Vučić i patrijarh Irinej zabrinuti zbog hapšenja vladike i sveštenika u CG

Otvori im granice , nastani ih sve ovde, sva ubistva su skoro po vezana sa njima setkaju se sa uzijima, peru pare kroz gradjavinu, studiraju ovde i bahate se, a sve to rade dole sta im se prohte sa nama.

Jer čovek može pobediti čoveka ali ne i Satanu. A On je pobedio Satanu. Čovek može pobediti divlju prirodu, ali ne i smrt. A On je pobedio smrt. Čovek može ubiti čoveka, ali ne i vaskrsnuti. A On je vaskrsavao mrtve, vaskrsao je i Sebe, i vaskrsnuće na kraju bilione onih koji su verovali u Njega. To će biti Njegova sveta porodica u svetom i večnom Carstvu Njegovom. Neka bi dao Bog da se i vi svi nađete u toj svetoj porodici Hristovoj, u kojoj se već nalaze milioni vaših predaka, starih i novih.

Ko god se od hrišćana borio za pravu slobodu, borio se u Njegovo ime; Ko je tražio pravdu, pozivao se na Njega; Ko je tražio Boga, nije mogao Njega mimoići; Ko je propovedao bratstvo, propovedao je Njega; Ko je mirio zavađene, stavljao je pred njih Krst i Jevanđelje. Grešnici su se kajali od stida pred Njim. Zlotvori su savlađivani Njegovom ljubavlju. Besomučnici su isceljivani Njegovim imenom. Očajnici su dobijali snagu gledajući u Njegovo Raspeće. Pokajnici su vapili Njemu za oproštaj. Samrtnici su predavali svoje duše u Njegove ruke. Stradalnici su se uzdali u Njega. Borci za istinu i slobodu nosili su Njegovo krsno znamenje. Krstonosne vojske zaklinjane su Njime. Mučenici za Njegovo ime i Jevanđelje žurili su u smrt kao na veselje. Ne govorim ja o nekoliko stotina ili nekoliko hiljada njih, čija su imena upisana u kalendar, nego o bezbrojnim milionima svih krštenih generacija po vascelom svetu u toku dve hiljade godina, čija su imena znana i upisana na nebesima: o vojsci Hristovoj, protiv koje je nemoguće vojevati, i prema kojoj su sve protivničke vojske kao „trska stučena i lan zadimljen“; o spasenim narodima na nebu, čiji je broj već blizu broja peska u moru i zvezda na nebu, kako je obećano Avramu. Hristovi protivnici još u prvom naraštaju govorili su među sobom: Šta da se radi? Zar ne vidite da mu se ne može ništa? Gle, svijet ode za Njim. Ovo što su oni tajno šaptali među sobom zlobno i ustrašeno još za života Isusova, u prvoj generaciji krštenih ljudi, to možemo mi danas radosno objaviti trubama i klicanjem: Zaista ne može mu se ništa: gle, uistini, svijet ode za Njim!