Ambasadori EU: Brzina ulaska Srbije u Evropsku uniju zavisi od reformi

Ilustracija: Nikola Jovanović

Ambasadori Holandije, Francuske, Itailje i Rumunije ponovili su danas da brzina ulaska Srbije u EU zavisi isljučivo od reformi, ali i da je na tom putu potrebna posvećenost i EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Preporučujemo

Na ambasadorskom onlajn panelu o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti EU, a na kome je učestvovao i šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici, holandski ambasador Žil Bešor Plug je rekao je da će za EU biti ključno da prati junske izbore u Srbiji jer će oni biti jedan od pokazatelja dokle se stiglo s reformama.

Plug smatra da kriza zbog pandemije korona virusa neće presudno uticati na dijalog Srbije i EU, ali je dodao da je za proširenje potrebno vreme iako su i EU i zemlje Zapadnog Balkana posvećene tome.

Tema proširenja na panelu Zapadni Balkan - EU u Zagrebu kako kaže, nije bila u fokusu jer je akcenat stavljen na pandemiju i prevazilaženje krize.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih izazova za EU je da ostane otvorena za kritike i različita mišljenja kako njenih članica, tako i zemalja koje nisu njen deo, jer je, diskusija jedan od osnova EU.

Plug je dodao da je je sadašnjim generacijama dece odrasle u doba prosperiteta, koja mogu svuda da putuju sloodono, da strudiraju gde hoće, teško objasniti da može da bude drugačije, i da je saradnja na svim nivoima važna da se spreče novi sukobi.

Moramo da održavamo solidarnost, mir, prosperitet i blagostanje, a rad na tome se nikada ne završava, dodao je Plug, podsećajući i na sedam decenija od potpisivanja Šumanove deklaracije.

Ambasador Itailje Karl Lo Kašo je rekao da Zapadni Balkan treba da nastavi reforme koje su od ključnog značaja za EU koja je, kako je naglasio, simbol važnog i uspešnog mirovnog procesa koji doprinosi stabilnosti na svim kontinentima.

Foto ilustracija: Shutterstock

Potrebno je, dodaje, da zemlje regiona sprovedu reforme, a da ih EU nagradi za to.

Lo Kašo je ocenio da je kriza nastala zbog virusa korona bila veliki test i da je pokazala da svi moraju da rade zajedno.

Možda je na početku krize bilo je konfuzije, jer je to kriza bez presedna, svi su se borli protiv neviljivog neprijaetlja, i sada znamo da svi zajedno idemo u dobrom pravcu i da nam je stolidarnost na prvom mestu.

Kada je reč o odnosima i putu Srbije ka EU, i ambasador Francuske Žan Luj Falkoni je rekao da najteže reforme za Srbiju nisu one koje se tiču ekonomije već vladavine pava i korupcije.

On je dodao da predsednik Francuske Emanuel Makron, kada govori o reformama, ne misli na one insitutucionalne već praktične koje će pomoći da EU postane efikasnija i spolja i unutar nje same, da gradajni mogu ponovo da osete i vide korist.

Falkoni je naveo da su refomre koje Srbija sprovodi jedina stvar koja utiče na brzinu njenog pristupanja EU.

Ambasadorka Ruuinije Oana Krisina Popa podsetila je da prijemom u članstvo EU posao nije završen, da je potrebno da se radi na jačanju i produbljivanu tih veza.

Dodala je da Rumunija podržava zemlje Zapadnog Balkana na putu reformi koje se moraju proći.

Fabrici, koji je ocenio da je kriza s pandemijom korona virusa približila Srbiju i EU, podsetio je da je Šumanova deklaracija jedna od najvažnijih političkih inicijativa koje su evropski lideri sledili psole Drgugog svetskog rata.

Dodao je da je jedna od glavnih poruka bila da se prestane s ratom, da se sarađuje, razvijaju saradnja i solidarnost i zajedničke vrednosti.

(Telegraf.rs/Tanjug)