6 zapaljivih izjava i poteza Prištine u poslednjih mesec dana koji mogu da ugroze mir na Balkanu

Raspisivanje izbora, vraćanje u fokus pitanja "velike Albanije", referendum, odlaganje dijaloga, plasiranje zapaljivih izjava uperenih ka zvaničnom Beogradu - ovako bi u nekoliko reči mogao da se opiše zalet koji predstavnici privremenih institucija u Prištini hvataju pred izbore koji će na Kosovu i Metohiji biti održani 14. februara.

Da zapaljiva retorika koja dolazi iz Prištine nije samo reč ili mrtvo slovo na papiru, smatraju i analitičari i saglasni su da ne doprinose miru na Kosovu i Metohiji, ali i celom regionu.

Pad vlade u Prištini, novi izbori - novi zastoj u dijalogu?

Krajem 2020. godine odluka Ustavnog suda oborila je Vladu, zbog čega će Priština dobiti treći kabinet u godinu dana na izborima koji su raspisani za 14. februar.

Unutrašnje političke neprilike na Kosovu samo su dodatno zakomplikovale dalji tok dijaloga, a sva je prilika da se obe strane neće uskoro vraćati za pregovarački sto.

Najpre jer se ne zna koliko će trajati formiranje te nove vlade, ko će zauzeti koju funkciju, ko će biti glavni politički pregovarač kao i da li će se razgovori nastaviti tamo gde su stale ili će neko pokušati da uvede svoja pravila i još jedan krug uslovljavanja.

"Velika Albanija ponovo na stolu"

Lideri iz Prištine u kriznim siuacijma kao džoker kartu na sto vade pitanje "velike Albanije" čime stvaraju dodatni pritisak na već izrazito poljuljano tlo Zapadnog Balkana.

To nije izostalo ni uoči ovih izbora, pa je tako Ramuš Haradinaj između ostalog rekao i da Kosovo ne može čekati dok "drugi ne budu raspoloženi da reše mnoga otvorena pitanja".

Lider ABK istakao je da bi se "odustalo od ideje "velike Albanije" pod jednim, čini se nemogućim uslovom - da Srbija prizna nezavisnost Kosova".

- Već smo pre 20 godina dali reč Zapadu da želimo da poštujemo zajedničku viziju da se evroatlantsko Kosovo pridruži EU, da se pridruži NATO, postane član UN, da nas Srbija prizna. Ako EU želi da ubedi pet zemalja članica da promene svoj stav, a Amerika je želela da nam pomogne da dobijemo priznanje Izraela, zašto nas naši evropski partneri drže tako izolovane, zašto nas ostavljaju po strani i s vremena na vreme nam kažu da smo za to krivi mi. Nisu li krive Srbija i druge susedne države, da li su one bile savršene? Ne možemo samo čekati dok neko ne bude raspoložen da reši pitanje Kosova - rekao je Haradinaj.

Komentarišući ove reči, predsendik Srbije je ukazao da je to izjava "opasnog čoveka" i da je stvaranje velike Albanije pretnja i Srbiji i svetu.

- To je izgovorio opasan čovek i ako bi bio izabran za predsednika Kosova imali biste i vladu i predsenika kako oni kažu Kosova za ujedinjenje sa Albanijom. Mi to prihvatamo kao političku činjenicu na koju ćemo uvek da reagujemo. Stvaranje Velike Albanije je pretnja i Srbiji i regionu, Evropi i svetu, ali ne treba uzvraćati. Imaćemo dobar i adekvatan odgovor i građani i o tome ne treba da brinu - naglasio je Vučić.

- Srbija nije plitak potok koji će lako preskočiti - dodao je on.

Referendum i ujedinjenje sa Tiranom

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova izjavio je i da ujedinjenje Kosova sa Albanijom nije povezano sa sporazumom koji treba postići sa Beogradom, već da je to unutrašnja odluka Kosova.

On je kazao da Priština do ujedinjenja treba da dođe na isti način kao što je uradila sa vojskom, Trepčom ili odlukom za nezavisnost, prenosi Gazeta Expres.

Prema njegovim rečima, ujedinjenje sa Albanijom zavisi od nekoliko stvari.

- Ako i dalje ostanu prepreke koje je postavila Srbija, ali i deo međunarodne zajednice vezan za naša priznanja ili članstvo u NATO, jer je bezbednost prioritet, ne preostaje nam ništa drugo nego da izađemo na referendum sa Albanijom - dodao je Haradinaj.

Objasnio je i da se zahtev za ujedinjenje sa Albanijom razlikuje od zahteva iz prošlosti, jer je ranije traženo da EU dobije odobrenje Srbije, a sada to ne traži.

Haradinaj je dodao da će se ukoliko on bude predsednik pronaći drugo rešenje, koje će se postići konsenzusom između institucija i stranaka.

