Eparhija Raško-prizrenska se oglasila posle skandaloznog teksta o pravoslavnim svetinjama na KiM

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Nakon što je u "Koha ditore" objavljen tekst da su Srbi prisvojili srednjovekovne albanske spomenike na Kosovu, reagovala je Eparhija Raško-prizrenska, navodeći da se ovakvim tekstom "otvoreno i neskriveno širi etnička i verska mržnja" prema Srbima na KiM i njihovoj kulturnoj i duhovnoj baštini, a za autora, profesora istorije, Bedrija Muhadrija, da je upotrebio "otvorenu propagandu", uključujući i izostanak međunarodnih istorijskih izvora.

Preporučujemo

U dnevnom lista Koha (Vreme), koji je svojevremeno pokrenut u cilju demokratizacije društva i izgradnje tolerantnijih odnosa, ponovo je objavljen tekst koji otvoreno i neskriveno širi etničku i versku mržnju prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i prema njegovoj duhovnoj i kulturnoj baštini, navodi se u saopštenju Eparhije Raško-prizrenske.

Autor teksta, navodi se, potpisani profesor istorije Bedri Muhadri, u maniru otvorene propagande, bez ijednog argumenta koji potvrđuju nezavisni međunarodni istorijski izvori, tvrdi da su svetinje SPC na ovim prostorima arberijske (albanske) i da su navodno ništa drugo do uzurpirane rimokatoličke crkve.

- Poruka je jasna. SPC treba da se iseli sa Kosova i Metohije sa svojim monaštvom i narodom i "oslobodi" svoje vekovne svetinje koje treba da postanu albanski spomenici -poručuju iz Eparhije Raško-prizrenske.

U toku sve aktivnije negiranje kulturnog identiteta srpskog naroda i Crkve

Pored etničkog čišćenja 200.000 Srba i nealbanaca od 1999. godine naovamo, sada je u toku, dodaje se u saopštenju, i sve aktivnije negiranje i čišćenje kulturnog identiteta srpskog naroda i naše Crkve i to na očigled međunarodne zajednice, a sa ciljem potpunog brisanja svakog traga srpskog postojanja koji se ovde vidi na svakom koraku kroz vekove.

Navode da ova pseudo-istorijska tvrdnja g. Muhadrija nije novijeg porekla, već se kontinuirano plasira naročito u poslednjih nekoliko desetina godina od strane više kosovskih albanskih autora koji svetinje SPC vide kao najveću smetnju ostvarenju ideje etnički čistog albanskog Kosova.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Iako ni ovaj, kao ni jedan drugi istoričar sa Kosova ne može da objasni činjenicu zašto su onda albanski ekstremisti tako nemilosrdno uništavali crkve i manastire koje prisvajaju, lomili krstove, iskopavali hrišćanske grobove, skrnavili raspeća i ikone, ako su već toliko ponosni na hrišćansku tradiciju - navodi se u saopštenju.

Podsetili su da se to zbivalo ne u vreme tragičnih građanskih ratova prilikom raspada bivše Jugoslavije, kada su nažalost uništavani objekti svih vera, već u prisustvu međunarodnih snaga NATO saveza koje su svedoci neviđenog vandalizma počinjenog posebno od kraja konflikta 1999. i u toku narednih godina.

Nepoštovanje Ahtisarijevih principa, zakona

Upravo ovakvo ponašanje kosovskih ekstremista i jednog broja političara koji su proizašli iz njihovih redova, bio je glavni razlog za to da se u planu Martija Ahtisarija iz 2008. godine čitav jedan Aneks sporazuma posveti zaštiti srpskih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, koji su jednoglasno prepoznati i priznati takođe i od strane međunarodne zajednice kao baština SPC, ističe se u saopštenju.

Iako su, navodi se, neki od ovih Ahtisarijevih principa uključeni u kosovske zakone, oni se većinom nepoštuju i na udaru su medijskog govora mržnje, koji se redovno lansira iz više kosovskih medija, pod autorskim imenom lokalnih istoričara i eksperata.

Iz Eparhije su ukazali da je nepoštovanje sopstvenih kosovskih zakona i sudskih odluka zato nedavno bila i jedna od tema sastanka na najvišem nivou između Beograda i Prištine sa predsednikom SAD gde su se svi potpisnici obavezali da će poštovati verske slobode i prava SPC.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Nažalost, ovakvim tekstovima dolazimo do zaključka da g. Muhadriju, kao i sponzorima ovog kulturocida nije po volji ni Evropska unija ni Sjedinjene države sa svojim principima verskih sloboda i poštovanja svih tradicija, jer se na Kosovu otvoreno zagovara negiranje identiteta srpskih pravoslavnih crkava - navodi se u saopštenju.

