Kosovsko pitanje između Trampa i Bajdena: Čija pobeda odgovara Beogradu, šta priželjkuje Priština

Foto-ilustracija: Tanjug/AP, Google

Predsednički izbori u SAD 2020. predstavljaju najvažniji svetski politički događaj godine i sudbonosan su trenutak u svakom smislu te reči. Aktuelni predsednik Donald Tramp i njegov protivkandidat Džo Bajden imaju suprotne stavove po mnogim pitanjima, a jedna od tačaka razmimoilaženja je spoljna politika odnosno kosovsko pitanje.

Preporučujemo

I dok su sve oči uprte u Ameriku i s pažnjom iščekuju izborni dan u SAD, stručnjaci i poznavaoci političkih prilika na Balkanu analiziraju čija bi pobeda više odgovarala Beogradu, a šta priželjkuje Priština.

Više od dvadeset godina pošto je Bajden bio jedan od "jastrebova" Bila Klintona koji se zalagao za bombardovanje Beograda, Trampova administracija uspela je nezamislivo - pomerila je sa mrtve tačke pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine, navela je komentatorka lista Washington Examiner Tiana Lou u svom tekstu iz septembra ove godine, gde je podsetila na sporazum potpisan u Beloj kući, kao i na stavove koje je Bajden branio tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Iako je gotovo verovatno da Bajdenovim povratkom na vlast ne bi bili narušeni odnosi Srbije i SAD, izvesno je da bi po pitanju KiM itekako bilo promena, jer bi održavao stav demokrata, a on je bliži onom stavu iz Prištine.

Predsednik Srbije izjavio je da nema sumnje da bi za Srbiju bilo "nešto lakše" kada bi na sutrašnjim izborima u SAD pobedio kandidat republikanaca i aktuelni predsednik SAD Donald Tramp.

Govoreći o kosovskom problemu, rekao je da za Beograd ostaju važni američki izbori na kojima je, bez sumnje, favorit demokratski kandidat Džo Bajden, sa kojim, kako kaže, lično ima korektne odnose, ali čija politika nije bila naklonjena Srbiji.

Aleksandar Vučić - Foto: RADE PRELIC

- Ta politika i neće biti naklonjena Srbiji i to nema veze sa dobrim ličnim odnosima, to moramo da znamo. Ne mislim da je sasvim realna pobeda Donalda Trampa, ali nije nemoguća i za Srbiju bi to bilo "nešto lakše" - izjavio je Vučić.

Nije tajna da je Bajden tokom svog boravka u Senatu podržavao razne vojne intervencije i da nije bio otvoreno protiv upotrebe sile u međunarodnim odnosima, a jedan je od senatora koji su zagovarali i javno isticali neophodnost NATO intervencije tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.

Ipak, poseta Beogradu 2016. godine pokazala je pomirljiviji stav i on je tom prilikom izjavio da upućuje saučešće svim porodicama čiji voljeni su izgubili živote tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Tokom posete je podsetio da Srbija treba da se suoči sa svojom odgovornošću za ratove devedesetih, ali da i sve ostale zemlje u regionu treba to da učine.

S druge strane, Ričard Grenel, specijalni predstavnik predsednika Donalda Trampa za KiM, na sastanku sa predstavnicima srpsko-američke zajednice, u Pitsburgu, poručio je da bi Bajdenova pobeda na izborima 3. novembra ceo region Balkana vratila u status kvo.

Ričard Grenel - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Grenel je napomenuo da su svi svesni ko je Džo Bajden, šta je na Balkanu učinio i koliko je ignorisao Srbe i Srbiju, rekli su Tanjugu predstavnici inicijative "Srbi za Trampa 2020" koja je organizovala taj skup u Pensilvaniji.

- Ako bi se desilo da Bajden pobedi, nikakvog napretka ne bi bilo - rekao je Grenel na skupu podrške Donaldu Trampu, na kome je bilo reči o svemu onome sto je Tramp ucinio i što još želi da postigne u Srbiji.

Od proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova, 2008. godine, koje je među prvima priznala Amerika, deceniju kasnije iz Vašingtona je po prvi put stigla poruka podrške Beogradu i razumevanje za interes Srbije.

Iako stručnjaci tvrde da se politika SAD ne menja, jer neće odustati od nezavisnog Kosova, složni su u oceni da je u pitanju veliki pomak u stavu prema Srbiji, jer su do tada "forsirane ideje o nezavisnom Kosovu".

I upravo Trampovoj administraciji se pripisuju zasluge za to, s obzirom na pojačani angažman SAD kada je Kosovo u pitanju.

- U slučaju Trampovog trijumfa, nastavio bi se taj konfrotacioni kurs prema prekoatlanstkim saveznicima, što znači da bi Beograd i dalje bio na tom raspeću. Beograd bi želeo da ima dobre odnose i sa Vašingtonom i sa Briselom posebno sa Berlinom što znači da u slučaju njegove pobede to ne bi išlo lako. Ono što se smatra dobrom vešću u slučaju Trampove pobede jeste da bi on nastavio da sluša šta Beograd ima da kaže i to je ono najbitnije zbog čega su Srbi tako oduševjeni Trampom, mada se jedna stvar zaboravlja: i Bajden i Tramp rešenje vide u međusobnom priznanju. Dakle to je kontinuitet američke poitike bez obzira da li će u Belu kuću ući Bajden ili Tramp, međusobno priznanje se smatra jedinim mogućim rešenjem. Razlika je samo što to Tramp radi "sa nekom vrstom anestezije, a Bajden na živo" - objasnio nam je spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić - Foto: Medija centar Beograd

U slučaju Bajdenove pobede jasno je da će Priština biti ohrabrena, što bi podrazumevalo pojačan pritisak na Beograd, tvrdio on.

Međutim, ono što je dobro kod Bajdena jeste njegova namera da normalizuje odnose sa evropskim partnerima, čime bi se skinuo teg sa vrata Srbije budući da je Srbija u ovom trenutku na neki način razapeta između Amerike i Evropske unije što se Kosova tiče.

Da bi duga istorija koju privremene prištinske institucije imaju sa Bajdenom i njegovim demokratama mogle biti vetar u leđa Albancima, da nastave sa idejom o priznanju od strane Beograda, smatra i nekadašnji potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

- U slučaju da pobedi Bajden, vašingtonski porazum se neće dovoditi u pitanje. To ide definitivno u prilog našoj zemlji i tu smo sačuvali naš suverenitet i teritorijalni integritet, a sa druge strane stvorili smo uslove za dalji ekonomski rast i ekonomsko osnaživanje. I tada su odškrinuta vrata da se na Srbiju gleda sasvim drugačije - rekao je on za naš portal.

Dodaoje da zvanični Beograd nikad nije krio da u procesu ostvarivanja naših interesa na KiM uvažava legitimne interese Albanaca, "ali je problem sa njima što su oni imali zaleđinu američke administracije i onda su pomislili da mogu da rade šta hoće".

- Njih apsolutno ne zanima ni šta je interes Srba ni da li ti interesi treba da budu realizovani. I šta je potrebno da je čitav region živeo i miru i stabilnosti. Oni su potpuno zamenili teze, pomešali prioritete, zato što su uvek bili maženi i paženi od strane te administracije i sad su se našli u čudu. Zato je taj dijalog ovoliko stajao, zato što oni očekuju da će im biti omogućeno da rade šta hoće i misle da svi drugi treba da ispunjavaju samo ono što njima odgovara, a da oni nemaju obaveze ni prema kome - rekao je Marinković.

(Telegraf.rs)