Engelovim odlaskom tzv.Kosovo gubi jaku podršku: Glavni albanski lobista više neće sedeti u Kongresu

Foto: Wikipedia/Thomas Altfather Good

Eliot Engel, kongresmen američkih demokrata i najžustriji abanski lobista i zagovornik nezavisnosti tzv. Kosova odlazi sa te funkcije posle gotovo tri decenije.

Preporučujemo

Možda ovo i ne bi bila tako značajna vest da se ne radi o čoveku koji se maltene "proslavio", naročito među Albancima, upravo zbog svog nepokolebljivog stava kada je u pitanju nezavisnost južne srpske pokrajine, koji je "prištinsku stvar" branio na svakom koraku i koji, ne krijući, jednostavno drugu stranu nije želeo ni da vidi ni da čuje, piše RSE.

Priština bi bez Eliota Engela u Kongresu, gde je nebrojano puta otvoreno stajao na njenu stranu, mogla da ostane bez stamene podrške u američkom Kongresu, bez glasa koji je za nju govorio i bez onoga ko je za njen račun skupljao podršku za kosovsku nezavisnost.

Engel je 30 godina otvoreno lobirao za Prištinu a, iako je tvrdio da je bio vođen tek dobrom namerom, za te tri decenije se od svoje misije, spekuliše se, dobro okoristio - skućio se a zahvaljujući novcu Albanaca sa Kosova, a u isto vreme nije morao da brine ni o finansiranju svojih kampanja.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, iako odlazi iz Kongresa, gde je bio i predsedavajući Odbrora za spoljne poslove, upitno je da li pralnira i da se potpuno povuče iz političkog života.

On sam je otkrio da su ga pitali da li želi da bude ambasador ili podsekretar u administraciji Džoa Bajdena, rekavši da razmatra svoje mogućnosti.

- Postoji puno različitih stvari koje bih mogao raditi... Trenutno neću donositi nikakve odluke, ali, znate, razmišljam o tome. Možda da radim nešto u administraciji.... Neki ljudi su predložili da bi možda mogao biti ambasador - rekao je on početkom prošlog meseca za "Vašington Egzeminer".

Iako Engel ne otkriva karte u vezi sa svojim budućim planovima, nedavno je pokazao gde su interesi njegove politike tokom jednog od njegovih poslednjih saslušanja u Odboru za spoljne poslove.

- Nisam znao da ću razviti strast prema malom kutku Evrope zvanom Balkan - rekao je Engel 8. decembra, na početku saslušanja koje je sazvao kako bi dao preporuke dolaznoj Bajdenovoj administraciji o politici u regiji.

"Kosovo je dirnulo moje srce"

Kazao je tada da je nekoliko puta putovao u sve zemlje Zapadnog Balkana, susreo se sa toliko vođa sa raznih strana i, kako je rekao, "zavoleo bogatu raznolikost kultura, etničkih grupa i religija".

- Ali, nijedno mesto nije dirnulo moje srce više od Kosova - rekao je u uvodu izlaganja koje se često doticalo njegove vodeće uloge u američkoj politici prema Balkanu tokom decenija.

Engel je ušao u Kongres baš u trenutku kad se Jugoslavija raspadala po etničkim linijama i kroz svoje mesto u Odboru za spoljne poslove uronio je u brojne regionalne sporove, stekavši na kraju reputaciju balkanskog stručnjaka.

Bio je među prvim američkim zakonodavcima koji su 1998. godine pozvali administraciju Bila Klintona da interveniše kako bi zaustavili jugoslovenske i srpske snage na Kosovu i bio je najistaknutiji zagovornik u Kongresu za američko priznanje nezavisnosti zemlje deceniju kasnije.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Nakon toga, nastavlja da se bori za braću Bitići, trojicu Amerikanaca albanskog porekla čija smrt do danas nije rasvetljena, i koja će se pokazati u godinama koje dolaze pa sve do danas jedan od kamena spoticanja u odnosima Srbije i SAD.