Posebno, ističu, nije korektno što se protivno jasnom stavu Vatikana u ovom poduhvatu instrumentalizuje Rimokatolička crkva na Kosovu, iako je papski nuncije zadužen za Kosovo nadbiskup nadbiskup Jean Marie Speich prošle godine preneo jasnu poruku pape Franje, nakon pisma Patrijaršije iz Beograda zbog zloupotrebe ostataka pravoslavnog hrama u Novom brdu, da kosovski rimokatolici neće učestvovati u takvoj politici koja ugrožavaodnose hrišćana u Evropi i mir među narodima na Kosovu.

U saopštenju Eparhije navodi se da je nažalost, g. Muhadri samo jedan od glasnogovornika ove ideje koja se otvoreno propagira godinama i u svim sferama kosovskog društva, tome se uče i mlade generacije.

- Istorijske neistine pokušavaju da se predstave kao istina, iako svaka freska, ikona, rukopisna knjiga i brojni dokumenti, svedočanstva međunarodnih putopisaca i istoričara, turski fermani i drugi istorijski dokumenti jasno i nedvosmisleno govore o tome da su ove svetinje gradili srpski pravoslavni vladari porodice Nemanjića i da je reč o pravoslavnim bogomoljama sa vekovnim kontinuitetom - ističe Eparhija.

I samo istorijsko sedište SPC je u Pećkoj Patrijaršiji sa grobovima naših arhiepiskopa i patrijaraha. Zato je besmisleno i ulaziti u diskusiju o ovom pitanju, kao što je besmisleno dokazivati da je zemlja okrugla onima koji veruju da je ravna ploča, navodi se u saopštenju Eparhije.

Otuda naša Eparhija kao i cela naša Srpska Pravoslavna Crkva ostaju na čvrstom stavu da se naše svetinje na Kosovu i Metohiji moraju ne samo fizički zaštititi od nasilja i mogućih terorističkih napada, već posebno i od sve agresivnijih institucionalnih pritisaka i bezakonja od kosovskih institucija i naročito od govora mržnje koji se širi preko pojedinih kosovskih medija.

Pitanje zaštite svetinja pokrenuti u Briselskom dijalogu

Zbog toga, ponovljaju još jednom i ovom prilikom, da pitanje zaštite naših svetinja obavezno mora biti pokrenuto u kontekstu Briselskog dijaloga, bez obzira na tok razgovora i politička rešenja.

Brisel / Foto: Shutetrstock

Za svetinje SPC treba obezbediti posebnu vrstu zaštite od ovakvih i sličnih malicioznih napada, koji ugrožavaju bezbednost, elementarnu versku slobodu, prava i identitet naše Crkve i naroda na ovom prostoru gde vekovima živimo.

- Naše svetinje jesu srpske pravoslavne i to će i ostati dok god ovde živi poslednji monah, monahinja, dok god su tu sveštenici i vernici naše Crkve. Istorija se ne može pobrisati političkim dekretima jer ne živimo u vreme Enver Hodžine komunističke Albanije već u 21. veku - stiče se u saopštenju.

Uvek su, navode, podržavali stav da naše crkve i manastiri treba da budu mesta koja će posećivati ljudi dobre volje svih vera i nacija, da budu mesta pomirenja, kao manastir Visoki Dečani, gde je u ratu 1999. godine pružena zaštita za 200 albanskih izbeglica, kao što su tu zaštićeni i brojni srpski prognanici, Romi i jedna goranska porodica.

- Iskreno bismo voleli da se kosovski Albanci podsete svetlijih primera iz svoje istorije kada su njihovi časne plemenske vođe znale da štite Dečane i Patrijaršiju od nasilnika, često ne žaleći ni sopstvene živote. Da se ne povode za primerima "junaka" iz prethodnih dvadesetak godina koji su na Dečane ispaljivali granate, pisali islamističke grafite i na razne načine pretili monasima - saopštava Eparhija i ističe da je sve vreme bila aktivno okrenuta izgradnji mira i dijaloga i zato se i ovom prilikom obraća posebno mladim kosovskim Albancima da se budućnost mora graditi na toleranciji, upoznavanju i poštovanju drugog.

(Telegraf.rs)