Gde su danas akteri 5. oktobra: Od ministarske fotelje do zatvorske ćelije

Pre 20 godina u Beogradu su održane demonstracije kojima je srušen režim Slobodana Miloševića. Demokratsku opoziciju Srbije činilo je osamnaest političkih stranaka i pokreta koje su se udružene borile za smenu Slobodana Miloševića s vlasti.

Danas se većina njih više ne bavi politikom, neki nisu više među živima, neki završili iza rešetaka, a tek nekoliko njih je ostalo aktivno u javnom poslu.

Zoran Đinđić bio je predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda i prvi demokratski izabrani premijer posle izbora 2001. godine.

Igrao je istaknutu ulogu u izborima za predsednika SR Jugoslavije septembra 2000. i kasnijim demonstracijama koje su dovele do pada Miloševića sa vlasti.

Ubijen je u atentatu ispred zgrade Vlade 12. marta 2003.

Vojislav Koštunica bio je nosilac liste DOS, predsednik Jugoslavije i premijer Srbije, ali se posle političkog sunovrata njegove Demokratske stranke Srbije (DSS) povukao iz javnog života.

Čedomir Jovanović je tokom kampanje 2000. godine bio šef izbornog štaba DS i DOS. Isključen je iz Demokratske strankekrajem 2005. Osnovao je Liberalno demokratsku partiju, ali nije prešao cenzus na poslednjim izborima. Uprkoslošim rezultatima koje postiže i dalje je prisutan u političkom svetu.

Goran Svilanović, predsednik GSS, tog 5. oktobra predvodio je kolonu Užičana. Bio je ministar inostranih poslova, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Danas živi i radi u Beču kao ekspert i konsultant za organizacije koje se bave Balkanom.

Dragoljub Mićunović u DOS je ušao kao lider Demokratskog centra koji je kasnije kolektivno učlanio u Demokratsku stranku, a on je postao predsednik Političkog saveta ove stranke. Danas je prisutan u političkim događajima u zemlji.

Koje završio iza rešetaka? 

Momčilo Perišić bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u doba Slobodana Miloševića, a u DOS-u je predvodio Pokret za demokratsku Srbiju. Kao potpredsednik Vlade Zorana Đinđića uhapšen je u procesu u kome je bio osumnjičen za špijuažu, nakon čega napušta Vladu.

Marta 2005. godine, Perišić se dobrovoljno predao tom tribunalu, kojiga je osudio na 27 godina zatvora zbog zločina koji su počinjeni nad Muslimanima u BiH i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Dana 28. februara 2013. Žalbeno veće Haškog tribunala je oslobodilo ga je po svim tačkama optužnice.

Pred Haškim sudom se našao i Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske, i to 5 godina posle učešća u petooktobarskim demonstracijama.

Njegovo učešće u petooktobarskim demonstracijama je zapravo bila odluka da ne izvede vojsku na ulice, a sutradan je čestitao Koštunici. Tribunalu u Hagu predao se 25. aprila 2005. Haški tribunal ga je osudio na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti.

Milorad Ulemek Legija bio je komandant JSO. Pred 5. oktobar obećao je predstavnicima DOS da "Crvene beretke" neće intervenisati i krenuti na narod.

Trenutno se nalazi na odsluženju kazne od 40 godina zatvora, zbog atentata na premijera Zorana Đinđića, a označen je i kao jedan od glavnih organizatora ubistava drugih visokih srpskih političara - bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, kao i atentata na Vuka Draškovića u Budvi i zločina na Ibarskoj magistrali, u kome su život izgubila četiri člana SPO.

Ko je od aktera 5. oktobra i danas aktivan u politici?

Rasim Ljajić, danas je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, a tokom ovih godina bio je u vladama DSS, DS i SNS kao nadležan za resore nacionalnih i etničkih zajednica, ljudskih i manjinskih prava, rada i socijalnih pitanja, trgovine i telekomunikacija, saradnje sa Haškim tribunalom.

Ljajić je u DOS ušao kao lider Sandžačke demokratske partije, ali je 2008. godine osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije pa se našao na njenom čelu.

Nenad Čanak danas predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, a pre 20 godina koaliciono je sarađivao sa strankama DOS-a koje su činile vlast u pokrajini.

LSV je danas koalicioni partner Srpske napredne stranke u gradskoj vlasti Novog Sada, na pokrajinskom nivou je u opoziciji dok na republičkom nije ni ušao u parlament jer je lista na kojoj je učestvovao na izborima osvojila manje od jedan odsto glasova.

(Telegraf.rs)