Pre 22 godine ubijen je osnivač tzv. OVK: Kako je od Jašarija tekao razvojni put terorizma na KiM

Brojnim manifestacijama u Prištini Albanci obeležavaju 22 godine od ubistva osnivača i jednog od komandanata tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, Adema Jašarija koji je nastradao tokom sukoba sa srpskom policijom u selu Perekazu.

U više od 20 godina dugom procesu, od terorističke organizacije, Albanci su transformacijama uspeli da prođu nekoliko faza i na kraju dođu do formiranja tzv. vojske Kosova, koja je osnovana 14. 12. 2018. godine i to protivustavno. Ali, krenimo redom.

Oslobodilačka vojska Kosova bila je albanska teroristička paravojna organizacija, koja se oružanim napadima na zvanične državne organe i civile svih nacionalnosti, borila za nezavisnost autonomne pokrajine Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije, i stvaranje Velike Albanije. Mnogi domaći i strani analitičari je zbog njenih metoda delovanja smatraju terorističkom organizacijom.

Osnovana je 1994, a prvi put u javnost je izašla 1996. godine. Cilj joj je bio nezavisno Kosovo, a koristila se svim sredstvima oružane borbe.

Događaj koji je doprineo transformaciji tzv. OVK

Početkom marta došlo je do sukoba srpskih snaga i pripadnika tzv. OVK, pod komandom Jašarija u Prekazu gde je bilo sedište njegove grupe. Napad je počeo je 5. marta kada je grupa albanskih terorista napala policijsku patrolu u selu Lauša i ranila dvojicu policajaca. Istog trenutka policajci krenuli su za njima u potragu.

Srpske policijske snage su napravile neprobojan obruč oko sela nakon čega je Jašariju upućen poziv na predaju, što je on odbio. U napadu koji je trajao tri dana, pored Jašarija stradalo je više članova njegove porodice, kao i žena i deca koje nije želeo da pusti, uprkos pozivima srpskih snaga, već ih je iskoristio za živi štit u nadi da će dobiti na vremenu dok ne dobije pojačanje.

Priština je Adema Jašarija proglasila za nacionalnog heroja ravnog Skenderbegu. Podignuti su mu spomenici u Prištini, Tirani i Skoplju.

Formiranje Kosovskog zaštitnog korpusa

Posle Jašarijeve smrti i uništenja njegove grupe, najznačajnije mesto zauzima Hašim Tači, koji na čelu OVK ostaje do njenog raspuštanja. Sporazum o transformaciji potpisan je u Prištini 20. septembra 1999. godine.

Demilitarizacijom pripadnika ove terorističke organizacije, tzv. Oslobodilačka vojska Kosova reintegrisana je u Kosovski zaštitni korpus.

Uredbom Ujedinjenih nacija, u januaru 2000. započet je program obuke članova OVK za prijem u isti, čime je OVK zapravo nastavila da postoji.

Prvi komandant zaštitnog korpusa bio je Agim Čeku, a nasledio ga je kasnije Sulejman Seljimi, koji je trenutno u zatvoru zbog zločina počinjenog tokom rata.

Iz KZK u Kosovske bezbednosne snage

Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. godine, nepunih godinu dana kasnije 21. januara 2009. iz Kosovskog zaštitnog korpusa osnovane su Kosovske bezbednosne snage.

KBS postaju zvanične oružane snage na Kosovu i Metohiji i nalaze se pod kontrolom i komandom KFOR-a i samoproglašene Republike Kosovo.

Formiranje "Vojske Kosova"

Konačno, usvajanjem seta zakona u parlamentu Prištine KBS su 14. decembra 2018. godine transformisane u kosovsku vojsku, mimo ustava.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tada je saopštio da žali zbog odluke Skupštine Kosova, jer je "pogrešno vreme za taj korak".

Taj stav delila je i Evropska unija. Portparolka evropske komesarke za proširenje Maja Kocijančič rekla je tada da "kao i NATO, EU nastavlja da deli stav da mandat kosovskih bezbednosnih snaga može biti promenjen samo kroz inkluzivni i postepeni proces u skladu sa kosovskim ustavom".

- Vojska Kosova za Beograd predstavlja ilegalnu okupacionu formaciju na teritoriji Srbije, formiranu sa ciljem nasilnog promena granica zemlje - preneo je tada, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, stav zvaničnog Beograda.

Neke od vođa paravojnih formacija danas na visokim funkcijama

Među bivšim vođama teroritičke OVK bio je i nekadašnji premijer samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj, protiv kojeg je Haški tribunal podizao dve optužnice za ratne zločine nad Srbima. Zbog nedostatka dokaza, oslobađan je oba puta, a ostavku na premijersku funkciju podneo je u julu 2019. godine, kada je ponovo dobio poziv iz Secijalnog suda. On je saslušan, ali optužnica još nije podignuta.

Haradinaj je obuku 1996. godine završio u Albaniji i učestvovao je u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kukeš na severu Albanije i Tropoja. Na Kosmet je ušao ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997. godine, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu 1998. godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica "Crni orlovi" u okviru OVK, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjičkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani. Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. godine na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Aktuelni predsednik samoproglašenog Kosova, Hašim Tači, 11. jula 1997. godine proglašen je krivim u odsustvu i osuđen na 10 godina zbog formiranja neprijateljskog terorističkog udruženja kao deo OVK. Sud je utvrdio da je Tači bio među organizatorima napada na objekte, vozila i pripadnike policije, vojske i izbegličke kampove 1993. godine na području Glogovca, u kojima su ubijena četiri i ranjena tri policajca, dok je pokušano ubistvo još 16 ljudi.

Međunarodna poternica za Tačijem je u tajnosti ukinuta, a da nikada nije obelodanjeno zašto i na čiji zahtev.

Doskorašnji ministar Kosovskih snaga bezbednosti, Rustem Beriša, organizovao je i upravljao zatvorima na teritoriji Orahovca i Prizrena. Učestvovao je u napadu na karaulu VJ na Košarama, a prema svedocima 1999. godine lično je likvidirao nekoliko srpskih vojnika, zbog čega ga je Viši sud u Nišu osudio zbog terorizma, tačnije zbog ubistva srpskih vojnika na Košarama 1998.

Posle formiranja nove Vlade u Prištini, Beriša je izabran za novog ministra odbrane.

Specijalni sud formiran, ali optužnica još nema

Specijalni sud formiran za slučajeve ratnih zločina koje su počinili nekadašnji pripadnici tzv. OVK do sada nije podigao nijednu optužnicu, a mediji su nedavno preneli informaciju iz izbora bliskih radu suda, da će se to desiti do jeseni ove godine.

(Telegraf.rs)