Šta je potrebno da se desi da se zatvore granice za migrante: Ovako su to uradile zemlje u regionu

Nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da je Srbiji potrebno svega 12 sati da zatvori svoje granice ukoliko se situacija sa migrantima otrgne kontroli nije mogla, da nas ne vrati u period pre pet godina, kada su slične poteze napravile države u srpskom okruženju.

Preporučujemo

Podsećamo, Bugarska, Mađarska i Hrvatska nisu mogle da izdrže nalet izbeglih lica, pa su zatvorile svoje granice.

Najpre je Bugarska pojačala kontrolu svoje granice postavljajući čeličnu ogradu i infracrvene kamere, zatim Mađarska gradeći ogradu na kojoj nije štedela, a potom je isti primer sledila i Hrvatska koja je granice sa Srbijom zatvorila u septembru 2015.

Aleksandar Vučić rekao je da ukoliko migrantski talas o kom se toliko priča, krene ka Srbiji i na bilo koji način ugrozi bezbednost našeg naroda, granice mogu biti zatvorene.

- Ako krene bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost našeg naroda, mi ćemo se konsultovati sa komšijama i učiniti sve što je potrebno da ih zaštitimo. Preduzimaćemo mere. Mi smo spremni u svakom trenutku da sačuvamo nacionalnu bezbednost i sigurnost naših građana. Ako bude potrebe, zatvorićemo naše granice - rekao je Vučić.

Iako je evropski politički establišment migrante dočekao sa dozom empatije, vremenom je odnos prema njima postao predmet žestokih kritika od strane dela evropske javnosti.

Naime, zabrinute zbog dodatnog opterećenja socijalnih službi, pogoršanja bezbednosne situacije, i mogućeg nestanka hrišćanskog identiteta Evrope usled masovnog dolaska migranata muslimanske veorispovesti, neke države donele su odluku da zatvore svoje granice.

Kako su se 2015. godine branile zemlje regiona od prelaska ilegalnih migranata:

Bugarska: Čelična ograda i infracrvene kamere

Bugarske vlasti su u avgustu 2015. ojačale svoje granice sa Turskom pa su konstruisali čeličnu ogradu koja je postavljena duž cele granice, a vlasti u to vreme isticale su kako je ona nedodirljiva. Istovremeno lokalne vlasti, kako su tada navodili, nadale su se da će na ovaj način zaustaviti i kriminalne bande koje su iskorišćavale porodice koje su bežale od rata.

Bugarske vlasti su u avgustu 2015. ojačale svoje granice sa Turskom pa su konstruisali čeličnu ogradu koja je postavljena duž cele granice - Foto: Tanjug/AP

Tada su postavljene i infracrvene kamere koje detektuju pokrete tela, a ograda je bila pod prismotrom non-stop i čuvali su je naoružani stražari na strateškim tačkama duž celih 80 kilometara granice. Pored toga granična policija iz osmatračnica je dvogledima motrila na dešavanja u Turskoj.

Mađarska: Bodljikava žica

U pokušaju da zaustavi prelezak iz Srbije u svoju državu Mađarska je bila oštrija od Bugarske. U julu 2015. godine mađarski parlement usvojio je zakon kojim se pooštravaju pravila o azilu i pruža pravna osnova za podizanje ograde duž granice sa Srbijom. Parlament jeo odobrio Mađarskoj da iskoristi 10 metara prostora u okviru spoljnih granica Šengen zone EU kako bi obezbedila brzu izgradnju pograničnog zida.

Mađarska vojska počela je ubrzo da gradi ogradu na obodima grada Morahalom - Foto: Tanjug/STR

Zakonom su skratili period za proveru azilanata, a Budimpešti je omogućeno da odbacuje zahteve migranta iz Sririje, Avganistana ili Iraka, za izgradnju ograde mađarska vlada izdvojila je  21 milion evra.

Mađarska vojska počela je ubrzo da gradi ogradu na obodima grada Morahalom.

Uprkos bodljikavoj žici i zidu, koji je Mađarska izgradila na granici prema Srbiji dugoj više od 170 kilometara, izbeglice su prelazile u tu zemlju u blizini sela Reske, te je zatvoren i pružni prolaz na srpsko-mađarskoj granici, koji su izbeglice najčešće koristile za prelazak u tu zemlju.  Na pružni prolaz je postavljena bodljikava žica, a onda i kontejneri  potpuno obmotanim bodljikavom žicom.

Hrvatska: Zatvoreni i državni putevi uz granicu

Sa granice Mađarske i Srbije, glavni talas izbeglica sa Bliskog istoka "preselio" se na pravac prema Hrvatskoj. U septembru 2015. godine Hrvatska je zatvorila sve granične prelaze prema Srbiji, saopštilo je tada hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne precizirajući do kada će to tako biti. Na ovaj potez susedna država odlučila se pošto je na njihovu teritoriju za kratak period ušlo više od 11.000 izbeglica!

- Za sav saobraćaj zatvoreni su granični prelazi Ilok, Ilok 2, Principovac, Principovac 2, Tovarnik, Erdut i Batina, zbog povećanog dolaska imigranata - objavio je tada Hrvatski auto-moto savez (HAK).

Tada je zatvoreno i više državnih puteva uz granicu sa Srbijom.

Granica je otvorena posle nešto manje od mesec dana, kada je izbeglicama bio dozvoljen prolaz u manjim grupama.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)