15 godina od Miloševićeve smrti: Vladao je od Gazimestana do Haga, sahranjen bez državnih počasti

Na današnji dan, pre 15 godina, u pritvornoj jedinici u Ševeningenu umro je nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, čekajući kraj suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Političku karijeru počeo je kao lider socijalista i predsednik Srbije i SRJ, tokom koje smo imali hiperinflaciju, sankcije, ratove i raspad države, a završio je kao optuženik za ratne zločine koji je skončao život u pritvoru Haškog tribunala. Danas ga deo javnosti pamti po lošim odlukama i potezima, dok postoje i oni koji ga veličaju.

Rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva tadašnje SR Srbije.

Više od jedne decenije dugu vladavinu Milošević je počeo govorom 28. juna 1989. godine na Gazimestanu na Kosovu, na proslavi 600 godina od Kosovske bitke, kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi. Kosovskim Srbima je tada poručio "Niko ne sme da vas bije".

Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke nastale ujedinjenjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS nalazio se do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine i jedan je od trojice potpisnika Sporazuma o miru u BiH.

Period vladavine Slobodana Miloševića okončan je oktobra 2000. pobedom kandidata Demokatske opozicije Srbije na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića.

Dana 1. aprila 2001. godine Milošević je uhapšen, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji. Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred kuće u kojoj je Milošević boravio. Dana 28. juna, na Vidovdan je izručen Tribunalu u Hagu na osnovu uredbe Vlade Srbije.

Ovu uredbu Savezni ustavni sud je istog dana proglasio neustavnom.

Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj. Dana 30. januara 2002. godine, Milošević je optužio Haški tribunal da je izvršio napad protiv njega i da se ne oseća krivim.

Smrt u pritvornoj jedinici u Hagu

Milošević je umro od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, a njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006. godine.

Narednog dana je njegovo telo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. U istu grobnicu položena je urna sa posmrtnim ostacima njegove supruge Mirjane Marković, koja je preminula u Rusiji 14. aprila 2019. godine.

(Telegraf.rs)