Na današnji dan Srbija je ostala bez Zorana Đinđića: 18 godina od atentata na predsednika Vlade

Dvorište Vlade Srbije, bočni ulaz, pre tačno 18 godina, oko 12:25 časova - odjeknuli su pucnji. Ubrzo posle toga, još jače od rafala odjeknula je vest - ubijen je Zoran Đinđić!

Srbija je ostala bez prvog demokratski izabranog premijera i lidera Demokratske stranke.

Tog 12. marta 2003. godine, prilikom ulaska u zgradu, Đinđić je pogođen, a jedan od metaka je prošao kroz njegovo srce. Brzo je odveden u bolnicu, ali njegova smrt proglašena je jedan čas kasnije, "u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra".

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, za čije je hapšenje trebalo da budu potpisani nalozi upravo tog dana.

Na čelu "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", nalazio se nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, kao i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Nekoliko sati posle atentata proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i većina pripadnika zemunskog klana i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz prethodnih godina.

Tog dana teško je ranjen u stomak i pripadnik obezbeđenja premijera, Milan Veruović. On je u svojoj knjizi "Treći metak" izneo sve detalje, između ostalih i da su tog dana na njih ispaljena tri, a ne dva metka i da direktni svedoci atentata, obezbeđenje premijera Đinđića, tvrde da su bila dva atentatora. Njegova verzija događaja razlikuje se od zvanične.

U avgustu 2003. godine, podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera Đinđića, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine.

Američki Tajm ga je uvrstio među 14 evropskih političara 3. milenijuma

Đinđić je rođen u Bosanskom Šamcu (današnjem Šamcu), 1. avgusta 1952. godine. Nakon završene osnovne škole došao je u Beograd, gde je završio Devetu gimnaziju. studirao filozofiju.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život. Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do smrti.

Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda. Koalicija se raspala krajem juna 1997. a Đinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.

Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000. Đinđić je potom postao predsednik vlade.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih i teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

"Kako je govorio Zoran"

Prvog demokratski izabranog premijera javnost pamti i po brojnim metaforama i izjavama koje i danas citiraju.

- Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

- Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države – o pokušaju atentata na njega, Politika, 21. februar 2003.

- Ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobićete riblju čorbu. Ribe iz čorbe ne možete da vratite u akvarijum. To je istorija.

- Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.

Zoran Đinđić sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, a poslednjem ispraćaju prisustvovalo je 70 stranih državnih delegacija, saradnika i više stotina hiljada građana.

(Telegraf.rs)