Vakcine protiv korona virusa

Na severu Kosova i Metohije 25. decembra 2020. godine počela je vakcinacija protiv virusa korona. Za to vreme, Vlada u Prištini saopštila je da ne postoje dokazi da su vakcine za građane na severu Kosova i Metohije legalno ušle na Kosovo, da privremene institucije nisu imale nikakvu zvaničnu komunikaciju sa vlastima iz Beograda po tom pitanju, bilo direktno preko kancelarija za vezu, bilo uz posredovanje međunarodne zajednice.

Prema stavu Prištine, vakcine su na KiM ušle nelegalno, zbog čega su poručili da će privremene prištinske institucije preduzeti neophodne zakonske mere.

To se i dogodilo 20. januara, kada je Inspekcija prištinskog Ministarstva zdravlja, praćena pripadnicima policije, upala u Dom zdravlja u Štrpcu, koji radi u okviru zdravstvenog sistema Srbije i tražila vakcine protiv kovida -19. Izvršen je pretres na odeljenju za vakcinacije, kovid ambulanti i odeljenju hirurgije, što je izazvalo uznemirenost radnika Doma zdravlja. Sačinjen je zapisnik u kome stoji da nisu pronašli vakcine, a direktor Doma zdravlja je upozoren da je posedovanje, kako je u zapisniku navedeno, "nelegalno nabavljenih vakcina", krivično delo.

- Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu mora izdati dozvolu za stavljanje u promet proizvoda. Ako nije ispoštovana propisana procedura, smatra se da je takav prizvod ilegalan. Nadležni organi trenutno preduzimaju odgovarajuće pravne radnje - navedeno je u saopštenju vlade privremenih prištinskih institucija.

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da ne postoji neodgovorniji potez od toga što su privremene prištinske vlasti rekle da će zapleniti vakcine koje na Kosovo i Metohiju stižu iz Srbije. Ocenila je da na taj način političku kampanju svode na napad na zdravlje ljudi i istakla da u svakom slučaju Srbija neće dozvoliti da zdravlje naših građana u južnoj pokrajini bude ugroženo.

- Srbi u svakom slučaju mogu i da pređu u Rašku i da se vakcinišu. Ne bi bio veliki problem da zaplene i daju Albancima, ali oni hoće da unište vakcine - kazala je Brnabić i dodala da bi i za njihovu kampanju pred izbore bilo bolje da su postigli dogovor sa Beogradom, koji je nudio da se vakcine pošalju i u Prištinu.

Priprema prijave za članstvo u Unesko uprkos Vašingtonskom sporazumu

Ministarka kulture, omladine i sporta u odlazećoj vladi u Prištini, Vljora Dumoši, izjavila je da će uskoro biti pripremljena sva potrebna dokumenta za prijavu u Unesko, naglasivši da je pristupanje toj organizaciji političko pitanje, nadajući se da će "uz pomoć međunarodnih partnera Kosovo da prođe kroz taj proces".

Ona je to izjavila samo nekoliko dana nakon što je vlada u Prištini prihvatila plan da do 2023. neće podnositi zahteve za prijem u međunarodne organizacije kao što su Savet Evrope, Svetska zdravstvena organizacija, Svetska trgovinska organizacija i Unesko.

Time bi Priština direktno prekršila Vašingtonski sporazum, kojim se obavezala da će se uzdržati od apliciranja za međunarodne organizacije, odnosno " da sprovede jednogodišnji moratorijum na zahtevanje člansta u međunarodnim organizacijama", dok će se Beograd "uzdržati od toga da zvanično ili nezvanično zahteva od bilo koje zemlje ili međunarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisno".

Zabrana ulaska na KiM zvaničnicima iz Beograda

Igoru Popoviću, pomoćniku direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju pre dva dana je onemogućen ulazak na teritoriju južne srpske pokrajine i to bez ikakvog obrazloženja, kada je zaustavljen na Jarinju.

Pripadnici tzv. kosovske policije na prelazu su zadržali Popovića i nakon pola sata ga obavestili da mu nije dozvoljeno da uđe na KiM.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju istakla je da je po sredi novo u nizu kršenje sporazuma o slobodi kretanja i jednostrano postupanje Prištine, koja samovoljno odbija da sprovede postignute dogovore.

Na sličan način ulazak na KiM onemogućen je i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću, koji je krenuo da obiđe poplavljena područja u srpskim sredinama u južnoj pokrajini i ugroženim domaćinstvima uruči humanitarnu pomoć.

Dva meseca ranije delegacija Beograda na čelu sa Goranom Vesićem zaustavljena je na administrativnom prelazu Jarinje od strane policije uz obrazloženje da su odluku o zabrani ulaska Vesića na KiM dobili iz Prištine, jer "njegov dolazak na KiM predstavlja opasnost po bezbednost Kosova".

(Telegraf.rs)