INTERVJU<br>Ivica Dačić: Čeda Jovanović podržava ubice!

Dok sedimo u kabinetu ministra policije, u toku je telefonska sednica Vlade, rasprava na temu smene direktora Narodne biblioteke Sretena Ugričića, koji je podržao Andreja Nikolaidisa, crnogorskog pisca koji je zapalio javnost izjavom da bi bio “civilizacijski iskorak“ da su čelnici Srbije i Republike Srpske bili pobijeni na proslavi 20 godina RS u Banjaluci.

Ministar policije kratkim “da“ presudio je Ugričiću. Ako je za upravo smenjenog direktora Biblioteke tvrdio da mora da zaglavi zatvor, pitamo ga zašto se to ne odnosi i na Čedomira Jovanovića, koji je takođe podržao Nikolaidisa? Pitali smo ga i zašto opet vodi ratove s Vukom Draškovićem, ko mu sve i zbog čega preti, da li će biti novi premijer Srbije, zašto ga toliko nervira priča o novoj specijalnoj jedinici unutar Žandarmerije, ko je zapravo šef policije – on ili Milorad Veljović, zašto Rusija ne izručuje Miru i Marka, šta će političari u sportu... O svemu tome samo za Telegraf.rs priča Ivica Dačić.

Intervju s njim objavićemo u dva nastavka  - danas i sutra.

Kako odgovarate na prozivke Vuka Draškovića da je malo preživelih pod naletima vaših jedinica?

- Ja sam ministar policije od jula 2008. Za to vreme, MUP je postao druga institucija po poverenju građana, odmah iza SPC. U ovom periodu policija se nije sukobljavala ni s narodom, ni sa političkim neistomišljenicima. Do formiranja specijalizovanih jedinica došlo je 2005. godine, ja s tim nemam nikakve veze. U okviru tih jedinica su i alpinisti, ronioci, pa i vodiči pasa, za koje sam ironično rekao da su istrenirani da kidišu na Draškovića. Naravno da ne postoji jedinica u MUP-u koja se bavi Vukom na ovaj ili onaj način.

Drašković aludira na devedesete i vreme progona u Miloševićevom režimu, kao i pokušaje atentata na njega.

- To sigurno nisu bile moje jedinice. Drašković i dalje vodi borbu sa Slobodanom Miloševićem! Bio sam veoma korektan prema SPO-u, jer sam najveći deo njihovih ljudi zaposlio u MUP-u. Jedan od visokih funkcionera MUP-a je Marko Osmajlić, brat ubijenog funkcionera SPO Zvonka Osmajlića. Na čelu našeg centra u Makišu je čovek koji je na neki način preporučen od strane SPO-a. Ovo je ništa drugo do predizborna borba. Policija je narodna, nije ni moja, ni Vuka Draškovića, i tako će ostati. A ko god je ubijao nekog, taj sigurno nije pravio civilizacijski iskorak i zbog toga treba da odgovara. Nikoga neću štititi. U zatvoru treba da bude i onaj ko je ubijao i onaj koji ga štiti.

Drašković vam zamera da u MUP-u važne funkcije i dalje drže ljudi iz zloglasne Šeste uprave, koja je u Miloševićevo vreme bila zadužena za mnoge mutne rabote?

- Ko su ti ljudi?

Milutin Ateljević, Dejan Filipović, Slaviša Arsić i Željko Mandić, naprimer.

- Ne znam koje su to važne funkcije koje oni drže.

Ateljević je, eto, u vašem kabinetu.

- U mom kabinetu ima raznih biroa, koji su formacijski deo kabineta, ali ja nemam dodirnih tačaka s mnogima od njih.

Drašković je verovatno hteo da kaže da ti ljudi uopšte ne bi trebalo da budu u policiji.

- Kakve to veze ima sa mnom? Ti ljudi su bili u MUP-u i u vreme Dragana Jočića, kada je kadar SPO Vladimir Božović bio generalni inspektor policije, a bogami i u vreme kada je Drašković bio deo savezne vlade. Što ih tada nije smenio? Ne mogu da sklanjam ljude na osnovu toga da li se nekom sviđaju ili ne. Ponavljam, ko god je počinio krivično delo treba da odgovara.

Možete li da zamislite sebe u nekoj novoj vladi s Draškovićem?

- Kad mogu da ga zamislim s Čedom, verovatno je moguća i takva vlada. Nemam razloga da se svađam s njim. Otkako sam na čelu MUP-a, s moje strane ništa loše nije otišlo ka njemu, naprotiv. Ja mu čuvam život, jer ga policija i dalje obezbeđuje.

Ako je Sreten Ugričić smenjen i treba, kako kažete, da završi u zatvoru zbog podrške Andreju Nikolaidisu, da li se to odnosi i na Čedomira Jovanovića, koji takođe podržava crnogorskog pisca?

