Zatvaraju se škole, vrtići... Proglašeno vanredno stanje u Srbiji, šta to tačno znači?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je večeras da je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog epidemije korona virusom, koja kao prirodna pojava većih razmera može da ugrozi bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi.

Odluka o uvođenja vanrednog stanja na teritoriji cele zemlje stupa na snagu odmah.

To znači da je potrebno pratiti sve instrukcije i ponašati se u skladu sa uputstvima koje će nam tokom dana davati državni organi i službe.

U ovom trenutku gotovo je izvesno da će javni život biti gotovo paralisan: zatvaraju se škole i vrtići, kao i fakulteti. Takođe biće promena radnog vremena kafića i restorana, biće zatvorene sve ustanove kulture, postoji mogućnost i da će se ograničavati i smanjivati kretanje, uvesti pravila koja se tiču obavljanja svakodnevnih aktivnosti građana i pravila ponašanja nadležnih organa i službi.

Kako je saopštio državni vrh, prodavnice će raditi.

Premijer Srbije Ana Brnabić sutra će detaljno pričati o usvojenoj odluci i objasniti kako će tačno uticati na živote građane.

Ona je večeras poručila da građanima neće biti zabranjeno kretanje, ali da s obzirom na to da je vanredno stanje da je preporuka da građani ostanu u kućama, u samoizolaciji. Od utorka kreće nastava putem RTS i uz pomoć digitalnim udžbenicima.

Ko god može, od sutra radi od kuće, ko mora na posao moraće da preduzme zaštitne mere.

Zaštita života ljudi na prvom mestu

Prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama zaštita i spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na sve druge zaštitne i spasilačke aktivnosti.

Jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa i tu ulogu podržavaju sve nadležne državne i pokrajinske institucije.

U zaštiti i spasavanju prvo se koriste snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave, a kada te snage i sredstva nisu dovoljne, nadležni organ obezbeđuje upotrebu drugih snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije, uključujući policiju i Vojsku Srbije kada je to potrebno.

Odstupanje od ljudskih i manjinskih prava

Vanredna situacija podrazumeva i moguće mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, najduže do 90 dana, ali se te mere mogu obnoviti po isteku ovog perioda.

Član 202 Ustava Srbije propisuje da po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.

Mere odstupanja ni u kom slučaju, po Ustavu, nisu dozvoljene u pogledu zajemčenih prava kao što su: ljudsko dostojanstvo, slobodan razvoj ličnosti, fizički i psihički integritet, zabrana držanja u ropstvu, čovečno postupanje s uvažavanjem dostojanstva ličnosti, pravo na sud, pravo da niko ne može biti kažnjen za delo koje nije previđeno zakonom, sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti...

Zakonom je propisano načelo ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava.

Akcenat je stavljen pre svega o ostvarivanju principa ravnopravnosti polova i naročito se vodi računa da nijedna odluka, mera ili radnja ne podstiče ili dovodi do nepovoljnijeg položaja žena i njihovo ravnopravno učestvovanje u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Nadležni organi i drugi subjekti uključeni u sprovođenje mera i aktivnosti upravljanja rizikom od katastrofa dužni su da dosledno vode računa o zaštiti ljudskih prava, rodnoj ravnopravnosti i posebno o zaštiti siromašnih, starih, dece, osoba sa invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica, kao i drugih ranjivih grupa stanovništva.

Mere i aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa moraju biti pristupačne i odnositi se i na osobe sa invaliditetom, decu, stare i druga lica koja su posebno izložena riziku.

Kazne za građane ako se ogluše o pravila

Za različite situacije, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predviđa novčane kazne u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara. U pitanju su različiti prekrašji koji obuhvataju nedozvoljeno ponašanje u svim mogućim vanrednim situacijama.

1) u zonama neposrednog rizika sprovodi aktivnosti koje izazivaju nove ili uvećavaju postojeće faktore rizika i aktivnosti povodom kojih se ljudi i materijalna i kulturna dobra mogu izložiti teškim posledicama bez prethodno pribavljene dozvole Ministarstva (član 23. stav 2);

2) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, energenata, odeće, obuće, građevinskih i drugih proizvoda i drugog materijala neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (član 32. stav 3);

3) na nepokretnostima ne omogući sprovođenje radova za zaštitu i spasavanje, po naredbi nadležnog štaba (član 32. stav 4);

4) ne prihvati raspored u jedinice civilne zaštite i ne odazove se u slučaju mobilizacije tih jedinica (član 36. stav 5. tačka 2));

5) se ne odazove pozivu nadležnog štaba za vanredne situacije radi učešća u akcijama zaštite i spasavanja (član 36. stav 5. tačka 3));

6) ne sprovodi propisane i naređene mere zaštite i spasavanja (član 36. stav 5. tačka 5));

7) ne omogući izvođenje neophodnih radova za zaštitu i spasavanje na svojim nepokretnostima (član 37. stav 1);

8) ne daje na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno-tehnička i druga materijalna sredstva (član 37. stav 1);

9) se ne odazove na obuku u svojstvu člana štaba za vanredne situacije (član 43. stav 2);

10) ne postupi po nalogu rukovodioca akcije zaštite i spasavanja (član 52);

11) ne drži u ispravnom stanju potrebna sredstva za ličnu i uzajamnu zaštitu (član 55. stav 3);

12) ne postupi u skladu sa naredbom o evakuaciji (član 59. stav 3);

13) prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe, vrši adaptacije ili rekonstrukcije koje mogu narušiti tehničke i higijenske uslove i funkcionalnu upotrebljivost skloništa (član 61. stav 8);

14) ne primi na privremeni smeštaj građane, kada to naredi nadležni štab za vanredne situacije (član 62. stav 4);

15) o otkrivenom EOR ne obavesti najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112, ne obeleži vidljivim znakom mesto gde se nalaze EOR ili ne obezbedi mesto gde se nalaze EOR dok ne dođu ovlašćena lica (član 74. stav 2);

16) ne postupe u skladu sa uputstvima poverenika, odnosno zamenika poverenika (član 78. stav 6);

17) nenamenski koristi dodeljenu uniformu ili istu ne vrati u roku od 30 dana, na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave (član 86. stav 2);

18) se ne odazove na poziv nadležnog organa za obuku (član 89. stav 3);

19) se ne odazove na poziv nadležnog organa za učešće u akcijama zaštite i spasavanja (član 89. stav 4);

20) se ne javi na određeno mesto i u određeno vreme i ne učestvuje u akcijama zaštite i spasavanja (član 89. stav 5);

21) ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja (član 100. stav 1);

22) ne omogući pristup za održavanje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 100. stav 1);

23) ne sprovede mere koje su naložene u postupku inspekcijskog nadzora (član 112. stav 1).

(Telegraf.rs)