Analiza EP: Dijalog Beograda i Prištine ima ograničene rezultate, napretka nije bilo zbog EU i SAD

Foto: Tanjug/AP

Dijalog Beograda i Prištine tokom 10 godina sastanka u Briselu imao je izvesne početne uspehe, ali se proces otegao, i sada pokazuje ograničene rezulatate, konstatuje Analitički centar Evropskog parlameneta.

Preporučujemo

Ima više razloga za ograničene rezultate dijaloga, od unutrašnje političke situacije u obe strane u procesu, do dvosmislenih i različitih očekivanja od sporazuma o normaliazciji, navodi se u danas objavljenoj analizi analitičara pri Evropskom parlamentu.

U analizi, namenjenoj za internu upotrebu i informisanje evropskih parlamentaraca, podseća se da su i Beograd i Priština iskazali želju da postanu deo EU i naglašava da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni za proces pristupanja Evropskoj Uniji za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Uprkos početnim uspesima, kao što je bio Briselski sporazum iz 2013. godine, dijalog Beograda i Prištine, koji je počeo pod pokroviteljstvom EU 2011. godine se otegao. Dijalog je ponovo pokrenut 2020. godine što je podržala međunarodna zajednica.

- Međutim, zbog nedostatka koordinacije i komunikacije između EU i SAD nije bilo pravog napretka - piše u danas objavljenom tekstu.

Analitičari pri Evropskom parlamentu navode da ima više razloga za ograničene rezultate dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu fokus stavljaju na unutrašnje političke situacije u obe strane u procesu, ali i na "dvosmislena i različita očekivanja od sporazuma o normalizaciji.

- Cilj Kosova je jasan - priznanje državnosti od strane Srbije, dok za Srbiju normalizacija odnosa predstavlja ekonomsku normalizaciju, a vrlo je ograničen prostor van toga - navodi se u tekstu.

Dodaje se da Srbija naglašava da proces normalizacije odnosa mora da ostane u okvirima definisanim Ustavom Srbije koji Kosovo smatra sastavnim delom srpske teritorije, kao i u okvirima Rezolucije SB UN 1244.

Trenutno, najosetljivije pitanje je usporavljanje (formiranja) Zajednice/ Asocijacije srpskih opština na Kosovu, što je dogovoreno 2013. godine.

- To pokazuje da su izazovi duboko ukorenjeni u istoriji i imaju širi regionalni kontekst - zaključuje Analitički centar Evropskog parlementa.

(Telegraf.rs/Tanjug)