"Moramo napraviti korak unazad": Osmani traži odlaganje dijaloga Beograda i Prištine

Vjosa Osmani / Foto: Tanjug/AP

Vršilac dužnosti predsednika privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani izjavila je da trenutno nije vreme za nastavak dijaloga sa Beogradom, zbog "razvoja događaja na KiM".

Preporučujemo

Ona je u intervjuu za Dojče vele na albanskom jeziku, povodom izbora Džoa Bajdena za predsednika SAD, podsetila da je Priština blisko sarađivala sa Bajdenom dok je bio potpredsednik SAD.

Bajden, kaže Osmani, dobro poznaje prošlost tzv. Kosova i "kontekst".

- On je bio naš glas u vreme kada nismo imali glas i on je bio jedan od ljudi koji su bili uz Kosovo kada je Kosovo imalo malu podršku diplomata ili političara - rekla je Osmani.

Kad je reč o dijalogu, rekla je da nije vreme za nastavak, te da bi prištinske institucije trebalo da odvoje malo vremena, konsultuju se među sobom i stvore jedinstveniji stav o dijalogu.

- Treba izvršiti ponovnu procenu dosadašnjeg procesa, o čemu se pregovaralo, kako je pregovarano, šta je postignuto, ma koliko malo postignuto - rekla je Osmani.

Vjosa Osmani - Foto: Wikipedia/Egnesa Vitia - Egnesa Vitia Photopgraphy

- Moramo napraviti korak unazad u procesu dijaloga, posebno nakon nedavnih izjava gospodina Lajčaka, koji je tražio od Kosova da podstakne izmenu Ustava po pitanju pridruživanja. Dakle, politički i institucionalni lideri Kosova trebalo bi da sednu kako bi detaljno potvrdili svoje stavove o ovim temama - rekla je ona.

Osmani nije htela da odgovori na pitanje da li na KiM trenutno postoji institucionalna nestabilnost, zbog hapšenja Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, nego je rekla da, "bez obzira na to", u stvari treba stalno da se ponavlja kako je "Srbija činila zločine na tzv. Kosovu".

- Istina je da su se na Kosovu dogodili stravični zločini koje je počinila Srbija, od pokušaja genocida, do zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, zločina koji su nastavak režima sličnog Aparthejdu od 1989. do kraja rata. To su radnje za koje, nažalost, Srbija još uvek nije izvedena pred lice pravde, uprkos nekim slučajevima u MKSJ-u pred Haškim tribunalom, koji sada ne funkcioniše - rekla je Osmani.

Kada se radi o Specijalnom sudu, i pojedinim stavovima da se tu sudi jednoj etničkoj pripadnosti, ona je rekla da su na zasedanjima skupštine u Prištini izneti i ti i stavovi da ne postoji pravda za zločine koje je počinila Srbija, ali da su i Hašim Tači i Isa Mustafa insistirali da se formira Specijalni sud po svaku cenu.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu - Foto: Tanjug/AP

- Kako su tada rekli kao poslanici, sledeća opcija bila bi mnogo strašnija, a to bi bilo uspostavljanje Specijalnog suda od strane Ujedinjenih nacija, gde tada zakoni Kosova ne bi bili priznati, vratili bismo se u vreme UNMIK-a, gde bi UN dobila dodatna ovlašćenja na polju pravosuđa i spoljne politike  rekla je Osmani.

Prema njenim rečima, to je bio teret koji je snosila koalicija koja je tada bila na vlasti i koja je uz pomoć dve trećine poslanika uspela da izmeni tzv. Ustav i Specijalni sud uvede kao deo našeg pravnog sistema.

- Uprkos argumentima koji se sada iznose, ovaj Sud je međunarodna obaveza koju je Kosovo preuzelo ratifikacijom međunarodnog sporazuma u to vreme između predsednice (Etifete) Jahjage i Evropske unije. Drugo, taj sporazum pretvoren je u ustavni amandman - rekla je Osmani.

(Telegraf.rs/Tanjug)