Od zagovaranja rata i nezavisnosti Kosova do pomirenja: Ko su diplomate SAD koje se vraćaju na scenu

Od zagovaranja vojne intervencije protiv režima Slobodana Miloševića, od strane pojedinih američkih zvaničnika, preko podrške nezavisnosti Kosova, zapaljivih izjava o Srbima do pomirljivih tonova i poziva na jačanje prijateljskih odnosa, mnogo toga je stalo u poslednjih 30 godina u kojima je bilo drastičnih oscilacija u odnosu između Srbije i SAD.

I dok danas Beograd i Vašington rade na jačanju saradnje, na političku scenu se vraćaju oni koji devedesetih nisu imali nimalo blage stavove prema Srbiji, neki su u međuvremenu potpuno promenili poglede, dok pojedinci ni danas nisu raskrstili sa duhovima prošlosti.

Oštra retorika protiv Miloševića i pomirljivi tonovi 15 godina kasnije

Novi predsednik Amerike, Džo Bajden, domaćoj javnosti ostao je upamćen po ne tako blagim stavovima prema Srbiji i zagovaranja NATO intervencije tokom sukoba na KiM. Devedesetih je u Senatu upućivao je kritike na račun tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, otvoreno ukazujući da je "glavni uzrok problema".

- Na privatnom sastanku 1991. godine, otvoreno sam mu rekao da je kriminalac - izjavio je svojevremeno, a posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, smatrao je da je trebalo upotrebiti silu, zato što veruje da on jedino razume silu.

Nekoliko godina kasnije usledile su nove tenzije na Balkanu, ovog puta na KiM, a Bajden je i po tom pitanju imao formiran stav.

- Dok srpski narod ne bude pogledao sebe u lice i razumeo šta su njegovi lideri uradili, i u šta su njih ubedili, srpski narod neće moći da se otrgne od ideje da su žrtve, od ideje koju svi političari koriste i kojom manipulišu - poručio je tada.

Ipak, tokom dve zvanične posete našoj zemlji, 2009. i 2016. godine, ponudio je daleko pomirljiviju retoriku od one iz devedesetih i tada prvi put izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene tokom NATO bombardovanja.

Budući državni sekretara SAD "žmurio" na bombardovanje Jugoslavije

Za budućeg državnog sekretara Bajden je predložio Entonija Blinkena, dobro poznatog Beogradu, jer je obavljao funkciju zamenika državnog sekretara u administraciji Baraka Obame, a bio je u Savetu za Nacionalnu bezbednost i u administraciji Bila Klintona.

Džordž Samueli, viši naučni saradnik Instituta za javnu politiku u Londonu i autor knjige "Bombe za mir: NATO humanitarni rat za Jugoslaviju", podseća da je administracija Klintona, čiji je Blinken bio važan član, omogućila dolazak međunarodnih džihadističkih terorista u Bosnu, a potom pomogla u naoružavanju i obuci Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

- Nadali su se da će teroristička kampanja OVK u Jugoslaviji izazvati beogradske vlasti da burno reaguju. Kako Beograd nije zagrizao mamac, Klintonova administracija morala je da izmisli razlog za bombardovanje. Jugoslovenska vlada je u Rambujeu dobila je ultimatum prihvatite američki nacrt ili sledi NATO bombardovanje - podsetio je autor i dodao da je Blinken imao integralnu ulogu u organizovanju NATO bombardovanja.

Međutim, pomirljivi signali viđeni mnogo godina kasnije, 2015. i to prilikom susreta sa tadašnjim premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, kada su razgovarali o podršci SAD, evropskom putu Srbije, situaciji u regionu, dijalogu sa Prištinom i spoljnopolitičkim aktivnostima Srbije.

Najpoznatiji albanski lobista

Američki kongresmen Eliot Engel predsednik je Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD i najveći albanski lobista u Vašingtonu koji agresivno zastupa svoje stavove.

Davao je otvorenu podršku formiranju vojske tzv. Kosova, tražio hapšenje i izručenje bivšeg komandanta Posebnih jedinica policije (PJP) na teritoriji Kosova i Metohije Gorana Radosavljevića Gurija zbog ubistva braće Bitići, bavio se povlačenjem priznanja nezavisnosti tyv. Kosova od strane pojedinih država.

- Lažne tvrdnje Srbije da države okreću leđa Kosovu su zavaravajuće i izazivaju veliku ljutnju u svetu. Srbija bi to trebalo da zaustavi i vrati se normalizaciji sa svojim susedom. Nezavisnost Kosova i njen suverenitet su trajni - pisao je Engel na Tviteru.

Prilikom obraćanja pred Komitetom za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma pre dva dana, ponovio je svoj stav da je "vreme da Srbija nastavi dalje. (Tzv.) Kosovo je nezavisno". Na istom događaju slučne stavove zastupala je i nekadašnja američka državna sekretarka, Medlin Olbrajt i podsetila zašto je domaća javnost pamti po zlu.

Tomorrow at 10 AM Committee Members examine the future of U.S. foreign policy toward the Balkans.Former Secretary of State @madeleine Albight, @DanielSerwer and @JBugajskiUSA offer policy recommendations for the region under a Biden-Harris Administration. pic.twitter.com/SYsf4sp9uu— House Foreign Affairs Committee (@HouseForeign) December 7, 2020

Ona je pre 25 godina je pružila podršku operaciji "Oluja", žučno se zalagala za agresiju na Srbiju, pravdajući da je u pitanju "humanitarna misija" o čemu svedoče i poverljiva američka dokumenta sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti.

Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično "presekla" pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim, usledilo je bombardovanje.

Engelov naslednik podržao NATO agresiju 1999. godine

Kongresmen Gregori Miks, koji će za tri nedelje naslediti Eliota Engela na mestu predsedavajućeg Komiteta za spoljne poslove u američkom Kongresu, dobar je poznavalac prilika u našem regionu.

Krajem juna 1999. godine bio jedan od kosponzora Rezolucije u Kongresu kojom se trupama SAD i NATO čestitalo i zahvalilo na "uspešnom donošenju mira na Kosovo i zaustavljanju brutalnog etničkog čišćenja kosovskih Albanaca za samo 11 nedelja".

U maju 2011. Miks je u svom zvaničnom saopštenju, kao član Podoodbora za Evropu i Evroaziju, pohvalio srpsku vladu i Borisa Tadića zbog hapšenja "optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića" i poručio da to predstavlja veliki korak napred ka zatvaranju tragičnog perioda u istoriji Zapadnog Balkana.

(Telegraf.rs)