od 900 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno ili porušeno od strane albanskih ekstremista-Foto: Profimedia/AFP

Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), spaljeno je 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture.

Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.

Šta je prethodilo neredima i napadu na Srbe na KiM?

U u Čaglavici, selu u blizini Prištine, 15. marta 2004. godine ranjen je Jovica Ivić (18), mladić srpske nacionalnosti, koji je u teškom stanju prenesen u bolnicu u severni deo Mitrovice. Došlo do protesta meštana ovog sela kao i ostalih srpskih sela u okolini (Gračanica, Sušica, Laplje selo, Preoce…) Dan kasnije, trojica dečaka albanske nacionalnosti (8, 11 i 12 godina) nastradali su u nesreći, kada su se utopili u Ibru, za šta su lokalni mediji optužili Srbe iako je UNMIK istragom utvrdio da su optužbe bile lažne.

Pripadnici Kfora pokušavaju da smire demonstracije u selu Čaglavici-Foto: Profimedia/AFP

Albanci su tvrdili da su šestorica dečaka, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, 16. marta 2004. godine upali u Ibar, a trojica su tom prilikom udavila. 

Albanski zvaničnici su za ovo okrivili srpsku stranu, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima.

Albanci su nekoliko sati kasnije počeli da se okupljaju u južnom delu Kosovske Mitrovice, blokirali prilaze gradu i pregazili barikadu na mostu na Ibru. Počeli su da bacaju molotovljeve koktele i pale vozila Unmika, a neredi su se ubrzo proširili na 33 mesta na Kosovu.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na KiM izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.

Na KiM se nizom manifestacija obeležava godišnjica pogroma

Centralnu manifestaciju u Gračanici i ove godine organizuju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture u Gracanici i porodice srpskih žrtava.

Obeležavanje će početi parastosom u manastiru Gračanica, a zatim će u Kulturnom centru Gračanica biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije "Mis sing", posvećene nestalim licima.

Potom će biti otvorena izložba Likovne kolonije "Jesen u Prizrenu", a zatim će biti održana akademija povodom martovskog pogroma.

Godišnjica pogroma biće obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde će biti položeni venci na spomenik Beli anđeo, a zatim će biti održana akademija u Mitrovačkom dvoru.

(Telegraf.rs)