Od istorijskog susreta do ekonomskog sporazuma: Kako je izgledala poseta SAD

Dvodnevna poseta srpske delegacije u SAD po mnogo čemu je okarakterisana kao istorijska. Tokom boravka u Vašingtonu, održano je nekoliko sastanaka, potpisan sporazum o ekonomskoj saradnji između Beograda i Prištine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, koji je dobio i poziv za zvaničnu posetu našoj zemlji.

Sumirajući utiske posle višednevne posete SAD, članovi delegacije, ali i domaći i svetski zvaničnici, saglasani su da je postignut odličan dogovor i da će se dobre strane sporazuma koji je potpisan tek videti u budućnosti.

Prvi sastanak i stavljanje zahteva za priznanje tzv. Kosova pred delegaciju Beograda

Prvi sastanak koji je delegacija Beograda imala sa Prištinom, gde je domaćin bio specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Ričard Grenel, nije počeo povoljno za Srbiju. Naime, pred predsednika Vučića, ministra Sinišu Malog, direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i predsednika PKS Marka Čadeža stavljen je papir sa zahtevima, od kojih je jedan bio međusobno priznanje Kosova, kao nezavisne države.

Kako je rečeno u izjavi novinarima u pauzi sastanka, naša delegacija je taj zahtev odmah odbila.

- Nijedan papir za nas nije lak, ali je taj bio izuzetno težak. Prvi dokument koji smo imali nosio je naziv "ekonomska normalizacija" i imao je tu tačku o priznanju. U novim dokumentima, sada već drugom i trećem, posle naše intervencije, te tačke više nema - izjavio je predsednik Srbije posle sastanka.

Rekao je da ima tu različitih političkih momenata, ali je u toku borba. Da li će biti još ugovora i sastanaka na višem nivou, u ovom trenutku ne može niko da kaže.

- Nema bojazni da ću da potpišem bilo kakav dokument u kom stoji priznanje nezavisnosti tzv. Kosova - izjavio je predsednik

Sporna tačka 10

Na papiru na kojem je, kako je potvrdio ministar finansija Siniša Mali, bilo 16 tačaka, 10. je bila sporna i u njoj se eksplicitno traži međusobno priznanje dve strane.

- Obe strane se obavezuju na međusobno priznavanje, zaštitu etničkih manjina, restituciju vlasništva, rešavanje pitanja apatrida i slažu se da otvore kancelarije čije će zaduženje biti da štite i redovno, svake godine izveštavaju o pravima manjina - glasila je tačka 10, koja je posle odbijanja Beograda da je prihvati, uklonjena iz ostalih dokumenata.

Beograd i Priština potpisali isti sporazum, s razlikom u jednom zahtevu

Osim tačke 10, koja je odmah odbijena i na insistiranje Beograda, izmačena iz ostalih dokumenata, našoj delegaciji je još jedna "zadavala glavobolje" tokom pregovora.

- Vodila se velika borba nas i domaćina, najveća oko tačke 10 koja je zahtevala međusobno priznanje, ali i oko poziva na priznanje Kosova od strane Izraela. Smatrali su da treba mi da pozovemo Izrael da prizna Kosovo, a mi smo rekli da to ne možemo, jer to ruši našu politiku - objasnio je Vučić novinarima.

Dodao je da je potom rečeno da to bude "sui generis", što srpska strana nije mogla da prihvati.

- Na brutalan način smo odbili međusobno priznanje, a ovo je bila šahovska minijatura. Rekli smo da ako se o tome dogovore Izrael i Priština - u redu. Takođe smo rekli Izraelu da, ako budu poštovali Srbiju, onda će naša zemlja prebaciti ambasadu u Jerusalim - naglasio je Vučić.

Kazao je da Srbija, s tim u vezi, time ne učestvuje u tome što su potpisali Amerikanci i Albanci.

Kompletan sadržaj ekonomskog sporazuma, kao i tačku koja se razlikuje, možete pogledati OVDE.

Grenelovo demantovanje

Specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Ričard Grenel oglasio se na Tviteru posle sastanka i demantovao navode da je predsedniku Srbije uručen papir po kojem Srbija danas treba da prizna nezavisno Kosovo.

Ipak, tada bilo sasvim jasno na šta se odnosi njegovo "nije tačno" u objavi na društvenim mrežama - da je Vučiću predstavio dokument čija je jedna tačka međusobno priznanje ili da je tražio od Vučića da potpiše takav dokument.

U kasnijoj izjavi, predsednik Vučić je rekao da je i sam Grenel potvrdio da je sporni zahtev "bio iznenađenje".

Istorijski susret u Beloj kući, Trampova ohrabrujuća poruka

Posle turbulentnog prvog dana, 4. septembra došlo je do, kako su ocenili domaći, ali i svetski zvaničnici, istorijskog susreta u Beloj kući, gde su delegacije Beograda i Prištine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, potpisale sporazum o ekonomskoj saradnji.

Američki predsednik je pred ceremoniju potpisivanja sporazuma u petak, rekao da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti veoma hrabri lideri koji su u Vašington došli da finalizuju dogovor o tome kako da učine Balkan neverovatnim regionom.

Oni su ovim sporazumom učinili svet bezbednijim, naglasio je on.

- Ponosni smo na ova dva hrabra lidera i sporazum. Radujem se daljoj saradnji i mogu reći da ću u bliskoj budućnosti posetiti Srbiju i Kosovo - najavio je Tramp. On je preneo da su se Srbija i Kosovo obavezale na normalizaciju ekonomskih odnosa.

- Nakon naslilne i tragične istorije i godine neuspešnih pregovora, moja administracija je predložila nov način da se premoste razlike. Fokusiranjem na otvaranje radnih mesta i rast ekonomije dve zemlje su uspele da naprave pravi pomak u ekonoskoj saradnji u širokom spektru pitanja - istakao je Tramp.

- Veliki prodor je postignut, za koji niko nije mislio da će se dogoditi - konstatovao je Tramp.

(Telegraf.rs)