Od NATO agresije do korone u Srbiji: Sva ratna i vanredna stanja i situacije u poslednjih 20 godina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je, zbog korona virusa, proglasio vanredno stanje na teritoriji cele Srbije, koje stupana snagu odmah. Prateći proceduru koju propisuje Ustav, pošto mu je ministar odbrane Aleksandar Vulin poslao pismo sa zahtevom da preduzme sve mere za zaštitu stanovništva, usledio je sastanak sa predsednicama Skupštine i Vlade posle čega su oni svojim potpisima potvrdili odluku o vanrednom stanju u zemlji.

Od korona virusa u Srbiji preko poplava, atentata na predsednika Vlade, pa do NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, naša zemlja je, u malo više od dve decenije koje su za nama, u stranice svoje novije istorije upisala jedno ratno stanje, potom jedno vanrendo i na kraju vanrednu situaciju.

Vanredna situacija proglašava se kada posledice određenih katastrofa nije moguće sprečiti redovnim delovanjem nadležnih organa, dok se odluka o vanrednom stanju donosi ako je ugrožena država i narod zbog elementarne katastrofe ili bolesti zemljotres, požar, pobuna, epidemija... i može da traje najduže 180 dana, odnosno dva puta po 90 dana.

Ratno stanje predstavlja posebno pravno stanje u državi koja je u ratu i znači da na scenu stupaju posebni ratni zakoni i ograničava se sloboda kretanja i druge građanske slobode.

Poplave iz 2014. godine - vanredna situacija

Posle obilnih padavina koje su pogodile Srbiju, što je dovelo do izlivanja reka iz korita i pojave klizišta, Vlada Srbije na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, 15. maja 2014. godine proglasila je vanrednu situaciju na teritoriji naše zemlje.

Ova odluka je doneta na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije, u cilju podizanja kapaciteta angažovanja svih subjekata zaštite i spasavanja, kao i otklanjanja posledica od elementarnih nepogoda izazvanih poplavama.

Iako je Vlada 23.05.2014. godine donela Odluku o ukidanju vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije, zbog rizika od novih šteta, na teritoriji mnogobrojnih opština, u skladu sa Zakonom, na snazi su mere ostale mnogo duže.

Atentat na premijera Đinđića 2003. godine i vanredno stanje

Nekoliko sati posle atentata na tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je ubijen 12. marta 2003. godine prilikom ulaska u zgradu Vlade u Nemanjinoj i zvaničnog saopštenja o njegovoj smrti sat vremena kasnije, proglašeno je vanredno stanje u zemlji koje je trajalo do 22. aprila.

Privremeno su zatvoreni svi granični prelazi u zemlji i obustavljen avio saobraćaj.

Pokrenuta je najveća akcija svih bezbednosnih službi u istoriji zemlje pod nazivom "Sablja" u kojoj je uhapšen atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i većina pripadnika zemunskog klana i drugih kriminalnih grupa u zemlji.

Tada su rasvetljena i neka nerazjašnjena ubistva iz prethodnih godina.

U avgustu 2003. godine 44 osobe optužene su za učešće u ubistvu, suđenje je počelo je 22. decembra 2003. godine u u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu, a 23. maja 2007. godine proglašeni su krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Ratno stanje u našoj zemlji samo jednom zavedeno

U bivšoj SR Jugoslaviji, ratno stanje je zavedeno samo jednom i to 24. marta 1999. godine, posle početka NATO bombardovanja.

Ovo posebno pravno stanje u državi koja je u ratu, znači da na scenu stupaju posebni ratni zakoni i ograničava se sloboda kretanja i druge građanske slobode.

Te 1999. godine ubođenju ratnog stanja prethodilo proglašenje stanja neposredne ratne opasnosti, koje je proglašeno posle odlaska specijalnog američkog izaslanika Ričarda Holbruka iz Beograda, gde je dva dana razgovorao sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem.

Uredbom vlade Crne Gore, ovakvo stanje se nije odnosilo na ovu republiku, usled malih dejstava.

(J. N.)