Dok Srbija maršira ka vraćanju obaveznog vojnog roka, kakva je situacija u drugim zemljama?

U Srbiji se sve češće čuju zahtevi za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka. Ako država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske obustavljenu 2011. godine, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci. Sve to ne isključuje profesionalni sastav koji bi i ubuduće bio okosnica oružanih snaga.

Da je ovo tema kojom se država već bavi, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz jasnu naznaku da će o ovom pitanju biti otvoren i širi društveni dijalog.

Vlada Srbije je 2010. godine donela odluku ukidanju obaveznog služenja vojnog roka, tako da su od 1. januara 2011. godine u vojsku upućivani samo oni koji su to želeli.

Slična situacija je i sa zemljama i u regionu, a gledajući malo izvan tih granica, dobar deo zemalja je zadržao obavezno služenje vojnog roka - Finska, Švedska, Norveška, Danska, Austrija, Švajcarska, Litvanija, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka, Turska i Kipar.

U Hrvatskoj služe samo dobrovoljci

U Hrvatskoj je obavezan vojni rok ukinut 2008. godine i od tada pa sve do danas vojsku služe samo dobrovoljci.  Dobrovoljni kandidati mogu da pohađaju vojnu obuku sve do 30. godine, a ne smeju biti mlađi od 18. Prijave u Hrvatskoj su moguće tokom cele godine i mogu da je pohađaju i žene i muškarci. Obuka traje 40 radnih dana i održava se u hrvatskom gradu Požega.

Ipak, u zakonu se jasno predviđa da se u slučaju stanja neposredne ugroženosti ili ratnog stanja, ne primenjuje odluka o nepozivanju na služenje vojnog roka.

U aprilu 2020. godine ponovo se pominjalo vraćanje obaveznog vojnog roka i u Hrvatskoj.

Načelnik Kancelarije za upravljanje hitnim situacijama Pavle Kalinić izjavio je da će tražiti od države da vrati obavezno služenje vojnog roka po švajcarskom modelu.

- Tražimo da se uvede obvezni vojni rok i ne vidim kome je bilo u interesu da se to ukine - rekao je Kalinić nakon što je obišao radnike koji su radii na proceni štete u Zagrebu posle zemljotresa koji je pogodio tu zemlju.

Kako je istakao upravo takve situacije pokazale su da je potrebno imati još vojnika.

- Dalje ćemo pokušavati da proširimo Civilnu zaštitu i insistiraćemo i dalje na uvođenju obaveznog vojnog roka, jer je ovo pokazalo da su nam ključni ljudi od 18 do 30 godina. Vojni rok na četiri meseca, po švajcarskom modelu, isto za žene i muškarce - kazao je Kalinić tada.

Bugarska ima stoprocentnu profesionalnu vojsku

Nakon što je postala članica NATO u aprilu 2004, Ministarstvo odbrane Bugarske je započelo plan (poznat pod imenom PLAN 2004) kojim je započet proces smanjenja, modernizacije i reorganizacije u Bugarskoj vojsci čime je broj pripadnika Vojske Bugarske smanjen na 50.000.

Od 1. januara 2008, odsluženje vojnog roka u Bugarskoj je ukinuto, čime je Vojska Bugarske postala 100 odsto profesionalna.

Ipak, u februaru 2020. godine, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka ponovo je došlo na dnevni red.

Bugarski ministar odbrane Krasimir Karakačanov predložio je vraćanje regrutacije i istakao da se problem manjka vojnog ljudstva ne može rešiti samo novcem.

- Sve zemlje koje imaju profesionalnu vojsku imaju problem sa manjkom ljudstva - izjavio je tada Karakačanov i istakao da ne namerava da čeka da Evropska unija vrati obavezno služenje u vojsci.

Prema njegovim rečima, za nesmetan prelazak na obaveznu službu prvo je potrebno uvesti dobrovoljno služenje u naredne dve do tri godine.

Slovenija zadržala obavezan vojni rok

Nakon uvođenja profesionalne vojske za muške državljane, Republika Slovenija zadržala je obavezno služenje vojnog roka i to za sve državljane koji navrše 18 godina.

Vojni obveznici su muški državljani starosti od 18 do 50 godina ili rezervni oficiri do 60 godina - navodi se na sajtu Ministarstva odbrane.

Vojni obveznici uključeni su u odbranu zemlje u slučaju značajnog pogoršanja bezbednosne situacije ili u slučaju ratne pretnje. Pored mogućnosti ponovnog uvođenja opšte vojne službe, zakonodavstvo predviđa i mogućnost uvođenja radne i materijalne obaveze u vanrednom i ratnom stanju.

Slovenačka vojska ima stalni, mirnodopski i ratni sastav. Stalni sastav vojske je formacija sastavljena od profesionalnih pripadnika Slovenačke vojske. Mirnodopski sastav čine profesionalni članovi, pripadnici dobrovoljnog vojnog roka i pripadnici ugovorne rezerve. Vojni sastav uključuje pripadnike stalnih, mirnodopskih i rezervnih jedinica.

