Srpska diplomatija vs. korona virus: Koliko je bilo teško izvući "zarobljene Srbe" i vratiti ih kući

Svet se polako oslobađa stega korona virusa, a među prvima je to učinila Nemačka, država koja slovi za jednu od najuspešnijih u borbi protiv smrtonosnog virusa. Oni su još početkom marta počeli sa uvođenjem restriktivnih mera kako bi se efikasno uhvatili u koštac sa nevidljivim neprijateljem, pažljivo prateći lanac zaraze i zatvarajući puteve virusu kako se ne bi dalje širio.

Koliko je ova borba promenila život u toj zemlji, ali i o tome kako je tekao povratak srpskih državljana u otadžbinu, razgovarali smo sa ambasadorkom Srbije u Nemačkoj Snežanom Janković.

Iza nje i njenog tima je težak mesec i kusur borbe za svakog našeg državljanina koji je ostao zarobljen i nije mogao da se približi Srbiji. Na početku razgovora sagovornica Telegraf.rs ističe da je naše diplomatsko predstavništvo od samog starta vodilo evidenciju o našim građanima koji su izrazili želju da se vrate u domovinu. Osim ambasade u Berlinu, u akciju je bilo uključeno i naših pet generalnih konzulata, u Frankfurtu, Minhenu, Štutgartu, Diseldorfu i Hamburgu.

Kako nam otkriva, u prvim danima posle zatvaranja granica, na spisku naše ambasade našlo se oko 2.000 građana koji su se u Nemačkoj zatekli iz različitih povoda, bez mogućnosti povratka kući. Porodicama u Srbiji je u početku sve delovalo beznadežno, ali se na kraju našlo rešenje.

- Zahvaljujući vanrednim naporima naše države, u zemlju je humanitarnim letovima vraćeno oko 1.200 lica, od toga preko 900 iz Nemačke i oko 250 iz čitavog sveta, koji su uspeli da stignu do aerodroma u Frankfurtu i tu su se ukrcali na let za Srbiju. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, u dogovoru sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić, organizovalo je do sada 8 humanitarnih letova iz Berlina i Frankfurta, ulažući ogroman napor da se izađe u susret svim građanima koji su se prijavili za povratak - objašnjava Snežana Janković za Telegraf.rs.

Naravno, taj posao nije bio nimalo lak. Pogotovo proces organizovanja prebacivanja naših državljana iz drugih država do Nemačke, a potom njihov povratak u Beograd. Na tom putu su nailazili na različite prepreke, ali su ih i uspešno savladali.

- Ambasada i generalni konzulati su u stalnoj koordinaciji sa Kabinetom ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Kriznim štabom Ministarstva spoljnih poslova i sa čitavom našom diplomatsko-konzularnom mrežom u svetu, kako bismo omogućili povratak što većem broju naših državljana sa dalekih destinacija. Pri tome se susrećemo sa različitim problemima i preprekama, jer pojedine avio kompanije ne dozvoljavaju našim građanima da se ukrcaju na let za Frankfurt iz bojazni da će ostati "zaglavljeni" u tranzitu, ali činimo sve da ih otklonimo izdavanjem potvrda o njihovoj evakuaciji i nastavku putovanja humanitarnim letom Vlade Srbije i drugih dokumenata - objašnjava ambasadorka proceduru.

Ona kaže da naše državljane u Frankfurtu dočekuje generalni konzul Branko Radovanović koji preduzima sve što je potrebno kako bi se bezbedno ukrcali na let za Srbiju.

- Zbog vremenske razlike doslovno se radi dan i noć, ali je naše zadovoljstvo nemerljivo kada nam se građani, posle hiljada pređenih kilometara i mnogo preživljenih muka, jave i kažu da su bezbedno doputovali u Srbiju - dodaje naša sagovornica.

Nakon teških nedelja situacija se polako smiruje. Nemačka bi, ako sve bude kako treba, u skorijem periodu mogla da se vrati u normalu. Nakon detaljnih analiza i procena, doneta je odluka da se počne sa postepenim ublažavanjem mera.

- Počelo se sa ublažavanjem mera, s tim što je neophodno zadržati krajnji oprez, visok nivo svesti o kontinuiranoj opasnosti koju pandemija sa sobom nosi i pridržavati se i nadalje mera predostrožnosti u cilju zaštite zdravlja - kaže Janković.

Savezna vlada je zato uputila određene preporuke pokrajinama, kojih ima 16, s tim da svaka pokrajina ima autonomiju u primeni ovih mera, u zavisnosti od situacije u sopstvenoj sredini.

- Od 20. aprila je počelo postepeno otvaranje prodavnica veličine do 800 kvadratnih metara, auto-salona, prodavnica bicikala, knjižara, zooloških vrtova, botaničkih bašti... U pojedinim pokrajinama otvaraju se i tržni centri, uz poštovanje ograničenja veličine prodajnog prostora. Pri tome se zahteva strogo poštovanje higijenskih uslova, propisa za zaštitu zaposlenih, minimalnog bezbednog odstojanja između kupaca od 1,5 metara i izbegavanje gužvi. Ovo je prvi korak ka postepenoj normalizaciji života u zemlji sa više od 83 miliona stanovnika - kaže naša sagovornica.

