Dan posle Bledskog foruma: Jake poruke 7 premijera, kritika na račun EU i ohrabrujuće reči za Srbiju

Premijeri sedam država članica Evropske unije - Češke, Italije, Slovenije, Poljske, Mađarske, Hrvatske i Bugarske su u okviru liderskog panela "Evropa posle Bregzita i Kovida19" na Bledskom forumu podelili svoje stavove o funkcionisanju evropske zajednice tokom pandemije, njenoj ekonomskoj ulozi u svetu, ali i o tome gde je vide u budućnosti.

Sa Bleda su poslate snažne poruke, upućene i neke kritike na račun Evrospke unije, ali i ohrabrujuće reči kada je prijem Srbije u Uniju u pitanju.

Bugarska kritika na račun EU

Bugarski premijer Bojko Borisov je poput srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a koji je to uradio još na početku pandemije pre šest meseci, kritikovao EU po pitanju reagovanja na pandemiju virusa korona i ocenio da u EU nije bilo dovoljno solidarnosti i da evropska zajednica nije bila spremna za krizu.

- Nije Evropa naučila ništa na osnovu ove pandemije. Mi nemamo nijedan medicinski protokol, nemamo jasno definisano nosimo li maske ili ne... - primetio je Borisov.

Ističe da se tokom pandemije svaka zemlja bavila sobom i da su se čak "takmičile" koja će pre da zatvori granice.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da ni od koga u EU nije dobio signal da nešto tokom predsedavanja Hrvatske EU nije bilo kako treba.

- Pet dana nakon početka predsedavanja odneli smo pobedu na izborima, a nikada nisam dobio signal da je nesto pogrešno u našoj politici i vrednostima, naprotiv - rekao je Plenković tokom diskusije na Bledskom strateškom forumu.

Kako kaže, tokom pet meseci predsedavanja važile su preventivne mere, uvedene zbog pandemije virusa Kovid-19 ali, istakao je on, potreban je globalni odgovor na pandemiju. Prema njegovim rečima, potrebno je uskladiti evropske mere sa opštim, a mora da se obezbedi konsenzus i kada se radi o lekovima, vakcinama...

- EU bi mogla više da uradi. Potreban nam je zajednički odgovor - rekao je Plenković.

Hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom pohvalio je i slovenački premijer Janez Janša i najavio da će predsedavanje Slovenije EU naredne godine proteći u post Bregzit eri.

On je rekao da se bliži zima i da samim tim raste zabrinutost kako sačuvati bezbednost ljudi, a da ekonomija funkcioniše.

Orban: Bez Srbije u EU nije moguće kreirati potpunu bezbednosnu infrastrukturu Unije

Premijer Mađarske Viktor Orban smatra da je EU u problemu, jer nije prepoznala svoju novu poziciju u ekonomiji i da više nije ta koja menja igru, već da su tu i SAD i Kina.

- Nemamo evropsku vojsku i to je takođe jedan od problema što više nismo odlučioci u igri. Mi se kao Mađarska borimo za suverenost i za hrišćanski i demokratski princip u institucijama Evrope - naglasio je on i dodao da EU više nije ta koja određuje pravila igre u svetu - rekao je Orban.

 Istakao je da bez proširenja EU i primanja Srbije u tu evropsku zajednicu nije moguće kreirati potpunu bezbednosnu infrastrukturu Unije.

Kako su zemlje EU reagovale na pandemiju?

Poljski premijer Mateuš Moravijecki smatra da su suverene zemlje reagovale brzo na pandemiju i da je Poljska bila uspešnija od drugih zemalja. On je poručio da su potrebne tri stvari koje bi EU trebalo da uradi, a kao prvu on je istakao da bi trebalo očuvati transatlantsko jedinstvo kao stub bezbednosti.

- Drugo da centralna Evropa postane lokomotiva i motor rasta i procvata cele EU. Pustite nas da radimo svoj posao. Treće - zajednička vizija da se razumemo bolje uprkos različitostima - ocenio je on.

Predsednik Vlade Češke Andrej Babiš kao izazove koje očekuju EU vidi i razgovore o konkretnim planovima, bezbednosti i teritoriji koja uključuje i priču o Srbiji.

Bugarsku, Rumuniju, Hravtsku i Srbiju moramo odmah da uzmemo u Šengen, rekao je Babiš i dodao da Evropa treba da raspravlja o Balkanu kao i da se reši pitanje da li će te zemlje biti deo Šengena ili ne.

Česki premijer naveo je da Evropu očekuju i razgovori i o vojsci, NATO-u, potencijalima tržišta, pre i posle korona virusa, trgovini, novim sporazumima.

Kao jedan od izazova, ocenio je i izbore u SAD.

Premijer Italije Ðuzepe Konte rekao je da je Italija tokom udara korona virusa, koji je bio najsnažniji u Evropi, naučila najvažnije, šta znači reč solidarnost. Govorio je i o koracima koje je EU poduzela, Evropska komisija i centralna banka, tokom četvoromesečne borbe sa pandemijom.

Vučić sumirao utiske posle Slovenije: Prvi put sam čuo neke nove ideje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na Bledu prvi put čuo nove ideje kako treba da izgleda region, ali i Evropa, navodeći da je očigledno da mnoge zemlje i ljudi smatraju da je vreme za različite vrste promena.

Odgovarajući na pitanje novinara na Bledu o pozivu Angele Merkel, tajmingu tog poziva i činjenici da je Miroslav Lajčak "dobio" ceo panel od 45 minuta, Vučić je ukazao da je razgovor sa Merkelovom obavljen, inače, na njegov zahtev, a da svakako može da se kaže da naravno da nije sve slučajno, zgusnuto.

Sa Merkel se ističe po drugi put čuje na njegov zahtev.

- Ja to retko koristim i nemačka kancelarka mi ponekad čak to i zameri i kaže 'zašto ne pozoveš češće? Uvek sam spremna da razgovaramo" - preneo je Vučić.

Kaže da sve što se zbiva naravno nije slučajno i da se ticalo Vašingtona i Brisela.

Vučić je takođe naveo da je sinoć na večeri čuo nove ideje za region i Evropu, i to od ljudi koji, kako kaže, nemaju strah da to iznesu.

Dodao je da će Srbija morati sve više da se oslanja i na Poljsku kada je reč o evropskom putu, koja, kako kaže, postaje sve moćnija sa Višegradskom četvorkom i postaje "druga Nemačka".

- Prvi put sam slušao druge ideje koje se tiču regiona, ne samo odnosa Beograd-Priština, već i BIH. Očigledno mnoge zemlje ljudi smatraju da je vreme za različite vrste promena u Evropi, da je pandemija kovid 19 ubrzala promene, a mi moramo da gledamo kako da se u svemu tome pronađemo - rekao je predsednik.

(Telegraf.rs)