30 godina od prvih višestranačkih izbora u Srbiji i dana koji je promenio tok istorije naše zemlje

Foto: Profimedia

Prvi višestranački izbori za Narodnu skupštinu Srbije posle Drugog svetskog rata održani su na današnji dan pre 30 godina, a tada su uporedo sa parlamentarnim održani su i predsednički. Socijalistička partija Srbije ubedljivo je trijumfovala osvojivši čak 194 mandata u Skupštini, dok za predsednika izabran njihov lider Slobodan Milošević.

Preporučujemo

Do tada, obavljao je funkciju predsednika Predsedništva Srbije što je, po tada važećem Ustavu, bila funkcija ravna funkciji predsednika države.

Promena Ustava i izbornog sistema

Posle raspada Saveza komunista Jugoslavije početkom 1990, u Srbiji je te godine uveden višestranački sistem. Novoformirane opozicione partije tražile su da prvi slobodni izbori budu održani što pre, ali vlast je insistirala da se prvo promeni Ustav Srbije.

Pre izbora održan je referendum kojim je doneta odluka o promeni najvišeg pravnog akta države iako se tadašnja opozicija protivila smatrajući da je potrebno da ustavne promene napravi novoizabrana, višestranačka Narodna skupština.

Izbori su raspisani na osnovu odluke Narodne skupštine Srbije i prethodno donetih zakona o izboru narodnih poslanika i o izbornim jedinicama. Organizovani su po većinskom, dvokružnom izbornom sistemu a Srbija je podeljena u 250 izbornih jedinica.

Ubedljivi trijumf Miloševića na izborima

Na izbore je tada izašlo 5.030.440 birača ili 71,49 odsto. SPS je osvojio 46,1 odsto, odnosno 2.320.587 glasova, ali je zbog izbornog sistema to značilo ukupno čak 194 od ukupno 250 mandata u parlamentu.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji te 1990. godine najjača opoziciona partija Srpski pokret obnove, čiji je lider bio Vuk Drašković (na slici), dobija 19 mandata-Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Najjača opoziciona partija, Srpski pokret obnove, dobila je 19 mandata a Demokratska stranka svega sedam poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Na osnovu rezultata glasanja u Narodnu skupštinu ušli su predstavnici 15 političkih partija i grupa građana.

Na istovremeno održanim predsedničkim izborima, još u prvom krugu, sa osvojenih 65,34 odsto glasova (million glasova više od partije SPS) pobedio je Slobodan Milošević. On je za tu funkciju ponovo izabran i dve godine kasnije, gde se zadržao još 7 godina.

Za predsednika SR Jugoslavije izabran je u Saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine. Na toj funkciji bio je do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine.

Na tim izborima Slobodan Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača.

Slobodan MIlošević / Foto: FRANCOIS XAVIER MARIT / AFP / Profimedia

Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.

Hapšenje i izručenje Haškom tribunalu

Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom, ali taj proces nije vođen, pošto je na Vidovdan 28. jula 2001. izručen Haškom tribunalu.

Pred Haškim tribunalom je 27. maja 1999. optužen, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

Novu optužnicu protiv Miloševića Haški tribunal podigao je 9. oktobra 2001. za ratne zločine u Hrvatskoj, a 23. novembra za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.

Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. godine.

Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala. Zbog njegove smrti proces protiv njega obustavljen je 14. marta 2006.

Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd četiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006.

(Telegraf.rs)