Tačno je 14 godina otkako je Crna Gora napustila bratsku Srbiju i postala nezavisna država

Crna Gora je 21. maja, pre tačno 14 godina, odlučila na referendumu da ne želi da bude u tada zajedničkoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore i krene stopama nezavisne države.

Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu 2006. godine glasalo je 419.240 građana odnosno 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Pitanje na listiću glasilo je „Želite li da Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?", a 230.661 građana ili 55,5 odsto birača zaokružilo je odgovor “da”. Za zajedničku državu opredelilo se 44,5 odsto, odnono 185.002 birača.

Da bi rezultati referenduma bili prihvaćeni, bilo je potrebno da najmanje 55 odsto od 484.718 građana koji su imali pravo glasa da izađu na birališta, što je izlaskom birača i bilo ispunjeno.

Zajednica Srbije i Crne Gore i član br. 2

Prema navodima stručnjaka, posle promene režima 2000. godine, vlasti u Crnoj Gori su u većoj mere zagovarale nezavisnost, sa eventualnim preuređenjem koje bi podrazumevalo savez dve nezavisne države.

Kao rezultat toga, posle višegodišnjih pregovora u koje se od 2001. godine uključila i Evropska unija, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini Jugoslavije usvojena je Ustavna povelja Srbije i Crne Gore, čime je ukinuto ime “Jugoslavija”.

U proleće 2005. godine, usvojeni su i amandmani na Ustavnu povelju Srbije i Crne Gore, a poseban značaj je imao amandman br. 2 koji je propisivao da će se referendum o statusu države-članice organizovati u saradnji sa Evropskom unijom, čime je postavljen pravni temelj za neposredno učešće EU u referendumskom procesu.

Skupština Crne Gore je na sednici 2. marta 2006. godine, na osnovu predloga predsednika Republike Filipa Vujanovića donela odluku da referendum o državno-pravnom statusu bude održan 21. maja. Za predsednik Republičke referendumske komisije (RRK) izabran je Slovak František Lipka.

“Oj Srbijo, na rastanku želimo ti sreću svaku!"

Posle prebrajanja rezultata, RRK saopštila je rezultate referenduma po kojima je većina građana Crne Gore bila za nezavinost.

- Oj, Srbijo, na rastanku želimo ti sreću svaku! - pevalo se u zgradi crnogorske Vlade i skandiralo "E viva Montenergo", "Imamo državu" i "Milo!".

Brojni građani izašli su tada na ulice širom crnogorskih gradova, gde su proslavljali rezultat referenduma. Nedugo zatim, crnogorski parlament je već 3. juna 2006. proglasio nezavisnost.

Tako je Crna Gora posle 88 godina ponovo postala nezavisna, pošto je u periodu od 1910-1918 godine bila država pre ulaska u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Sušta suprotnost od referenduma 1992. godine

Koliko su se stvari promenile govori i podatak da je referendum 2006. bio drugi put kada su se građani izjašnjavali o statusu države.

Naime, 1992. godine održan je referendum na kome se posle raspada SFRJ odlučivalo o putu Crne Gore. Građani su tada sa 95,96 odsto glasova odlučili da žele da budu u sastavu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Pitanje na referendumu iz 1992. godine glasilo je: "Da li ste za to da Crna Gora, kao suverena republika, nastavi da živi u zajedničkoj državi − Jugoslaviji, potpuno ravnopravno sa drugim republikama koje to budu želele?”.

(Telegraf.rs)