Koja je forma dokumenta potpisanog u Vašingtonu i šta sve u njemu stoji po stavkama?

Foto: Tanjug/Predsedništvo RS

Prethodnu nedelju, ali i nedelju koja polako ostavljamo za nama obeležila su dva važna događaja za našu državu. Dva susreta, dve strane i dva različita posrednika izazvala su brojne reakcije kako domaće tako i inostrane javnosti. Sastanci Beograda i Prištine, koje nastavljaju da rešavaju višedecenijski problem održani su se jedan za drugim, pa su se Srbi i Albanci prvo sreli u Vašingtonu, a potom i u Briselu. Susret Beograda i Prištine u Vašingtonu, nazvan i istorijskim događajem za Srbiju od početka su pratile kontraverze i time potpuno opravdale najavu predsednika Vučića da našu državu čeka teška jesen.

Preporučujemo

Šta je zapravo dokument koji su 4. septembra u Beloj kući, a u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa potpisali Beograd i Priština, i koja je njegova forma još jednom je objasnila savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević.

Kako je u jutarnjem programu TV Prva istakla dokument su u potpisali Beograd i Priština jeste izjava o namerama koja je obavezujući dokument.

- To je izjava o namerama koja je potpisana u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa i to je obavezujući dokument. Američka administracija se vrlo drži sporazuma koje su prethodne administracije potpisale - kazala je ona i istakla da u pomenutom dokumentu nema loših strana po našu državu.

Suzana Vasiljević - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U tom smislu, navela je da je važno prisustvo američke Međunarodne razvojne finansijske agencije (DFC) i otvaranje njihove prve i jedine kancelarije u regionu Zapadnog Balkana upravo u Beogradu.

- To sve dovoljno govori o značaju onoga što je urađeno za zemlju, da se Srbija vrati na svetsku pozornicu, da Srbija zapravo postaje ravnopravan partner SAD, i da Amerikanci vide Srbiju kao mesto gde su njihove investicije dobrodošle - rekla je ona.

Podsećamo potpisana dokumenta sadrže po 16 tačaka i dok je 15 istih za obe strane, tačka broj 16 se razlikuje, i podrazumevaju sledeće:

Foto: Tanjug/AP

1. Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.

2. Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020. - Uz to, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.

3. Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će sarađivati sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

- Autoput mira

- Železnička veza između Prištine i Merdara

- Železnička veza između Niša i Prištine

- Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća

- Dodatni bilateralni projekti

- Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.

4. Obe strane će otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare.

5. Obe strane će pristupiti "mini-Šengen zoni", koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.

6. Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

7. Obe strane će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.

8. Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.

9. Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.

10. Obe strane će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema koje obezbeđuju SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.

11. Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.

12. Obe strane se obavezuju da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da odrede osobu koja će predvoditi te napore u okviru ministarstava i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i dostavljaće ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.

13. Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije.

14. Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.

15. Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu.

Oba dogovora odmah stupaju na snagu.

U sporazumu Srbije i SAD, tačka 16 glasi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

U sporazumu tzv. Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.

Šta je, na insistiranje Beograda, izostavljeno iz sporazuma

Tri tačke koje su prvo uključene, a kasnije uklonjene ili promenjene u sporazumu koji su predstavnicima Beograda i Pritšine predstavili zvaničnici Bele kuće u Vašingtonu jesu uzajamno priznavanje, naziv "Republika Kosovo" i pitanje jezera Gazivode,.

Promena je usledila pošto je Beograd odbio da potpiše dokument koji koristi naziv "Republika Kosovo" i kojim je trebalo da se obaveže na "uzajamno priznanje". Kako je kasnije i savetnica predsednika Vučića izjavila Beograd je bio spreman da ne nastavi pregovore ukoliko bi sporna tačka 10 ostala u sporazumu, ali da je ona posle razgovora izostavljena. Na navode da je tačka 10 samo izmenjena, odnosno odložena, Vasiljević je naglasila da tako nešto nije tačno i da je sporna tačka uklonjena. 

- Ta tačka je izbačena, nije promenjena i to nije vremenski uslovljeno. U sporazumu ne piše da će za godinu dana ponovo da bude revidirana ili vraćena ta tačka - rekla je Vasiljević .

Podsećamo da je na konferenciji za novinare posle potpisivanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić uklanjanje pomenutih tačaka nazvao velikom pobedom Srbije, dok Priština neprestano negira da je bilo promena u sporazumu.

(Telegraf.rs)