Podržala je "Oluju" i NATO bombardovanje, Srbe nazvala odvratnima: Sve zapaljive izjave Olbrajtove

Foto: Profimedia/MANOOCHER DEGHATI/AFP

Amerika mora da pokaže šta su njena očekivanja kad je reč o srpsko-američkim odnosima, rekla je u utorak bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt u završnici tzv. saslušanja u Spoljno političkom odboru Predstavničkog doma i "podsetila" da Amerika ima ekonomske i diplomatske instrumente da na to utiče, dok je Eliot Engel pozvao Srbiju da prizna Kosovo koje je “već deset godina nezavisno” i poručio da je vreme da Srbija nastavi dalje.

Preporučujemo

Ona je tako podsetila srpsku javnost zašto je pamte samo po zlu - tokom devedesetih, imala je ozbiljnog uticaja na tok događaja u našoj zemlji, od ratnih godina do posleratnih dešavanja na KiM.

Od rata u Hrvatskoj i podrške operaciji "Oluja", pregovora u Rambujeu, bombardovanja SR Jugoslavije i posleratnih dešavanja na KiM, u svakom događaju Olbrajtova je zastupala isti stav - suprotan onom koji je imao zvanični Beograd i svaki je obrazložen ne toliko lepim rečima o našem narodu.

"Kosovo mora da razvija svoju državnost, Srbija stopira taj proces"

U obraćanju u Spoljno političkom odboru Predstavničkog doma, Olbrajtova je  rekla da Kosovo treba da razvija svoju državnost, a Srbija da ne stopira taj proces. Osvrnula se na učinak tokom devedesetih i ocenila da je danas Balkan mirniji nego pre 25 godina i da se zemlje nisu dezintegrisale.

- Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo - rekla je Olbrajt.

Slične stavove iznosila je i pre 25 godina kada je pružila podršku operaciji "Oluja", žučno zalagala za agresiju na Srbiju, pravdajući da je u pitanju “humanitarna misija”.

O tome svedoče i poverljiva američka dokumenta sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, iz perioda nekoliko meseci pre nego što se došlo do sporazuma u Dejtonu 1995. godine. Svedoče o njenom viđenju mogućeg sukoba između Srba i Hrvata, jer je sve “mirisalo” na to da će se Hrvati odlučiti na vojnu akciju protiv Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine.

Foto: Wikimedia/Flickr/U.S. Institute of Peace

- Hrvatska vojska bila je osnažena i bilo je pitanje koju ulogu bi mogla da odigra u regionalnom sukobu. Kada smo o tome razgovarali sa predsednikom (Klintonom, op. aut.), ja sam bila stava da Hrvati rade ono što žele i da ne mogu da budu zaustavljeni. Bilo je i onih koji su bili veoma nervozni zbog činjenice da bi Hrvati i Srbi mogli da uđu u sukob, i da bismo tako dobili početak trećeg svetskog rata. Nisam mislila da će se to desiti. Mislila sam da je bilo vredno rizika. Bila sam zabrinuta u vezi s tim kako će prići ljudskim pravima, i bilo je u redu biti zabrinut zbog toga. Ali nisam to videla kao nešto apokaliptično - svedoče poverljiva dokumenta, podseća Blic.

Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim, usledilo je bombardovanje.

Kupovina kosovskog operatera

U toku svog mandata tražila je i da se nikako ne odustane od Tribunala u Hagu, jer “žrtve zverstva zaslužuju pravdu”. U jednom od dokumenata, od 25. maja 1995. godine, ona piše tadašnjem američkom zvaniniku Toniju Lejku i zalaže se za da SAD ne odustane od toga da skidanje spoljnih sankcija Srbiji, to jest zabrane zaduživanja u MMF-u, bude povezano sa saradnjom sa Tribunalom u Hagu.

Bližio se dogovor u Dejtonu, Tribunal je formiran osamnaest meseci ranije, ali predsednik Slobodan Milošević nije pokazivao da je spreman na saradnju.

Foto: Tanjug/Kristina Maslarević

- Nastavljam da verujem da je saradnja sa Tribunalom kao uslov za skidanje “spoljnog zida sankcija” ispravna stvar. Žrtve zverstva zaslužuju pravdu. Uklanjanje osoba koje su podsticale nasilje ukloniće moguće uzroke konflikta u budućnosti - navodi Olbrajtova.

Praški portal “Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999 godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju “Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru “Telekom Slovenija”.

Ispostavilo se da je preplaćen 20 miliona dolara, a na direktno pitanje čeških medija da li posle 20 godina misli da je bilo u redu da NATO snage bombarduju Srbiju i pobiju više hiljada ljudi, među kojima i mnogo žena i dece, Olbrajtova nije pokazala ni trunku kajanja.

- U Jugoslaviji, Bosni i na Kosovu dogodilo se da je umrlo mnogo ljudi i moram da kažem da je to bila tragedija, kao i da smo dugo pokušavali da pronađemo diplomatsko rešenje. Mi nismo hteli da koristimo bombe, ali stvarno tamo su Srbi na Kosovu ubijali ljude. Koliko puta smo vodili diplomatske pregovore, dali smo sve od sebe, ali Srbi su ubijali ljude samo što su bili muslimani... - rekla je Olbrajtova.

Kasnije je htela da kupovi kosovski Telekom PTK, ušla je u trku za ovaj posao, ali je iz njene kompanije saopšteno da je odustala jer “ima drugih planova u svetu”.

"Odvratni Srbi"

A šta zaista mrzi o Srbima pokazala je ponovo 2019. godine na promociiji autobiografije “Praško proleće” u Češkoj. Događaj je prekinut pošto su demonstranti u publici uzvikivali da je autorka ratni zločinac, ističući i plakate sa sličnim porukama. Kako su preneli mediji i prema snimku na “jutjubu”, grupa prosrpski orijentisanih Čeha je isprovocirala Olbrajtovu i ona u jednom trenutku povikala: “Izlazite, izlazite” i “Odvratni Srbi”.

(Telegraf.rs)