Provokacija koja preti da ugrozi hrišćansku svetinju na KiM: Ovako izgleda "udar" na Visoke Dečane
Poslednjih dana u središtu pažnje nalazi se manastir Visoki Dečani zbog ponovnih provokacija Albanaca. Lokalne vlasti u Dečanima, a uz podršku nadležnih u Prištini, započele su sa intenzivnim radovima unutar zaštićene zone manastira, uprkos eksplicitnoj zabrani gradnje magistralnih i tranzitnih puteva kroz specijalne zaštićene zone u tzv. Kosovskom zakonu o Specijalnim zonama.
Oko ovog projekta nisu saglasni ni sami Albanci te je gradnja ipak zasada obustavljena, a reakcije stižu kako iz Prištine, tako i iz Beograda te je ovaj slučaj predsednik Srbije najavio i kao temu razgovora u Briselu. Sa druge strane neki od albanskih istoričara tvrde da manastir čak i nije nasleđe Srba već tzv. Kosova.
Teške mašine i proširivanje puta, mimo zakona
Unutar zone manastira aktivno su radile mašine poput bagera i valjaka, uklanjana je postojeća podzida uklanja i započeta je gradnja nove, a započeto je i znatno proširivanje puta - čak nekoliko metara od dosadašnje širine, u rangu magistrankog puta prve kateforije.
Pored toga postavljane su i velike cevi za drenažu na nekoliko mesta, a zbog svakodnevnog prolaska velikog broja teških građevinskih vozila moguće je da su već nanaeta statička oštećenja na samoj crkvi iz 14. veka i manastirskim objektima.
Ovo inače nije usamljen slučaj kršenja zakona i sudskih odluka na teritoriji Kosova i Metohije, a posebno kada je u pitanju manastir Dečani. Naime, opštinske vlasti već više od četiri godine odbijaju da izvrše odluku Ustavnog suda u Prištini kojom se garantuju imovinska prava manastira. Takođe veliki broj pravoslavnih crkava i manastira stradao je u poslednje dve decenije od strane albanskih ekstremista.
Vučić slučaj Dečana najavio kao temu u Briselu
Predsednik Vučić je najavio na narednom sastanku u Briselu, od predstavnika Prištine i evropskih posrednika Srbija zatražiti hitno i trajno obustavljanje građevinskih radova u zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani.
- Zaštita srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji je prioritet naše državne politike, i spremni smo da zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom formiramo specijalni tim za zaštitu naših svetinja - srpske i hrišćanske duhovne, kulturne i istorijske baštine - rekao je predsednik Vučić prošle nedelje.
On je naglasio da Srbija doživljava radove u okolini Visokih Dečana kao sredstvo pritiska na našu stranu i kao poruku da je naša kulturna i verska baština talac albanske samovolje.
- Očekujem da EU izvrši eksplicitan i snažan pritisak na Prištinu da prekine kampanju ugrožavanja srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, jer one su, osim što su naše svetinje, istovremeno i neprocenjivi spomenici evropske hrišćanske kulture, a svaki napad na njih je i napad na same temelje evropskih vrednosti - istakao je predsednik.
Tim povodom u narednim danima Vlada Srbije bi trebalo da zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom formira specijalni tim za zaštitu svetinja, a ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobila je i veliku podršku u Patrijaršiji i intelektualnim krugovima.
Predsednik Srbije poručio je ranije da se upadom u zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani i izvođenjem nelegalnih putarskih radova, ugrožava jedna od najvećih srpskih i hrišćanskih svetinja, i da je taj čin nedvosmisleno u suprotnosti sa evropskim civilizacijskim tekovinama, pa i u suprotnosti sa propisima koje je donela sama Priština.
Opština Dečani stoji iza odluke da se obnovi gradnja, predlog igumana Save odbijen
Radovi na putu od Dečana do crnogorske granice, počeli su pa stali 2018. godine sada su obustavljeni su na zahtev tzv. kosovske vlade.Od ukupno 28 kilometara puta, pet prolaze unutar zaštićene zone manastira, i još su neasfaltirani.
Opština Dečani stoji iza odluke da se obnovi gradnja i asfaltiranje te deonice, što je naišlo na oštre kritike manastira i Vlade Srbije.
Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj kritikuje zakone koje je tzv. Skupština Kosova donela na, kako tvrdi, štetu meštana ove opštine, a koji se tiču zaštićene zone oko manastira. On kaže da sa manastirom treba naći zajedničko rešenje na dobrobit građana, jer je sektor turizma najvažniji resurs opštine.
Ramosaj se juče obratio i predsedniku privremenih prištinskih institucija Hašimu Tačiju, predsednici skupštine Vjosi Osmani i premijeru Avdulahu Hotiju pismom u kome ih je obavestio da će put Dečani-Plav biti izgrađen na bilo koji način.
Na drugoj strani, iguman Sava Janjić podseća da je 2014. godine čak dogovorena gradnja zaobilaznice, kako bi se izbegla gradnja puta koji preko zaštićene zone, vodi ka granici, ali da se to ipak nije dogodilo.
Iguman manastira visoki Dečani Sava Janjić kaže da se zakon treba poštovati.
- Možemo da se dogovorimo o lokalnom putu kakav može da bude, ali ovo što se sada pravi nije definitivno lokalni put i ne može da se završi, a da bude po zakonu, i da budemo sigurni da će ovaj manastir biti dovoljno zaštićen, zato što bi magistralni put, pored ovakvog mansatira i spomenika UNESCO-a, dugoročno zagađenjem, vibracijama, bukom, pravio nenadoknadivu štetu - ističe Janjić.
Iz opštine kažu da alternativni put koji je predvideo taj dogovor prolazi kroz teški geografski teren koji nije prilagođen za kretanje ljudi niti robe, već za ekstemne sportove.
"Izgradićemo put u skladu sa zakonima"
Premijer privremenih prištinskih insitucija Avdulah Hoti izjavio je da će put Dečani - Plav biti izgrađen u saradnji sa Dečanima i svim drugim nadležnim institucijama, poštujući tzv. kosovske zakone. Dodao je da stvorena buka nije rešenje.
- Bez uticaja buke u televizijskim studijima, izgradićemo put Dečani - Plav u uskoj saradnji sa Dečanima i svim drugim nadležnim institucijama, poštujući zakone Kosova - naveo je Hoti reagujući na sve veća negodovanja lokalnih vlastu u Dečanima, nevladinih organizacija i drugih, zbog prekida radova na izgradnji puta Dečani - Plav, u delu kojim protivzakonito prolazi kroz zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani.
Albanski istoričari: "Visoki Dečani nisu nasleđe Srba"
Albanski istoričar Muhamet Malja kaže da je manastir Visoki Dečani "predstavlja nasleđe Kosova, a ne Srba", tvrdeći da je navodno Srpska pravoslavna crkva "to ispolitizovala i nastavlja da i dalje radi isto".
- Srpska pravoslavna crkva je institucionalizovala manastir Dečani. Sam graditelj crkve, Vitia Kući (Vita Kotoranin) arhitekta iz Kotora, uneo je duh romaničkog stila. Na početku gradnje bilo je pritužbi radnika koji su se odupirali zbog prisvajanja njihove crkve. Zato što je tu bila druga crkva - tvrdi Malja u izjavi albanskim medijima, prenetoj na javnom servisu u Prištini.
Prema Malji, činjenice o pokretanju ovog problema u potpunosti su u skladu sa politikom, smatrajući da doneti zakoni imaju pozitivnu diskriminaciju uloge crkava.
- Prostor nije dat istorijskom aspektu, već samo pravnom. Srpska pravoslavna crkva je znala kako da to maksimalno iskoristi. Čak i tokom osmanskog i albanskog perioda gde su imali neku vrstu autonomije. Pećka patrijaršija nije bila okružena zidovima. Danas jeste, iako niko nije ugrožen. Ti zidovi su izgrađeni od albanskih kula - rekao je Malja.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Duda
Brinite o Decanima ali bas vas je briga sto SPC-sremska eparhija pregradjuje/ zagradjuje Frusku goru i gradi putevr do crkvenih kuca a sve bez dozvola.Kada cemo fa branimo prirodno blago kao sto je Fruska gora ?
Podelite komentar
Pitanje
Kod Valjeva su potopili manastir zbog jezera a ovde drame.
Podelite komentar
Mirko Pristina
Po kom zakonu Savo Janjicu? Zakonu nepostojece drzave? Zakonu tvojih prijatelja iz Ovk?
Podelite komentar