Pre 8 godina Srbija je postala kandidat za EU: Ovi izazovi su pred zemljama ZB koje žele u Uniju

Ilustracija: Nikola Jovanović

Danas se navršava punih osam godina otkako je Srbija zvanično postala kandidat za članstvo u EU. Od 1. marta 2012. godine do danas Srbija se suočila sa nizom izazova u pregovorima sa EU, od 35 poglavlja otvoreno je 18 poglavlja, dok najveći izazov za Beograd predstavljaju poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost). S druge strane,  Brisel se “bori” sa nizom problema kod kuće koji, iako su unutrašnja stvar EU, itekako utiču na budućnost evrointegracija Srbije i Zapadnog Balkana.

Preporučujemo

Unutrašnjih izazovi i problemi sa kojima se EU decenijama unazad suočava sve više utiču i na njeno (ne)jedinstveno delovanje kao svetskog aktera. Tako smo svedoci da Zapadni Balkan i njegovo pridruživanje  EU postaje "kolateralna šteta" nejedinstva među državama članicama EU, te samim tim i velikog broja njenih unutrašnjih izazova.

Tim povodom razgovarali smo sa Naimom Leom Beširijem, direktorom Instituta za evropske poslove i Mladenom Lišaninom, iz Instituta za političke studije, o unutrašnjim problemima EU i koliko oni utiču, te samim tim i uspovaraju pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Reforma funkcionisanja same EU

Trenutno, među  najvećim izazovima unutar EU, a koji mogu u bliskoj budućnosti "prolongirati" pridruživanje Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana, jeste sveprisutna neusaglašenost među državama članicama po pitanju daljeg širenja, ali iznad svega toga reforma sistema funkcionisanja same Unije.

Nedavnim usvajanjem rezolucije o Konferenciji za budućnost Evrope započet je proces, koji bi trebao da potraje dve godine, a kojim treba da se utvrde ciljevi i teme reforme EU koji će da se sprovode do kraja ove decenije.

- Evropska unija ima redovno preispitivanje sopstvenih rezultata i potrebu za reorganizacijom na gotovo svakih deset godina. U istoriji, svi važni ugovori dopunjavali su se posle određenog vremena, kada se pokaže da je Unija spremna na naredni korak – kaže za Telegraf.rs Naim Leo Beširi.

Direktor Instita za evropske poslove kaže da je u Evropskoj uniji u toku "takav proces koji podrazumeva preispitivanje načina donošenja odluka na najvišem nivou jer je sve teže postići konsenzus, postoji potreba za učvršćivanjem već osvojenih sloboda: sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, ali i ambiciozniji poduhvati kao što su formiranje zajedničke carnske službe, policije i čak vojske".

Da su unutrašnji problemi EU, koji mogu imati direktnog uticaja na dinamiku proširenja, vezani za reformu sistema funkcionisanja same Unije, smatra Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije. Prema njegovom mišljenju, ti unutrašnji problemi EU tiču se i "različitog stepena zainteresovanosti ključnih država članica za pitanje proširenja, ali i njihovih konkurentskih pogleda na sopstvene uloge u svetskoj politici".

 Povlačenje Angele Merkel sa evropske političke scene

Sugurno jedan od najvećih izazova sa kojima se EU trenutno suočava, jeste politička kriza unutar njene najuticajnije članice – Nemačke. Odluka Angele Merkel da se 2021. godine ne kandiduje za kancelara i da se povuče iz politike otvorila je veliki broj pitanja, među kojima i pitanje da li će nakon njenog odlaska zvanični Berlin nastaviti da podržava ulazak Srbije i ZB u EU. Merkel je više puta isticala svoju podršku širenju EU na ZB, govorila i da "istinski jedinstvene Evrope nema bez Zapadnog Balkana". Međutim, da li će Berlin zadržati ovu politiku i nakon odlaska sadašnje kancelarke?

- Najavljeno povlačenje Angele Merkel sa čela stranke, turbulencije u vezi sa izborom njenog naslednika, ali i neizvesna budućnost CDU na nemačkoj političkoj sceni, svakako će imati značajan uticaj na politiku proširenja Evropske unije. Međutim, prerano je reći da li će ovaj uticaj nužno biti negativan - kaže Lišanin.

Mladen Lišanin, Institut za političke studije; Foto: Privatna arhiva

Prema rečima Naim Leo Beširija, "ko god da dođe na mesto Angele Merkel, neće promeniti politiku prema Srbiji".

- Nemačka je najveći pojedinačni donator i investitor u Srbiji. Odlazak Merkelove neće promeniti mnogo, budući da ozbiljne zemlje grade svoju spoljnu i ekonomsku politiku dugoročnije. Očekivaće se i dalje da se smanji korupcija i organizovani kriminal, efikasne i efektivne sudove, slobodu medija i pre svega mir na relaciji Beograd-Priština. Koliko god vremena da prođe i političara da se zamene, ti uslovi neće nestati - kaže Beširi iz Instituta za evropske poslove.

Da li EU dobija novog kormilara?

Odlazak Angele Merkel sa evropske političke scene postavlja pitanje da li će Nemačka zadržati poziciju kormilara EU, s obzorom da na to mesto pretenduje Emanuel Makron. Francuski predsednik je izjavio na Samitu evropskih lidera u Briselu decembra 2019. godine, da je "protiv daljeg širenja pre sprovođenja reforme EU", a za koju će kako je najavljeno biti potrebno desetak godina.

Foto: Tanjug/AP

- Odlaskom Britanije i nemačke kancelarke Merkel, stvara se više prostora za predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji zagovara čvršću Uniju sa više demokratije, odgovornosti i posvećenost zajedničkom cilju, pre svega miru i prosperitetu. Njegov pogled je više libralan i ambiciozan, dok se Merkelova vodila konzervativnijim mislima i sporijom, ali stabilnijom integracijom pre svega u bezbednosnom sektoru. Međutim, Makron nije sam, potrebno je da se i drugih 26 zemalja slože kako nastaviti dalje - smatra Naim Leo Beširi.

Kao što smo videli, pred Evropskom unijom je niz izazova koji indirektno utiču na politiku proširenja EU. Da li i koliko ti unutrašnji izazovi mogu "usporiti" ili "stopirati" politiku proširenja na ZB neće zavisiti samo od klime unutar EU nego i od samih država kandidata za članstvo.

(M.Momić/m.momic@telegraf.rs)