"Srpski argumenti naspram albanske sile": Kako protiv pokušaja otimanja pravoslavnih svetinja na KiM

Tekst koji je nedavno objavla prištinska "Koha", gde se bez ikakve ograde tvrdi da su srednjovekovni manastiri Srpske pravoslavne crkve na Kosovu "drevni kako za autohtone Albance, tako i za Srbe, za koje kaže da su okupirali Kosovo" podigao je buru u javnosti.

Tokom poslednjih decenija pojedini pripadnici albanskog naroda aktivno su atakovali na srpsko kulturno nasleđe na području južne srpske pokrajine, što se posebno odnosilo na ono duhovno. Kulminacija fizičkog skrnavljenja dogodila se krajem marta 2004. godine kada je za samo jedan dan uništeno na desetine srednjovekovnih i novovekovnih manastira.

Tvrdnje da pravoslavni manastiri i crkve iz perioda Nemanjića ne pripadaju Srbiji, već je u pitanju navodno "drevno albansko nasleđe" ne predstavljaju prvi pokušaj Albanaca da prisvoje i lažiraju istoriju, ali su, stručnjaci tvrde, sada prešli "u opasniju fazu".

Sa tim je saglasan i istoričar Dejan Ristić, koji objašnjava da sve što je materijalno oštećeno se u određenoj meri može obnoviti, ali ukoliko se kulturnom dobru promeni identitetska karakteristika time se ono trajno oduzima.

- Na KiM postoji više od 1.300 jedinica nepokretnog kulturnog nasleđa, mahom iz perioda srednjeg veka...srpski pravoslavni manastir Gračanica, srpski pravoslavni manastir Dečani, srpska Crkva Bogorodice Ljeviškei mnogi drugi, dakle svuda je jasna identitetska odrednica, srpski i pravoslavni. Ukoliko se ukloni identitetska odrednica "srpski", onda nasleđe može da postane tuđe, iako može da ostane i pravoslavno. I ono što moje "kolege" uporno tvrde, angažovane od strane privremenih prištinskih vlasti i albanske vlade je da to nisu pravoslavni ni srpski spomenici već su albanski ili vizantijski, dakle mogu biti bilo čiji samo više nisu srpski - kaže Ristić za naš portal.

On ističe da materijalni dokazi i pisani izvori nesumnjivo svedoče o tome da su konkretna kulturna dobra na području Kosova i Metohije isključivo srpsko kulturno nasleđe.

Ristić kaže da treba imati visoko razvijenu svest o tome šta kulturno nasleđe predstavlja i da je to istovremeno i identitetsko nasleđe, a da je pored svega ostalog to i prvorazredno bezbednosno pitanje.

- Kad uklonite jednu populaciju ili njen najveći deo, nakon toga nastupa uklanjanje materijalnih tragova jednog naroda i posle toga nemate ništa. Nemate pripadnike tog naroda ili ih imate na nivou statističke greške i sa druge strane potpuno ste eliminisali svaki materijalni trag dakle nepokretno, pokretno ili nematerijalno kulturno nasleđe tog naroda. I nakon toga čitav proces ja, nažalost, trajno gotov - objašnjava.

Kako zaštititi svetinje do konačnog sporazuma?

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da iako Srbija ne priznaje Ahtisarijev plan, on ipak uspostavlja određene sisteme zaštite i međunarodna zajednica može da insistra na doslednoj primeni svih elemenata.

- Međunarodna zajednica svakako može da uputi apel Prištini da pokuša da utiče da u javnom diskursu neutrališe tonove u vezi sa pokušajem prisvajanja srpskih svetinja - rekao je on.

Takođe napominje da bi ovo pitanje ponovo trebalo vratiti za pregovarački sto u Briselu.

Uz sve to, sporazumom u Beloj kući, između Beograda i Prištine je dogovoreno da sudske odluke koje se odnose na vraćanje imovine SPC moraju biti poštovane, što znači da se mora poštovati sve presude koje dokazuju da imovina pripada srpskoj crkvi.

S tim u vezi Novković podseća da su se obe strane u političkom smislu obavezale, ali ne postoji nikakav nadzorni mehanizam, ni čitav drugi niz elemenata koji karakteriše jedan međunarodni ugovor.

- U tom smislu to nije pravna obaveza, ali jeste politička. Ipak, u ovom slučaju uticaj SAD bi mogao biti značajan jer su i sponzor potpisanog dokumenta - kaže on za Telegraf.rs.

SAD su pokazale da mogu presudno da utiču na političke processe na KiM i albanske stranke će to verovatno imati u vidu, smatraju analitičari. Ipak, koliko će se potpisani sporazumi poštovati zavisiće samo od toga kako će se postaviti Amerika.

Kako se suprotstaviti albanskim pokušajima prisvajanja?

Istoričar Ristić podseća da se četiri lokaliteta na području južne srpske pokrajine nalaze i pod zaštitom UNESCO-a i da samim tim znači da je to i srpsko, ali istovremeno i evropsko i svetsko kulturno nasleđe.

- Kulturno nasleđe okuplja oko sebe ne deli, a ovde dolazimo u situaciju da kulturno nasleđe postaje prvorazredno bezbednosno i političko pitanje koje se koristi radi jasne podele, radi povlačenja istorijski trajne crte između Srba koji su autohtoni i žive na KiM vekovima i Albanaca koji su na tom području došli znatno kasnije, nekoliko vekova kasnije u odnosu na nas - rekao je on i dodao da Albanci koriste argumente sile, dok srpska strana poseduje silu argumentata.

Iz Beograda oštre reakcije, u Prištini tišina

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da su srpska deca poslala najsnažniju poruku o tome čije su pravoslavne svetinje na KiM.

- Srpska deca iz Kosovskog Pomoravlja dala su najsnažniji odgovor na pitanje čije su pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz brojne golgote, ali nikad niko nije uspeo da mu otme dušu - naveo je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

 

 

 

View this post on Instagram

Српска деца из Косовског Поморавља дала су најснажнији одговор на питање чије су православне светиње на Косову и Метохији. Српски народ је кроз историју прошао кроз бројне голготе, али никад нико није успео да му отме душу. #Србија #косовоиметохија #ким #Srbija #kosovoimetohija #kimA post shared by Марко Ђурић (@markodjuric.srb) on Sep 13, 2020 at 3:42am PDT

Saopštenjem se oglasilo i Ministarstvo kulture.

- Nažalost, svedoci smo ponovne provokacije kosovskih albanskih autora i medija koji ovim postupkom iznova šalju jasnu poruku kako albanska većina na KiM posmatra položaj srpskog naroda, njegove kulturne baštine i SPC u južnoj srpskoj pokrajini. I ovog puta apelujemo na međunarodnu zajednicu i organizacije da sa najvećom pažnjom pristupe zaštiti srpskog kulturnog nasleđa, što je i njihova obaveza, potvrđena i ranijim i nedavno potpisanim sporazumom - navedeno je u saopštenju.

Iz Prištine za sada nije bilo reagovanja niti suprotnih tonova koji se plasiraju u albanskim medijima.

U Eparhiji raško-prizrenskoj ukazuju da albanski autori svetinje Srpske pravoslavne crkve vide kao najveću smetnju ostvarenju ideje etnički čistog albanskog Kosova.

Iz Eparhije još jednom podsećaju i pitaju zašto ni jedan albanski istoričar sa Kosova ne može da objasni činjenicu zašto su onda albanski ekstremisti tako nemilosrdno uništavali crkve i manastire ako su njihovi, zašto su lomili krstove, iskopavali hrišćanske grobove, skrnavili raspeća i ikone.

(Telegraf.rs)