- Niko nema pravo da podržava ubice i teroriste, naročito nema pravo to da bude državni službenik. Jovanović, kome su predsednika ubili, brani nekoga ko kaže da je ubistvo civilizacijski iskorak. Zašto ga onda deset policajaca čuva svaki dan? Moj posao je da štitim državu od svakog ko želi da je ugrozi. Ako navijači Partizana skandiraju protiv Brankice Stanković i zbog toga budu uhapšeni, ako Obraz i ostale desničarske organizacije žele da vrše nasilje prema pripadnicima gej populacije i zbog toga su procesuirani, kako mogu da imam razumevanja za one koji kažu da bi upotreba eksploziva bila civilizacijski iskorak? Zamislite da neko kaže da je 11. septembar u SAD ili ono što je Brejvik uradio u Norveškoj bio civilizacijski iskorak?! Da li je možda ubistvo premijera Đinđića bilo civilizacijski iskorak?! Da je vlast Čedomira Jovanovića u to vreme hapsila sve one koji su pozdravljali Đinđićevo ubistvo, do atentata ne bi došlo. Na ovaj način vrši se legitimizacija toga da neko može biti ubijen! Niko na to nema pravo. Ne bih imao razumevanja ako bi neko rekao da je napad na Jovanovića civilizacijski iskorak. Taj bi bar bio doveden u policiju na informativni razgovor.

Da li će Jovanović biti doveden u policiju na informativni razgovor?

- Nema razloga. Ali, licemerno je opravdanje da je Nikolaidisova izjava izvučena iz konteksta. Iz kog konteksta je izvučeno to da bi bio civilizacijski iskorak da je upotrebljen eksploziv u Banjaluci na skupu na kome su bili najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske?! Kako se to može drugačije protumačiti nego kao vrsta podrške terorističkom aktu? Umesto da svi osude tako nešto, mi raspravljamo da li to treba napadati ili ne. To nije izgovorio bilo ko u Crnoj Gori, nego savetnik predsednika njihovog parlamenta. I treće, potpisnici Foruma pisaca koji podržavaju Nikolaidisa, ujedno su i državni činovnici. Ako legitimizuju jedan takav akt, onda bi najmoralnije bilo da ponude ostavku. I to nema nikakve veze sa slobodom mišljenja. Ovde je reč o tome da mi treba da legitimizujemo pravo nekoga da podrži teroristički akt. To je apsolutna zloupotreba prava na slobodu mišljenja.

Arkanov ubica iz Južnoafričke republike Dobrosav Gavrić poručuje da se plaši izručenja Srbiji u strahu od vaših ubica.

- Tog čoveka ne poznajem, niti mu preti opasnost od mene. On koristi sve mogućnosti kako ne bi bio izručen, to priča da bi tamo dobio azil. Ja nemam svoje ljude.

Koliko pretećih pisama dobijate i da li policija ulazi u trag tim ljudima?

- Svakog dana. Evo, juče je stiglo jedno u kome neko kaže da je vežbao gađanje i da me je probo u srce. Naravno da se istražuju, ali o tome ne mogu da govorim javno. Motivi su razni, u zavisnosti da li ih šalju kriminalne i terorističke grupe, vehabije, albanski separatisti ili neko peti, nezadovoljan zato što nije dobio posao u MUP-u. Ima i egzibicionista.

Kad smo već kod njih, da li je proveren identitet Vuka Jovanovića, koji je na nekoliko telefona važnih ljudi u MUP-u poslao SMS u kome upozorava da se sprema atentat na predsednika?

- Nisam upoznat s tim. To je samo jedna od poruka koje smo dobili. Iz komunikacije različitih grupa koje se nalaze na merama može se čuti da “ovi ludaci tamo“ misle ozbiljno i da je moguće da se desi najgore.

Ko su ti “ludaci tamo“?

- To istražuje policija.

Ima li novih podataka u istrazi oko atentata u Boriku?

- Jedina činjenica za sada je da je to oružje pronađeno. Zamislite samo da se tako nešto desilo u blizini neke ambasade ili uoči dolazaka Bajdena, Putina ili Merkelove! Da li bi govorili da je reč o glupostima ili bi se i njihove službe zabrinule? Kada je Bajden dolazio u Srbiju, u jednoj prigradskoj opštini pronađeno je neko oružje. Policija je danima istraživala da li je to povezano. Imamo, nažalost, iskustvo s pokojnim premijerom. Njegova vlada ga nije zaštitila, pre svega zbog podsmeha i neverice s kojim je to dočekivano u javnosti.

Saša M. Stajić

SUTRA: O novoj specijalnoj jedinici unutar Žandarmerije, o tome da li će biti novi premijer, o tome da li ga niko ne zarezuje u MUP-u koga zapravo vodi Milorad Veljović, o Aleksandru Vučiću i vladi sa SNS-om, o Miri i Marku, o odnosu s PUPS-om, o mešanju političara u sport…