Crna Gora u vojne redove prima i žene i muškarce, ali dobrovoljce

Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci Crne Gore definisano je pravo i dužnost crnogorskih državljana da učestvuju u pripremi za odbranu. S tim u vezi, Ministarstvo odbrane, u okviru svojih nadležnosti, u mirnodopskom periodu organizuje dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem.

Građani Crne Gore (nezavisno od pola) imaju mogućnost koji se dobrovoljno prijave da prođu vojnu obuku, borave u kasarnama Vojske Crne Gore i tom prilikom steknu znanja i veštine koje su neophodne za obavljanje dužnosti u jedinicama Vojske u uslovima ratnog ili vanrednog stanja.

Na osnovu navedenog jasno je da lica iz građanstva koja imaju crnogorsko državljanstvo mogu da se prijave da dobrovoljno završe obuku u jedinicama Vojske Crne Gore. Lica koja bi uspješno završila obuku na ovaj način, a na lični zahtev, mogu da konkurišu za prijem u službu kao vojnici po ugovoru, ili bi bili uključeni u rezervni sastav Vojske. Obuka u jedinicama Vojske bi zainteresovanima bila od značaja i prilikom zaposlenja u policiji ili agencijama koje se bave obezbjeđenjem.

U Grčkoj obavezno služenje vojnog roka, produžava se sa 9 na 12 meseci

Grčki ministar odbrane Nikos Panagiotopulos saopštio je da će obavezni vojni rok uskoro biti produžen sa 9 na 12 meseci kako bi se "značajno ojačale oružane snage".

- Ta odluka bi trebalo da stupi na snagu u maju - rekao je novinarima.

Ministarstvo odbrane može doneti odluku o smanjenju vojnog roka u određenim specifičnim situacijama, koje propisuje Ministarstvo ove zemlje (u slučaju da je reč o licu koje izdržava roditelje bolesne ili iz drugog razloga nesposobne za rad), decu, oni koji su služili u oružanim snagama države koja nije saveznik ili članica Evropske unije u periodu od najmanje šest meseci..).

Oni koji su u grčkoj mornarici ili vazduhoplovstvu i dalje će morati da odsluže 12 meseci, kao što je to bio slučaj do sada.

Vojni rok u Grčkoj obavezan je za sve radno sposobne muškarce od 19. godine.

Švajcarci na 3 referenduma odbili ukidanje vojne obaveze

U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku.

Prigovor savesti dozvoljava služenje u civilstvu. Za žene vojni rok nije obavezan, ali mogu da se prijave dobrovoljno.

Švajcarci su dosad tri puta izlazili na referendum o ukidanju obaveznog služenja, i sva tri puta su glasali protiv. Poslednji put su to učinili 2013.

Regruti koji ne žele da služe vojsku plaćaju porez od tri odsto godišnje zarade do 37. godine.

Onlajn regrutacija u Švedskoj

Nešto liberalniji sistem postoji u Švedskoj, gde postoji obavezno služenje vojnog roka, ali je vojska tako organizovana da nije potreban veliki broj regruta. Vojna obaveza je ukinuta 2010, ali je zbog zaoštravanja odnosa sa Rusijom, vraćena od 2018. godine.

Vojna obaveza se svudi na to da su svi mladi ljudi, muškarci i žene dužni su da popune onlajn upitnik Agencije za regrutaciju.

Na osnovu odgovora i podataka, vojska bira ljude koji im odgovaraju. Od 90.000 mladića i devojaka koji svake godine postaju punoletni, oko 13.000 se poziva na testiranje u Regrutnu agenciju, koja bira 4.000 fizički i psihički najsposobnijih. Ostali koji nisu pozvani ili prošli test, nemaju nikakve obaveze.

Plan je da se do 2025. godine broj regruta poveća na 8.000 godišnje. Vojni rok traje od 4 do 12 meseci u zavisnosti od formacijskog mesta. Priznaje se pravo na prigovor savesti, ali s obzirom da vojska bira motivisane ljude, manje od jedan odsto regruta je odbilo vojni rok i uložilo prigovor savesti.

Estonija nikada nije ukidala vojnu obavezu

Jedna od bivših komunističkih zemalja koja nikada nije ukidala vojni rok je Estonija gde regruti odsluže od osam do 11 meseci u oružanim snagama i zatim prelaze u rezervni sastav. Godišnje nešto više od 3.000 mladih ljudi odsluži vojni rok, a na svakih pet godina imaju vežbu rezervnog sastava.

Oni imaju platu od oko 3.000 evra, što je nekoliko puta više od prosečne plate u toj zemlji. Poslodavci koji zaposle bivšeg vojnika oslobođeni su poreza i doprinosa šest meseci.

Odbrambene snage Estonije su retka oružana sila u Evropi koja nema problem sa popunom vojske, zbog služenje vojnog roka, tradicije, ali i sveprisutnog straha od vojnog napada Rusije.

Ko uloži prigovor savesti služi civilnu službu koja traje osam meseci i podrazumeva obuku iz oblasti civilne zaštite i delovanja u vanrednim situacijama, posle toga ne prelaze u organizovani rezervni sastav, ali može biti pozvan da u slučaju rata brani zemlju bez oružja.

(Telegraf.rs)