Prvi Bajdenovi potpisi poništili neke Trampove odluke: Šta se dešava sa Vašingtonskim sporazumom?

Domaća javnost ispratila je predsedničke izbore u SAD, promenu američke administracije, jučerašnju inauguraciju Džozefa Bajdena, sve vreme pitajući se kako će dešavanja na svetskoj političkoj sceni uticati na najvažnije srpsko pitanje  - pitanje Kosova i Metohije, ali i na Vašingtonski sporazum, koji je u Beloj kući potpisan između Beograda i Prištine.

Posebnu pažnju izazvalo je to što Bajden nije časio ni trenutka, pa je odmah po dolasku u Belu kuću potpisao 17 predsedničkih ukaza, od čega su 2 naredbe federalnim agencijama, a od čega se njih 9 kosi sa Trampovom zaostavštinom.

Ovakav potez logičan je sled Bajdenove predizborne kampanje, smatraju analitičari i poznavaoci politike novoizabranog prvog čoveka SAD, pa je i pre samih izbora bilo potpuno jasno da će nova administracija revidirati dosta spoljno-političkih stavova, a u prvom redu da će se obezbediti kontinuitet politike koju je vodio prethodni predsednik iz redova demokrata Barak Obama.

Ipak, kada je reč o Srbiji i Vašingtonskom sporazumu, koji zavisi od volje i interesa strana, nema sumnje da on ni u kom smislu ne predstavlja smetnju ili nešto što bi trebalo da bude predmet revizije.

- Ima tri stvari koje su ključne kada je reč o sporazumu koji je potpisan u Vašingtonu: U njemu nema reči o statusnim pitanjima, u prvom redu je ekonomija i treća stvar koja je važna jesu bilateralni odnosi - rekao je za Telegraf.rs bivši diplomata Zoran Milivojević.

Američka strana potvrđuje da će DFC ostati u Srbiji, što se poklapa sa njihovim interesima i u smislu prisustva na ovim prostorima, te tu ne treba očekivati nikave promene, naprotiv treba očekivati implementaciju, objasnio nam je.

Da implementacija Sporazuma ostaje potvrdila je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je rekla da je i danas tokom saslušanja novih kandidata pred američkim Kongresom kao jedna od pozitivnih stvari administracije Donalda Trampa istaknut Vašingtonski sporazum.

- Implementacija Vašingtonskog sporazuma ostaje, DFC ostaje u Beogradu i nastavlja se potpisivanje ugovora i finansiranje naših preduzeća - kazala je premijerka i dodala da ministar finansija Siniša Mali danas potpisuje ugovor sa DFC oko grantova za mikro, mala i srednja preduzeća.

Sa druge strane Milivojević podseća na i dalje otvoreno statusno pitanje, iako ga u Vašingtonskom sporazumu nema, američka politika ostaje na poziciji podrške prištinskoj strani i nezavisnosti Kosova, te napominje da tu neće biti promene.

- Pitanje je samo da li će nova administracija tom pitanju dati više na značaju imajući u vidu da se administracija Bajdena zalaže za međusobno priznanje. U tom smislu verovatno je da će podržati Evropljane, uvećati saradnju te treba računati na isticanje podrške kosovskoj nezavisnosti - kaže on.

Milivojević kaže da je ovo jedini sporni element, iako napominje njega u sporazumu nema.

Kao prednost Srbije u smislu večite borbe među silama Amerika, Rusija, Kina i toga da bi nekada morala da odabere stranu, važno je reći da se u sporazumu naša država ni u jednoj tački i ni na koji način nije izjašnjavla kada su u pitanju druge dve sile što bi strateške odnose sa njima moglo da dovede u pitanje.

- Jedino pitanje koje ostaje jeste preseljenje ambasade u Jerusalim, što je ujedno i pitanje gde nova američka administracija ostaje na poziciji prethodne - zaključio je on.

Bajdenov državni sekretar "pozdravio" učešće SAD u dijalogu Beograda i Prištine

Budući državni sekretar SAD Entoni Blinken pozdravio je neke poteze koje je povlačio sada već bivši predsednik Donald Tramp, istakavši da je Bajden uveren da SAD mogu doprineti napretku Kosova, ali i Srbije.

