"Niko ne sme da vas bije": Ovom rečenicom je počeo uspon Miloševića i pad Titove Jugoslavije

Foto: Profimedia

Prošle su 33 godine od kada je tadašnji predsednik CK SK Srbije, a zatim i poslednji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević tokom posete Kosovu i Metohiji pred Srbima izgovorio čuvenu rečenicu " Niko ne sme da vas bije".

Preporučujemo

Iako je javnost i dalje podeljena u vezi sa tim da li je Miloševićeva vladavina bila ogledalo ekstremnog nacionalizma ili srpskog patriotizma, u jednom su saglasni, ovom rečenicom je počeo njegov uspon kao i pad Titove Jugoslavije.

Tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije Ivan Stambolić poslao je predsednika Miloševića na Kosovo, da pokuša da smiri tamošnji srpski narod. Tada političar u usponu, Milošević je 24. aprila 1987. godine stigao u Kosovo Polje.

Hiljade Srba, sa jedne strane izmučenih tenzijom na Kosovu guralo se oko Miloševića, pokušavajući da se rukuje sa njim, dok se on provlačio kroz masu. Uplašena od nasilja, kosovska policija, koju su pretežno činili Albanci, koristila je palice kako bi udaljila masu i održavala kontrolu nad situacijom. Demonstranti su im uzvraćali parolama poput "Ubice!" i "Mi smo Titovi, Tito je naš".

Milošević se ubrzo obratio masi i održao jedan od govora koji će obeležiti njegovu političku i državničku karijeru.

-...Treba da ostanete tu i zbog predaka i zbog potomaka. Pretke biste obrukali, a potomke razočarali... - rekao im je on između ostalog.

Nakon što se Milošević obratio masi, situacija je krenula nagore. Demonstranti su želeli da priđu bliže, a milicija je želela da ih potisne. U sveopštem guranju se Milošević našao u komešanju i na njegove reči umirenja upućene okupljenima, jedan mu demonstrant dovikuje: „Ali, biju nas! Biju nas!".

Milošević tada izgovara rečenicu "Niko ne sme da vas bije".

Samo nekoliko meseci posle Kosova Polja, "osvojio" je Osmu sednicu CK Saveza komunista, pobedio je svog mentora i tada već bivšeg prijatelja Ivana Stambolića. Postao je prvi izabrani predsednik Srbije decembra 1990. godine, Savez komunista se raspao, a ubrzo za njim i Jugoslavija.

Osim ratova koji su za posledicu imali raspad tadašnje države, tokom Miloševićevog predsedničkog mandata desilo se i bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine od strane NATO Alijanse. Agresija je trajala od 24. marta do 9. juna, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između KFOR-a i Vlade Srbije i tadašnje SRJ.

Dan kasnije u Savetu bezbednosti UN-a usvojena je Rezolucija 1244, a srpska vojska i policija su se povukle sa čitave teritorije Kosova i Metohije.

Period vladavine Slobodana Miloševića okončan je oktobra 2000. pobedom kandidata Demokatske opozicije Srbije na izborima za predsednika SRJ.

Period vladavine Slobodana Miloševića okončan je oktobra 2000. pobedom kandidata Demokatske opozicije Srbije na izborima za predsednika SRJ-Foto: FRANCOIS XAVIER MARIT / AFP / Profimedia

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 01. aprila 2001. a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine, na Vidovdan.

Umro od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini. Miloševićevi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a tri dana kasnije sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

(Telegraf.rs)