- Kao što svi znate, Eliot je bio najveći borac za Kosovo u Kongresu SAD - rekao je predstavnik Kevin Mek Karti, republikanac iz Kalifornije, pripadnik manjine u Odboru za spoljne poslove, na saslušanju Predstavničkog doma 8. decembra.

Obzirom da Engel verovatno gleda na mesto ambasadora, neki su nagađali da li bi balkanska uloga mogla biti među kartama odlazećem zakonodavcu.

Postavljanje na Balkanu verovatno će se otvoriti početkom 2022. godine, dok američki ambasadori na Kosovu i u Bosni i Hercegovini završe svoje trogodišnje službe u nekoj zemlji.

Loša vest za Srbiju

Bajdenova administracija, takođe, može da imenuje posebne izaslanike u regionu, uključujući i onog za za pregovore između Beograda i Prištine, što je u Trampovoj administraciji bio Ričard Grenel. Iz Engelovog kabineta, inače, nisu odgovorili na pitanje RSE da li je zainteresovan za mesto ambasadora i da li je imenovan za specijalnog izaslanika na Balkanu.

Ronald Nojman, predsednik Američke akademije za diplomatiju i bivši američki ambasador, rekao je da je izglednije da će neko u rangu Engelovog ugleda biti postavljen da vodi veliku ambasadu u zapadno-evropskoj prijestonici poput Londona ili Berlina, nego na nižu poziciju u balkanskom regionu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu, rekla je da će Srbija na to gledati kao na neuspeh, ako Engel bude uključen u mirovne pregovore Beograda i Prištine, upravo zbog njegovih bliskih veza sa Prištinom. Iz istog razloga, ona takođe sumnja da će on pozitivno uticati na regionalna pitanja ako bude imenovan za ambasadora na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini.

- Engel ne bi bio dobra vest za pregovore između Prištine i Beograda. Postao je previše pristrasan, previše jednostran i potpuno je van veze sa onim što se događa na terenu u Srbiji. I dalje gleda na Srbiju kroz prizmu devedesetih - rekla je Milić.

Januš Bugajski , stručnjak za Balkan iz fondacije Džejmstaun u Vašingtonu, rekao je da bi Engel i dalje mogao obavljati posao u administraciji Bajdena na Balkanu koji nije vezan za dijalog Beograda i Prištine, poput rada sa Evropljanima na borbi protiv ruskog i kineskog uticaja u regionu, s obzirom na to da ima veliko iskustvo su transatlantskim odnosima.

- Postoji mnogo mogućnosti za Engela u Bajdenovoj administraciji, od kojih bi neke bile osjetljivije prema Beogradu - rekao je Bugajski.

Ima li gubitaka za tzv. Kosovo?

Tanja Domi, ekspert za Balkan sa Univerziteta Kolumbija, koja je prethodno radila na politici za balkan za Organizaciju za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS), rekla je da ne očekuje da će Engelov odlazak oslabiti američku podršku Kosovu.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Engel je, kaže, možda postao toliko glasan prema pitanju Kosova i drugim balkanskim pitanjima, delom i zato što je pažnja Bele kuće prema regionu opala tokom tokom godina.

To se promenilo na kraju administracije Donalda Trampa imenovanjem Ričarda Grenela 2019. godine za specijalnog izaslanika za pregovore između Beograda i Prištine, i potpisivanjem međusobnog sporazuma u septembru o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Domi predviđa da će se Bajden verovatno agresivnije zauzeti za pitanja u regionu Balkana od prethodnih predsednika.

- Eliot je bio jedini borac za Kosovo. Niko mu nije bio ravan. Ali, to ne znači da nema drugih koji će se pojaviti u Kongresu. Taj će gubitak nadoknaditi Bajdenov Stejt Department koji će se značajno usredsrediti na Balkan - rekla je Domi.

Engela će na mestu predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove Doma zamijeniti Gregori Miks, demokrata iz Njujorka , koji će preuzeti predsedavanje 6. januara, kada se prvi put sastaje Kongres koji je izabran 3. novembra. 2020. godine.

(Telegraf.rs)