Blinken je to izjavio u Spoljnopolitičkom odboru Senata SAD na pitanje senatora Rona Džonsona hoće li nova američka administracija poraditi i na rešavanju ovog pitanja.

Budući šef Stejt departmenta je naglasio da "pozdravlja delanje vezano za Kosovo i Srbiju".

- Izabrani predsednik je, kao što znate, u prošlosti posvetio mnogo vremena tim zemljama i mislim da on deli vaše uverenje da ima stvari koje mi možemo učiniti da pomognemo napretku Kosova, kao i Srbiji da ide napred - rekao je Blinken, između ostalog, odgovarajući na pitanje u vezi sa potezima Trampove administracije koje smatra uspešnim.

Da će Srbija i zvanični Beograd nastaviti da poštuje Vašingtonski sporazum, poručio je i ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, koji je istakao da svi signali koje imamo iz okruženja predsednika SAD govore o tome da će nova američka administracija nastaviti da radi sa nama na njegovom sprovođenju.

On je dodao da veruje u dobru saradnju sa novom američkom administracijom u pronalaženju rešenja za Kosovo i Metohiju.

- Potreba da se odnosi Beograda i Prištinu relaksiraju kroz bolju ekonomsku saradnju i uklanjanje nepotrebnih trgovinskih barijera je jedan od aspekata Vašingtonskog sporazuma. Sa druge strane, za nas je to, pre svega, bila prilika da unapredimo odnose sa SAD, i da uđemo u novu eru srpsko-američke saradnje.

Smatram da je i u interesu Prištine da se iskreno opredeli za ovakvu vrstu otopljavanja odnosa, ali odgovore na vaše pitanje moraćemo pre svega da dobijemo od privremenih institucija samouprave u Prištini. Proces dijaloga Beograda i Prištine vodi se pod okriljem EU, ali SAD nikada nisu bile na pukoj margini tog procesa, i očekujem da Vašington ostane zainteresovan za situaciju na Kosovu i Metohiji - izjavio je on ranije za Telegraf.

Šta piše u Vašingtonskom sporazumu koji su potpisali Beograd i Priština

Sporazum koji je potpisan u Beloj kući razlikuje se u jednoj, poslednjoj,tački u primerku koji je potpisala Priština od onog koji je potpisao Beograd, a koja se odnosi na Izrael.

I Beograd i Priština su, naime, potpisali svako samo svoj primerak dokumenta, a ne međusobno, a predsednik SAD je na svakom primerku potpisao pismo o namerama.

Sve ostale tačke dokumenta su iste, a na početku je akcenat stavljen na normalizaciju ekonomskih odnosa dve strane.

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) slažu se da unaprede ekonomsku normalizaciju odnosa čineći sledeće:

- Obe strane će sprovesti sporazum Beograda i Prištine o auto-putu koji je potpisan 14. februara 2020.

- Obe strane će sprovesti sporazum Beograda i Prištine o želznici koji je potpisan 14. februara 2020.

Kao dodatak ovome, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti u vezi sa opcijama kojima bi se infrastruktura železnice Beograd-Priština povezala sa lukom na dubokom moru na Jadranu.

- Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) radiće sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (EXIM) na memorandumu razumevanja kako bi se operacionalizovalo sledeće:

Auto-put Mira

Železnička veza između Prištine i Merdara

Železnička veza između Niša i Prištine

Obezbeđivanju finansija za podršku neophodnim zajmovima za male i srednje biznise (SME)

Dodatnim bilateralnim projektima

Stalno predstavništvo međunarodne, EXIM u Beogradu, Srbiji.

- Obe strane će uspostaviti i učiniti operativnim zajednički objekat na prelazu Merdare.

- Obe strane će se pridružiti i u potpunosti koristiti benefite "Zone mini-Šengena" koju su najavile Srbija, Albanija i Severna Makedonija u oktobru 2019.

- Obe zemlje će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

- Obe strane će se složiti da rade sa američkim ministarstvom eneregetike i drugim merodavnim institucijama vlade SAD na izradi studije o izvodljivosti u cilju deljenja jezera Gazivode/Ujma, kao pouzdanog izvora vode i energije

(Telegraf.rs)