13 godina od samoproglašene nezavisnosti Kosova: Priština bez predsednika, vlade i premijera

Na sednici Skupštine u Prištini, 17. februara 2008. godine, jednostranu nezavisnost tzv. Kosova je proglasio tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači.

U Deklaraciji o nezavisnosti koju je tada odobrilo 109 poslanika Skupštine, u kojoj su nedostajali samo poslanici srpske zajednice, navedeno je da će "nezavisno Kosovo biti posvećeno miru i stabilnosti", a da će država biti "formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija".

Danas, 13 godina kasnije tzv. Kosovo godišnjicu obeležava bez predsednika, premijera i predsednika Skupštine u punom mandatu.

Hašim Tači, doskorašnji predsednik privremenih institucija u Prištini trenutno je u Hagu, gde mu se pred Međunarodnim sudom za zločine na Kosovu sudi za dela počinjena dok je bio komandant takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Pored njega u Hagu su i uticajni političari prištinske političke scene i lideri tzv. OVK, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

Prethodna vlada, koju je vodio premijer Avdulah Hoti oborena je posle odluke tzv. Ustavnog suda, koji je ocenio da je nelegitimno izbarana uz sporan mandat jednog od poslanika koji su je podržali.

U presudi donetoj 21. decembra prošle godine, navedeno je da nije važeći glas Etema Arifija, koji je glasao za Hotija, jer je ranije osuđen na godinu i tri meseca zatvora zbog prevare.

Padom vlade, raspuštena je i tzv. Skupština Kosova, pa se i njena predsednica Vjosa Osmani nalazi u tehničkom mandatu.

Vanredni parlamentarni izbori održani su 14. februara, a najviše glasova osvojila je stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija kojoj nedostaje nekoliko mandata da bi mogla da formira vladu.

Šta se desilo 17. februara 2008. godine?

Na svečanoj sednici koja je 17. februara održana u Prištini, tadašnji premijer privremenih institucija Hašim Tači proglasio je nezavisnost, a istu je samo dan kasnije priznalo 8 zemalja: Avganistan, SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.

Već 18. februara održana je hitna sednica, kada je Skupština Srbije potvrdila Vladinu Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. Istog dana je naloženo hitno povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je na sednici Saveta bezbednosti UN, koja je sazvana na zahtev Srbije, zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi. Tadašnji generalni sekretar UN, Ban Ki-Mun, to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1244.

MUP je podneo krivičnu prijavu protiv predsednika i premijera tzv. Kosova, kao i predsednika tzv. kosovske skupštine jer su "organizovali proglašenje lažne države na tlu Srbije".

U junu 2008. Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav.

Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008, usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".

Taj sud je 22. jula 2010. utvrdio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu.

Koliko država je priznalo Kosovo, 13 godina posle?

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Poslednje priznanje Kosova stiglo je iz Izraela koji je početkom ove godine uspostavio pune diplomatske odnose sa Kosovom, u skladu sa Vašingtonskim sporazumom potpisanim u Beloj kući.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Kako će Albanci obeležiti godišnjicu jednostranog proglašenja Kosova

Do sada se u Prištini ovaj datum obeležavao velikim proslavama, ali ove godine takvih događaja nema usled mera koje su na snazi zbog korona virusa.

Najviši funkcioneri tzv. Kosova odaju priznanje ratnim liderima, kao i političkom lideru Ibrahimu Rugovi, vrši se smotra garde.

Simbol proglašenja nezavisnosti u Prištini je skulptura "Newborn" (Novorođeni) koja svake godine dobije novu boju. Autori skulpture opredelili su se da je ove godine sami građani svojim dlanovima ofarbaju u vojničke boje.

(Telegraf.rs)