Naredni korak jeste otvaranje škola. Prema odluci kancelarke Angele Merkel i predsednika šesnaest pokrajinskih vlada, nastava u školama i na fakultetima bi trebalo da počne 4. maja, ali su neke pokrajine odlučile da to bude i ranije.

- Na primer, u Berlinu nastava za učenike 10. razreda počinje već sledeće nedelje. Otvaranje frizerskih salona je predviđeno od 4. maja, u narednom periodu može se očekivati da se dozvoli održavanje verskih obreda, a sve su glasniji zahtevi za otvaranje vrtića, koji do daljeg ostaju zatvoreni. Restorani, barovi, sportski klubovi, pozorišta i koncertne dvorane takođe su za sada zatvoreni - kaže naša sagovornica.

S obzirom na sve nepoznanice koje epidemija sa sobom nosi, Jankovićeva kaže da nemačka vlada upozorava građane da je i dalje iznad svega neophodno ostati oprezan.

- Kancelarka Merkel je povodom ublažavanja mera naglasila da Nemačka još nije prevazišla krizu i da se građani ne smeju prerano opustiti. Ministar zdravlja Jens Špan je takođe rekao da će "pooštrene higijenske mere i obavezno odstojanje od druge osobe od minimalno 1,5 metra potrajati još mesecima - dok se ne pronađe vakcina" - objašnjava Janković.

I dok svet traži lek za ovu opasnu bolest, odgovornost građana i poštovanje mera su od ključnog značaja, a nemački zvaničnici, po svemu sudeći, imaju podršku stanovništva. Kako kaže naša sagovornica, prema mnogim istraživanjima najveći broj ispitanika podržava mere Vlade donete u cilju suzbijanja pandemije. Iako neke od njih ograničavaju slobode garantovane najvišim zakonskim aktom i utiču na svakodnevicu i dosadašnje životne navike građana Nemačke.

A navika koju su ljudi širom sveta morali da steknu preko noći jeste nošenje zaštitne opreme. U mnogim državama, pa i u Nemačkoj je nošenje maski i rukavica sada obavezno, s tim što je u pojedinim pokrajinama dozvoljeno građanima da sami procene da li im je u određenoj situaciji oprema potrebna ili ne.

- Na telefonskoj sednici kancelarke Merkel sa predsednicima pokrajinskih vlada održanoj 15. aprila. upućena je preporuka da se zaštitne maske nose prilikom odlaska u kupovinu i korišćenja javnog prevoza, ali se i ovde situacija razlikuje od pokrajine do pokrajine. Na primer, gradske vlasti u Jeni su donele odluku o obaveznom nošenju zaštitne maske u prodavnicama i u javnom prevozu još 6. aprila. U međuvremenu je nošenje zaštitnih maski postalo obaveza u pokrajinama Meklenburg-Prednja Pomeranija, Saksonija i Baden Virtenberg, dok je Bavarska donela odluku o primeni ove mere od 27. aprila. Imajući u vidu preporuku sa sednice, za očekivati je da će ove primere slediti i ostale pokrajine - objašnjava Janković.

Dodaje i da Institut Robert Koh, kao centralna ustanova za praćenje situacije i donošenje mera u cilju suzbijanja epidemije, preporučuje da medicinske zaštitne maske moraju biti na raspolaganju medicinskom osoblju.

- Isto tako, građanima se savetuje da nose zaštitne maske koje mogu biti i od tekstila, dakle da prekriju disajne organe u javnosti, jer ovo značajno doprinosi usporavanju širenja infekcije - ističe ambasadorka.

Ona nam je otkrila i kako izgleda život Nemaca u ovim vanrednim vremenima.

- Najveći broj nemačkih građana se pridržava mera ograničavanja kretanja, kontakata i držanja odstojanja od drugih osoba u javnosti, koje za sada važe do 4. maja i, uopšteno rečeno, žive mirno, u krugu svoje porodice, sa dosta pojednostavljenim navikama, jer razume da je uloga građana u suzbijanju pandemije od ključnog značaja - kaže Janković.

I Nemci su, baš kao i mi, od početka krize morali da se privikavaju na nov način života. Dobra vest je da nisu previše strahovali od gubitka posla. Veliki broj zaposlenih je upućen na rad od kuće, a nemačka vlada je učinila sve da spreči masovna otpuštanja.

- Usvojen je sveobuhvatan i izdašan paket pomoći privredi i zaposlenima, kako velikim koncernima i kompanijama, tako i samostalnim zanatlijama, umetnicima, malim privrednicima... Još uvek nema relevantnih podataka o broju radnika koji su ostali bez posla zbog krize, ali je nemačka Vlada, reagujući hitro i odlučno, olakšala kompanijama uslove za prelazak na skraćeno radno vreme, kao prvi korak ka očuvanju radnih mesta - kaže naša sagovornica.

Koliko je Nemačka privreda primila težak udarac od korona virusa najbolje govori podatak da je skoro 700 hiljada firmi podnelo zahteve za finansijsku pomoć države, kao i da je do sada oko 4 miliona zaposlenih prešlo na skraćeno radno vreme.

- Poređenja radi, u vreme svetske finansijske krize 2008-2009. godine, za pomoć države prijavilo se 23.000 kompanija - kaže nam ambasadorka.

Ona dodaje i da do sada nisu imali slučaj da im se obratio neko od naših državljana koji su ostali bez posla, a da su odlučili da se ne vrate u Srbiju.

(J.N./I.N.)