Bela kuća traži datum za Trampovu posetu, a evo koji predsednici SAD su već boravili u Beogradu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Profimedia/Roger Viollet/KEYSTONE/Zuma Press

Američki predsednik Donald Tramp namerava da poseti Srbiju, moramo da radimo na pronalaženju datuma, poručio je Ričard Grenel i time najavio mogućnost da jedan predsednik SAD posle 40 godina dođe u zvaničnu posetu našoj zemlji.

Preporučujemo

- Sada moramo da radimo na pronalaženju datuma koji bi odgovarao i Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost, koji bi takođe bili uključeni u organizaciju posete - izjavio je Grenel.

Prilikom nedavne posete SAD, tokom sastanka u Beloj kući predsednik Vučić pozvao je Donalda Trampa da poseti našu zemlju, a kako je Rojters preneo, predsednik SAD je rekao da se raduje dolasku u Beograd i Prištinu jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti.

Poslednja zvanična poseta prvog čoveka Amerike desila se 1980. godine.

Imajući u vidu da se pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima promenio i stav SAD po pitanju Srbije, te da se od čvrstog stava da je kosovsko pitanje rešeno još 2008. godine došlo do toga da Vašington uzima u obzir i stavove zvaničnog Beograda, stiče se utisak da bi se uskoro mogle poklopiti kockice za njegov dolazak.

Koji predsednici SAD su do sada posetili našu zemlju?

Poslednji predsednik SAD koji je posetio tadašnju Jugoslaviju bio je Džimi Karter, koji je u Beograd stigao četiri meseca posle smrti Josipa Broza Tita, 1980. godine. Tom prilikom posetio je njegov grob, položio vence i odao mu poštu. Dvojica državnika imali su sastanak u Vašingtonu dve godine ranije.

Ovo je ujedno bio i poslednji put da jedan američki predsednik boravi u našoj zemlji.

Pre Kartera, Džerald Ford, takođe je posetio našu zemlju i to u pratnji tadašnjeg državnog sekretara Harija Kisindžera. Brojna američka delegacija je u Beogradu boravila 3. i 4. avgusta 1975. godine.

On je doputovao na beogradski aerodrom sa suprugom, sinovima i velikim brojem saradnika i stručnog osoblja. Osim predsedničkog aviona, sletelo je još šest drugih za raznovrsnu logističku podršku.

Sa Titom je zasadio drvo mira, za koje je tadašnji gradonačelnik Živorad Kovačević rekao da je srebrna jela koja potiče iz Kolorada.

Teme razgovora na sastancima bile su slične današnjim - terorizam, dešavanja na Bliskom istoku, ekonomska kriza... Ford je posle sastanka u SIV-u rekao da su razgovori bili prekratki i da je bilo reči i o bilateralnim ekonomskim i vojnim odnosima.

- A u oba slučaja čvrsto sam stavio do znanja da sam lično veoma zainteresovan zbog njihovog značaja - rekao je tada Ford.

Poseta o kojoj se najviše pričalo svakako je ona iz 1970. godine, kada je u trodnevnu posetu stigao tadašnji predsednik SAD, Ričard Nikson. Poseta je po mnogo čemu bila drugačija, najviše zbog toga što je američki predsednik nekoliko puta kršio protokol, što nije uobičajeno u ovim okolnostima.

Josip Broz Tito i Ričard Nikson na travnjaku ispred Bele kuće 28. oktobra 1971. godine, za vreme predsednikovanja ovog republikanca. Foto: Wikimedia Commons/U.S. National Archives and Records Administration

Nikson je tada paralisao saobraćaj na beogradskoj raskrsnici kod “Londona“, kada je prvog dana svoje posete iznenada zaustavio automobil i počeo da se rukuje sa Beograđanima, a tokom vožnje u jednom trenutku je kroz otvoren krov automobila viknuo "Živela Jugoslavija".

Tokom zvaničnog obraćanja tadašnjem predsedniku Josipu Brozu Titu, uputio je poziv da poseti Sjedinjene Amreričke Države, što je takođe odudaralo od standarnih normi.

(Telegraf rs)